U Subotici otvoren Migracioni servisni centar

Uz podršku Nemačke saradnje u Srbiji “GIZ”, u subotičkoj filijali Nacionalne službe za zapošljavanje, otvoren je Migracioni servisni centar koji je namenjen za povratnike iz dijaspore. Cilj ovog centra biće da svim državljanima Srbije koji odluče da se vrate u svoju domovinu, pruži podršku i pomoć pri zapošljavanju, a poslodavcima da omogući brži dolazak do preko potrebne radne snage, koja je deficitarna u gotovo svim privrednim delatnostima.

Zoran Martinović, generalni direktor Nacionalne službe za zapošljavanje, istakao je na otvaranju da tema migracija nije prisutna samo u Republici Srbiji, jer globalna migratorna kretanja ovu temu nameću svim odgovornim državama i vladama, zbog čega Republika Srbija mora da nađe adekvatne odgovore na trenutno stanje, imajući u vidu da je i poslednji Popis stanovništva pokazao da se suočavamo sa sve većim udelom starijeg stanovništva u ukupnom broju, što je dovelo do smanjenja broja radno aktivnog stanovništva. “Suočavali smo se godinama unazad sa velikim odlivom radno sposobnog stanovništva, a evo sada se suočavamo i sa velikim prilivom stranih radnika. To pokazuje da moramo da preduzmemo odgovarajuće mere, pre svega kako bismo usporili odliv našeg radno sposobnog stanovništva i stvorili dobre uslove za povratak onih koji su otišli i potražili šansu na nekim drugim tržištima rada i kako bismo uspostavili jače veze sa našom dijasporom, ali i lokalnim  institucijama i organima, koji bi mogli biti adekvatna podrška svim povratnicima koji odluče da sve vrate u svoju zemlju i ovde potraže šansu za zaposlenje”.

Martinović je naglasio da je do sada otvoreno sedam Migracionih servisnih centara u većim gradovima u Srbiji, ali je Vlada Srbije donoseći Strategiju o evropskim migracijama 2020. godine, definisala da jedan od zadataka Nacionalne službe za zapošljavanje bude jačanje postojećih Migracionih centara i stvaranje uslova za otvaranje novih, od kojih je jedan u Subotici. “Definisali smo sva potrebna uputstva i instrukcije za rad savetnika u ovim centrima. Njihov cilj će biti da upoznaju sve povratnike sa mogućnostima za zaposlenje i uključivanje u tržište rada, u mere aktivne politike zapošljavanja, da našim državljanima koji su se odlučili možda za odlazak u inostranstvo daju kvalitetne informacije, da ih upoznaju sa svim rizicima koje migracije mogu da donesu, a na taj način ćemo kod nekih možda promeniti i mišljenje i dati im jače argumente da ostanu u svojoj zemlji, imajući u vidu da su trenutno u Republici Srbiji nikad veće šanse za zapošljavanje. Najveća potražnja za radnicima je u ovom periodu, mi vidimo da se broj lica na našoj evidenciji smanjuje iz godine u godinu, a ako u ovom trenutku uporedimo podatke, 10 odsto manje ljudi je registrovano na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje nego u istom periodu prošle godine, dakle broj nezaposlenih se smanjio i na evidenciji u Subotici i svi koji žele da rade mogu da pronađu priliku u svojoj zemlji, a mi ćemo kroz ovaj centar dati kvalitetne informacije, jačati veze sa dijasporom i lokalnim institucijama, kako bi oni mogli da nađu prvu adresu na koju mogu da se obrate kada se vrate u svoju zemlju. To je nešto što će sigurno jačati i potencijalne šanse i mogućnosti poslodavaca da obezbede kvalitetnu radnu snagu, jer sigurni smo da oni koji su bili u inostranstvu, su stekli neka dodatna znanja, veštine i kompetencije da mogu ovde da budu dobar resurs”. Prem Martinovićevim rečima, stranim licima je tokom 2022. godine izdato preko 35 hiljada dozvola za rad, a u prva četiri meseca ove godine 14 hiljada, što govori da se iz godine u godinu povećava brojka radnika koji na naše tržište rada dolaze iz inostranstva. “Svakako da treba da omogućimo poslodavcima da mogu da završe ključne projekte i da im obezbedimo poslovanje, ali mi bismo voleli kada bismo što više domaće radne snage uključili u te procese. Mi ćemo sigurno afirmisati rad ovih centara i postaćemo prepoznatljivi kao prva instanca kojoj povratnici mogu da se obrate”.

Marija Bogdanović iz Nemačke saradnje “GIZ”, podsetila je da razvojna saradnja između Savezne republike Nemačke i Republike Srbije traje 23 godine i da je tokom tog perioda Nemačka za pomoć reformskim procesima Srbije u pridruživanju Evropskoj uniji izdvojila preko 2,5 milijardi evra.

“Ciljevi naše podrške od samog starta su uvek bile na jačanju efikasnosti privrede i uticaja na bolji život građana, tako da smo prisutni u gotovo svim sektorima i ne samo da je GIZ važan po obimu sredstava, već je najveći bilateralni donator u Srbiji i možemo da kažemo da i ostvareni rezultati govore u prilog tome da je ova podrška dobro usmeravana. Krajem 2016. godine je Nemačka saradnja otvorila dva velika programa u sektoru upravljanja migracijama i to je ustvari bio odgovor na tadašnju svetsku migrantsku krizu, na povećan priliv ekonomskih migranata i na potrebu koja se pojavila da se ljudima koji nisu dobili legalan status u državama u kojima su boravili, po povratku u domovinu pomogne da se integrišu, socijalno i ekonomski ojačaju i da stvore uslove za normalan život. Mi smo tada sproveli uspešnu saradnju sa Nacionalnom službom za zapošljavanje koja i dalje traje i pružamo podršku radu i jačanju kapaciteta te institucije u ostvarivanju i ispunjavanju svojih obaveza i poslova iz svojih nadležnosti i negde nam je cilj da se upravo ovim pojedincima koji se vraćaju, pruže što je moguće bolje i efikasnije potrebe i namera nam je da kroz ove Migracione servisne centre ojačamo njihove kapacitete, da oni budu centralno mesto koje će moći da odgovori na potrebe povratnika, a osnovna ideja je da ljude zadržimo i da im omogućimo normalan život, da budu uključeni u tržište rada i da se smanji odliv stanovništva iz Srbije”.

Srđan Samardžić, član Gradskog veća za privredu, istakao je pozitivnu saradnju Grada Subotice sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, kako na republičkom, tako i na lokalnom nivou, koja se ogleda u dva važna apekta, a to su rad Lokalnog saveta za zapošljavanje i Privrednog saveta Grada Subotice.

“Jedno od važnijih pitanja je svakako pitanje ekonomskih migracija i mi smo ovu temu već imali na sastanku Privrednog saveta i moram da kažem da nekako u vremenima izazova i velikih iskušenja i savladavanja mogućnosti dobijanja odgovora na pitanja sadašnjice, moram da kažem da se oni ne mogu rešavati jučeranjim metodama, već je upravo kroz dijalog neophodno dolaziti do odgovora. Svakako jedna od važnijih pitanja sa različitih aspekata, kako zadržiti radno sposobno stanovništvo, kako privući u Suboticu i region radnu snagu da bi se zadovoljile potrebe, su deo jasno zacrtanih ciljeva kroz više strategija i akcionih planova razvoja našeg grada i naše zajednice. Otvaranje ovog centra u Subotici je deo mozaika koji se uklapa upravo u onu intenciju koju mi kao Lokalna samouprava pokušavamo da zaokružimo”.

Milan Jerinkić, predsednik Privrednog saveta Grada Subotice, otvaranje Migracionog servisnog centra pozdravio je kao dobru meru i napomenuo da je potreba za dodatnom radnom snagom velika. “Mislim da bi bilo najbolje da prvi koji treba da popune nedostatak budu naši građani i radnici koji su u ranijem periodu otišli iz zemlje. Mi u privredi smo u poslednje dve godine u ozbiljnom problemu sa kvalitetnom radnom snagom, nedostaju nam ljudi koji su obučeni da rade određene poslove i na našim sastancima sa udruženjima iz raznih delatnosti zaključili smo da je jedan od načina da rešimo taj problem da pozovemo naše građane da svrate nazad i nastave svoju radnu karijeru u Srbiji, odnosno Subotici. Taj proces smo pokrenuli pre godinu i po dana, u okviru kojeg smo održali dosta sastanaka, konsultacija u zemlji i sa našim konzulatima i udruženjima naših građana u inostranstvu, a suština svega toga je da nivou grada pripremamo jedan veliki poziv u vidu sastanka i razgovora sa svim onim povratnicima koji su zainteresovani da se vrate i da od njih saznamo šta je njima potrebno, koje probleme imaju i šta mi kao grad možemo da im ponudimo. Ja očekujem da ćemo u letnjem periodu organizovati jednu ozbiljnu manifestaciju na ovu temu i pozivam sve naše građane da se odazovu, jer stvarno postoje mogućnosti i uslovi za posao i za povratak”.

Prema rečima Stevana Nikolića, Koordinatora za romska pitanja, povratnika u Subotici po sporazumu o readmisiji ima veliki broj, a prema podacima nevladinog sektora postoji preko 70 višečlanih porodica koje imaju kompleksnu problematiku po pitanju prijave prebivališta i dokumentacije, a formiranje ovog centra u Subotici smatra krajnjim momentom, kojim se otvaraju vrata uspostavljanja dobre komunikacije sa sektorom koji omogućava zapošljavanje. “Vrlo brzo ćemo krenuti sa razmatranjem svih mogućnosti koje ćemo moći da ponudimo ljudima koji su prisutni na teritoriji Subotice. Mi imamo dobru komunikaciju i sa ostalim regionima i praktično smo otvoreni da prenesemo primere dobre prakse. Ovo je novi momenat za naš grad i ljude koji su vraćeni po sporazumu o readmisiji, da im damo novu životnu nadu da ostanu ovde”.

Foto: Tv Subotica/Yu eco