31. maj, Svetski dan bez duvana – “Gajimo hranu, a ne duvan”
Svetski dan bez duvana 31. maj, obeležava se i u našem gradu održavanjem aktivnosti kako bi se skrenula pažnja javnosti i ukazalo na zdravstvene i rizike po životnu sredinu koji se povezuju sa uzgojem duvana i podsticanje na uzgoj alternativnih održivih useva za ishranu ljudi. Kampanja koja ove godine nosi naziv “Gajimo hranu, a ne duvan”, ima za cilj da informiše opštu i stručnu javnost o posledicama upotrebe duvanskih proizvoda, praksama duvanskih kompanija i o aktivnostima SZO na suzbijanju epidemije duvana, da bi ljudi širom sveta mogli da žive zdravije, u zdravijem okruženju i da bi se zaštitile buduće generacije od posledica upotrebe duvana i udisanja duvanskog dima. Prema istraživanjima, zbog upotrebe duvana i izloženosti duvanskom dimu, svake godine prevremeno umre najmanje 8 miliona ljudi u svetu, a u Srbiji godišnje najmanje 15 hiljada ljudi.
“Ono što bi bila poruka jeste da uvek stavimo interes zdravlja na prvo mesto, kako našeg tako i zdravlja naše porodice, našeg potomstva i zdravlja planete”, ističe dr Zorica Dragaš, specijalista socijalne medicine u Zavodu za javno zdravlje, dodajući da je pre više godina SZO cigaretu proglasila svetskim ubicom broj 1 i to ne bez razloga.
“Dovoljno je da se osvrnemo na statističke pokazatelje, jer statistika jeste podložna manipulaciji, ali kada su zdravstveni pokazatelji u pitanju tu manipulacije nema i kada uzmemo da od 100 osoba koje su obolele od raka pluća ili dušnika, 85 do 95 odsto od studije do studije se taj podatak razlikuje, od toliko obolelih osoba visok procenat je bio korisnik najčešće cigareta, odnosno duvanskih proizvoda, a od 100 ljudi koji nikada nisu koristili navedene proizvode, a dobili su rak pluća, 35 njih je živelo u atmosferi duvanskog dima. Tu treba dodati i katran kao osnovni faktor rizika i dokazano kancerogenu supstancu koja se nalazi u dimu duvana, ali i u asfaltnim bazama, tako da je i tu prostor da radnici koji se bave asfaltiranjem puteva ili rade u drugim hemijskim industrijama mogu da obole od raka pluća, a da nikada nisu zapalili cigaretu, a što se tiče naše životne i radne sredine u kojoj mi živimo, odavno više nije tajna da su zagađeni tlo, voda, vazduh, hrana koja jedemo, ali to ne sme da bude nešto što će ljudi da stave u prvi plan kada se odluče da zapale cigaretu i nikako ne sme da bude izgovor da neko odluči da nastavi sa tom štetnom navikom po zdravlje, jer duvan stvara zavisnost, ali nju je moguće prekinuti i zauvek ostaviti”.
Tokom svakodnevnog rada sa pacijentima, dr Elizabeta Vrana, pneumoftiziolog u antituberkuloznom dispanzeru Doma zdravlja, kaže da se često sreće sa pacijentima koji su pušači, a ono što je bitno kod njih je sprovođenje kontrole funkcije pluća, koja pokazuje da se kod ovakvih pacijenata javlaju problemi na nivou disajnih puteva, najčešće hronična opstrukcija, zbog čega pacijenti ne mogu da dobiju dovoljno kiseonika, što dovodi do opšte slabosti i teškoća u obavljanju svakodnevnih rutinskih aktivnosti.
“Često im je problem da se obuku, znači jednu čarapu oblače dva minuta, odmaraju se pet minuta, dakle to je najveći problem kod te hronične opstruktivne bolesti pluća. Ono što je takođe važno napomenuti je da imamo sve više dece osnovnoškolskog uzrasta koji su pušači, o srednjoj školi da ne pričamo, dakle treba što više apelovati na mlade koliko su taj duvan, odnosno cigareta ili bilo koji proizvodi koji su sada novi i za koje ne znamo šta će nam doneti u budućnosti, nezdravi”. dr Vrana naglašava da prestanak pušenja sa sobom donosi brojne benefite, a prvi od njih je lakše disanje. “To neće možda primetiti čovek od 20 ili 30 godina, on će to možda primetiti ako krene da se bavi konkretnom fizičkom aktivnošću, ali starije osobe koje možda imaju početak neke bolesti pluća će itekako primetiti, jer se za devet meseci nakon prestanka pušenja kapacitet pluća povećava za 10 odsto. Prirodno je da se kapacitet pluća sa godinama smanjuje, a cigarete upravo doprinose da se on kod nekih ljudi drastično smanji”. Osim toga, osoba kada ostavi pušenje će imati više energije, jer se poboljšava cirkulacija krvi, dolazi do povećanja imuniteta, pospešivanja čula mirisa i ukusa, a koža dobija drugačiji izgled. ”Svi kažu da je stres glavni problem zašto ne mogu da ostave cigarete, međutim ja moram da kažem da to nije tačno. To je začarani krug jer svaka nova zapaljena cigareta dovodi do stresa u našem organizmu i to je jednostavno novi poziv da se zapali što više cigareta da bi došli do tog nekog opšteg blagostanja, jer uvek imate osećaj da će biti lepše, međutim to nije tako. Imamo jako veliki problem sa plodnošću kod mladih, tako da isto tako mladima apelujemo da što pre ostave cigarete zato što se sa tim plodnost povećava, a smanjuje mogućnost odlaska na vantelesnu oplodnju. Ukoliko osoba ostavi cigarete do 30. godine, istraživanja su pokazala da ona na svoj životni vek dobija 10 godina više, a sa ostavljanjem cigareta se pruža prilika i za zdravu i srećniju starost”, dodaje dr Vrana.
Obeležavanju Svetskog dana bez duvana priključio se i Crveni krst Subotica, čiji volonteri obučeni za vršnjačku edukaciju tokom čitave godine prenose stečena znanja i veštine svojim vršnjacima, održavajući edukativne aktivnosti u cilju prevencije bolesti zavisnosti, duvana i prerađevina od duvana. U sklopu obeležavanja ovog zdravstvenog datuma, akcija “Selu u pohode” koja se održava 01. juna u Mesnoj zajednici Mala Bosna, biće posvećena prevenciji pušenja i pružanju podrške za odvikavanje od pušenja.
*
Ključne poruke ovogodišnje kampanje:
– Duvan se gaji u najmanje 124 zemlje sveta, zauzimajući zemljište koje bi moglo da se koristi za gajenje useva koji bi mogli da hrane milione ljudi.
– Duvan nije visoko profitabilna kultura za farmere i vlade, ali to tvrde duvanske industrije.
– Prelazak sa gajenja duvana na gajenje poljoprivrednih kultura koje se koriste u ishrani ima potencijal da obezbedi hranu milionima porodica i unapredi život poljoprivrednih proizvođača širom sveta.
– Vlade širom sveta trebalo bi da podrže proizvođače duvana da pređu na gajenje drugih useva ukidanjem subvencija za duvan i preraspodelom resursa za podršku alternativama gajenju duvana.
