Rak grlića materice je izlečiv ukoliko se otkrije na vreme!
Evropska nedelja prevencije raka grlića materice, ove godine se obeležava od 23. do 29. januara pod sloganom “Rak grlića materice – Rak koji možemo sprečiti”.
Kako objašnjava ginekološkinja u Službi za za zdravstvenu zaštitu žena i dece dr Vera Kovačević, ova bolest predstavlja maligni tumor donjeg valjkastog dela materice, a nastaje kada se određene ćelije koje prekrivaju površinu grlića promene i počinju nekontrolisano da se dele. “Prosečna starost kada se otkriva invanzivni karcinom je između 48 i 52 godine, a karcinom “in situ” nekada sa već 35 godina života. Razlika u starosnoj dobi između pomenute dve vrste karcinoma, pripisuje se latentnom periodu, koji je potreban za prelazak iz intraepitelijarne do invanzivne forme oboljenja”, ističe dr Kovačević.
Krivica za nastanak malignih promena na grliću materice pripisuje se Humanom papilloma virusu. U današnje vreme poznato je da postoji oko 140 tipova HPV virusa, od kojih oko 40 izazivaju polno-prenosive infekcije, od kojih je većina prolazna i bez značajnijih tegoba za pacijentkinje, međutim pojedini tipovi ovog virusa mogu da izazovu malignitet grlića, anusa, vulve i vagine, ali i karcinom penisa i karcinom orofarinksa usled oralnog seksa.
“HPV virus je toliko čest, da je većina seksualno aktivnih osoba nekada u životu imala HPV infekciju. Zastupljenost u mlađim uzrasnim grupama je veoma visoka, a smatra se da je prevalenca visokog rizika između 20 i 24 godine 10 odsto, a posle 30-te godine svega 3 odsto. Kod žena mlađih od 30 godina očekuje se da će do samoizlečenja doći u 90 odsto, dok kod žena starijih od 30 godina u 40 odsto slučajeva”, naglašava dr Kovačević i dodaje da kod većine ljudi infekcija HPV prolazi sama od sebe nakon perioda od 7 do 24 meseca. Međutim, kada imunitet nije u stanju da eliminiše infekciju, nastaje tzv. onkogena HPV infekcija. Kod oko 8 odsto osoba sa pozitivnim HPV-om visokog rizika, doći će do pojave cervikalne intraepitelijalne lezije u periodu od oko 4 godine, a u čak 70 odsto svih slučajeva odgovoran je HPV tip 16 i 18, koji su dokazano virusi onkogenog tipa. Dr Vera Kovačević međutim kaže da infekcija svim tipovima HPV ne nosi isti rizik za nastanak maligne transformacije.
Najčešći simptomi bolesti su krvarenje koje se javlja nakon, u toku seksualnog odnosa ili između dve menstruacije, produženo menstrualno krvarenje i krvarenje koje nastaje nakon menopauze, zatim sekret neprijatnog mirisa koji ne prolazi ni nakon primenjene terapije, a kao kasniji simptom javlja se bol u maloj karlici. Dijagnostika se vrši uzimanjem Papanicolau brisa, kolposkopijom, biopsijom i kiretažom kanala grlića materice. Osnovna svrha biopsije i kiretaže je da se utvrdi težina lezije i isključi invazija.
Faktori rizika za pojavu premalignih i malignih promena na grliću materice su HPV infekcija i navike vezane za seksualnu aktivnost, ponavlja dr Kovačević i napominje da su česta promena seksualnih partnera ili seksualni odnos sa novim partnerom bez upotrebe zaštite, ali i rano stupanje u seksualne odnose upravo glavni rizici. Naglašava da veliki broj seksualnih partnera tokom života povećava rizik za nastanak promena na grliću materice, a ovaj rizik se povezuje sa imunosupresivnim delovanjem ili hroničnoj imunoj stimulaciji od sperme različitih partnera. “Faktori rizika koji su vezani za muškog partnera su pušenje, dugotrajna upotreba oralnih kontraceptivnih sredstava, nizak socio-ekonomski status, ali moram da spomenem i osobe koje su pod imunosupresivnom terapijom. S obzirom na to da je glavni faktor rizika za nastanak karcinoma grlića materice dugotrajna infekcija visokoonkogenim tipovima HPV virusa, smatra se da je najefikasnija mera primarne prevencije pravovremena imunizacija”.
Vakcinacija se sprovodi kod dece uzrasta od 11 do 12 godina, a primenjuje se u tri doze, nultoj i nakon 1 i 6 meseci posle prve doze. Prema Pravilniku o imunizaciji i načinu zaštite lekovima, vakcinacija protiv HPV virusa se preporučuje mladima oba pola pre stupanja u seksualne odnose, ali i mladim ženama i muškarcima do 26 godina starosti, odnosno osobama muškog pola do navršene 21 godine života, ukoliko vakcinu nisu primili kao tinejdžeri, kao i muškarcima sa povećanim rizikom za dobijanje polno prenosivih infekcija.
“Važno je napomenuti da primanje vakcine ne znači da osoba ne treba da obavlja redovne preventivne preglede, naročito kada se uzme u obzir da vakcine ne štite od svih tipova Humanog papiloma virusa”, objašnjava dr Vera Kovačević i dodaje da se rizik od oboljevanja od malignog tumora grlića materice može smanjiti redovnim odlaskom na preventivne ginekološke preglede, odazivom na organizovan skrining, kao i poznavanjem simptoma koji podstiču sumnju na promene na grliću materice, vakcinacijom i upotrebom zaštite tokom seksualnih odnosa. Prema njenim rečima, što se ranije otkriju promene, lečenje je lakše i uspešnije. “Kada dođe do pojave invanzivnog karcinoma, lečenje je tada teško i manje uspešno. Moram da naglasim da rak grlića materice u početnim stadijumima ne daje simptome i da je HPV infekcija neophodna, ali ne i dovoljan faktor za pojavu ove bolesti. Rak grlića materice je izlečiv ukoliko se otkrije na vreme, dok se nalazi u ranim stadijumima, pa su zbog toga, podvlačim, neophodni redovni preventivni ginekološki pregledi”, zaključila je naša sagovornica.
Prema podacima Registra za rak Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, tokom 2020. godine registrovano je 1.087 novoobolelih žena, a 453 žene su umrle od ove maligne lokalizacije. Na osnovu najnovijih procena Evropskog informacionog sistema za 2020. godinu, žene u Srbiji se sa stopom obolevanja od 26,3 na 100 hiljada žena, nalazi na petom mestu u Evropi posle Crne Gore, Rumunije, Estonije i Litvanije.
