Radarski centar Bajša na “superćeliju” ispalio rekordan broj raketa
U sadejstvu Radarskog centra Bajša, poligona Fruška Gora i Samoš, 13. jula, “pucalo se” u odbrani neba nad Vojvodinom i to sve zbog preteće “superćelijske” oluje.
Samo u Radarskom centru Bajša, koji je zadužen za prvu liniju fronta neba nad Suboticom, i severom Vojvodine, ispaljeno je oko 340 raketa za sat vremena, što je rekord otkad radi Centar. Ukupno je sa sva tri poligona na taj oblak ispaljeno oko 500 raketa. Uputili smo se u nama najbliži RC “Bajša” da sa stručnjacima porazgovaramo o tome šta je superćelija, kako je bilo savladati je i očekuje li nas uskoro ponovo takva “ljuta bitka” na nebeskom svodu.
Nedeljama unazad u medijima i na društvenim mrežama se priča, diskutuje i raspravlja o “superćelijskoj oluji”. Čini se da smo svi postali stručnjaci kada je ona u pitanju, a ponekad bi se reklo da smo kolektivno stručnjaci za dizanje panike. Da je bila naivna, nije. Da je napravila veliku štetu, jeste. Ali da smo dobro prošli za razliku od regiona – prošli smo. U tome su saglasni i diplomirani meteorolozi.
“Svi vremenski sistemi koji se stvaraju, dešavaju se na sudaru između dve vazdušne mase. Imate jednu hladnu vazdušnu masu koja ima dosta vlage, i jednu toplu koja nema vlage. Na njihovom sudaru nastaju superćelije. Vidim da se svaki veliki oblak sada naziva superćelijom, što naravno nije tako. Superćelija je posebna vremenska nepogoda, to je u stvari jedan mezociklon, organizovan atmosferski proces, gde se tačno zna gde se uzdiže vazduh i gde pada. Mi možemo da skratimo njen život, tretiramo ga ozbiljnije nego drugi oblak, ali ne možemo da je eliminišemo i menjamo joj pravac. Ona koja je 13. jula zadesila Srbiju, odnosno taj oblak se kretao oko 80 kilometara na čas, bio je preko trideset kilometara u širinu i prouzrokovao je velike štete. Međutim, mesta panici nema.” – objašnjava diplomirani meteorolog, Miodrag Stojanović, šef Radarskog centra “Bajša”.
Mesta panici nema upravo jer, kako Miodrag napominje, se ne radi ni o kakvoj novoj meteorološkoj pojavi koja se nameračila na ljudski rod, prirodu i zemlju, već je to jedna pojava koja se i ranije dešavala, ali se o njoj nije na ovaj način govorilo.
“Superćelija nije ništa novo, samo što tu pojavu sada ljudi doživljavaju kao opasnost. Superćelija je zapravo novi termin koji se pojavio poslednjih nekoliko godina, ali je pojava stara i pojavljuje se povremeno.”, kaže Stojanović.
Stojanović navodi da ono što razlikuje superćeliju od nekog drugog “crnog” oblaka jeste dužina trajanja.
“Uzdizanje i spuštanje vazduha je kod ovakvih oblaka vrlo jasno definisana, te deluje kao da se vrti oko jedne ose. To vertikalno kretanje je ono što održava život superćelije i ona zato zna ponekad da traje i po desetak sati, dok klasična nevremena prođu za do pola sata i njihova brzina kretanja je običnog šarenolika, pa ponekad ti “klasični” oblaci mogu da stoje u mestu dok se ne isprazne. Po našem mišljenju, ne bi trebalo da se ponovi nalet superćelijske oluje u ovoj sezoni.”
Sezona protivgradnog delovanja se odvija od 15. aprila do 15. oktobra, kada su aktivni dežurni parovi radara koji pokrivaju celu teritoriju Srbije, ali i oko 150 kilometara van njenih granica, kako bi se na vreme pripremili za dolazak gradoopasnog vremena. Protivgradnu odbranu u Srbiji, pod okriljem Republičkog hidrometeorološkog zavoda, čini 13 poligona, od kojih su tri u Vojvodini, i to na Fruškoj Gori, u Samošu i u Bajši kod Bačke Topole koji pokriva 16 opština od Apatina, preko Subotice, pa sve do Kikinde.
“Većina misli da mi razbijamo ili topimo oblake, a kada bi znali koliko energije treba uložiti u taj oblak da bi se on istopio, ne bi to više mislili. Jedan običan kumulonimbus ima energiju kao atomska bomba. Naš posao je da napravimo što više leda ili grada, odnosno da delujemo na oblak tako da iz njega izađe što više sitnog leda ili grada koji će kasnije prolaskom kroz niže i toplije slojeve atmosfere da se istopi koliko je god to moguće i da padne u obliku sitnog grada ili susnežice, snega…. To je misao našeg rada. Posao nam je da smanjimo snagu udarca tog hidrometeora.” – pojašnjava Stojanović.
Rad Radarskog centra Bajša, tačnije njihovo delovanje, je zasnovano na naučnoj metodologiji. Sredstva za kupovinu protivgradnih raketa obezbeđuje u osnovi Republički hidrometeorološki zavod Srbije, odnosno, one se finansiraju iz republičkog budžeta, ali i iz opštinskih kasa. Modernizacijom centra, od ove godine, umesto strelaca, rakete se ispaljuju automatski, a Centar raspolaže sa 140 lansera, od koji svaki ima po 12 raketa. Ovakav način rada ocenjuju kao mnogo efikasniji, jer doprinosi većoj kontroli nad vremenom i mestom pucanja, kao i nad količinim ispaljenih raketa.
“Projekat automatizacije radarskih centara u Srbiji je uzeo maha. Završava se process automatizacije RC Samoš, Fruška Gora je već automatizovana, mi smo automatizovani, RC Valjevo je automatizovan, RC Bukulja takođe većim delom. To je veliki pomak u odnosu na ranije godine, jer smo izbegli jedan od faktora koji je uvek bio problem, a to je faktor strelca. Time ne bih hteo da obesmislim njihov rad, njihov rad je fantastičan pogotovo kad se zna da on ide na stanicu kada grmi i seva, a svi ostali beže u kuću. Ali se automatizacijom izbegava ljudska greška. Mi na Bajši imamo nepovoljnu starosnu strukturu, kao i cela Vojvdoina, pa su često strelci bili ljudi u godinama, udaljeni i po deset kilometara od stanice, kojima je trebalo dosta vremena da stignu na stanicu, da se pripreme i odreaguju na komandu. Sada se posao završi za minut i to pritiskom “na dugme”.” – priča šef Radarskog centra Bajša.
Radarski centar “Bajša” je za 22 godine, koliko radi, ispalio ukupno oko 15 hiljada raketa, a prosečno se za jednu sezonu lansira oko sedam stotina. Sezona u kojoj je zabeležen najmanji broj ispaljenih raketa bila je sušna 2012. godina, kada se delovalo sa samo 161 protivgradnom raketom, dok je najviše je bilo ispaljeno 2004. godine, i to rekordnih 1.987 raketa za celu sezonu.
“Mišljenja smo da ova sezona neće biti rekordna po broju ispaljenih raketa, kada se bude uzimalo celokupno delovanje tokom šestomesečnog rada. Ovo jeste jedna od malo nestabilnijih godina, jer smo skoro čitav maj i jun imali vrlo nestabilno vreme, kada smo često pratili oblake i delovali, ali na sreću nije bilo tako mnogo dejstava u ta dva meseca. U julu smo imali manje dejstava, ali su ona, kao što smo već pomenuli, bila mnogo obilnija. Ispalili smo oko 550 raketa tokom dosadašnjeg dela sezone, što je povečan broj u odnosu na naše prosečne godine. U našem Radarskom centru ekipa radi 24 sata, svi smo uključeni u posmatranje, praćenje, analiziranje i krajnje delovanje. Ne radimo samo šest meseci u godini, naravno, tu je i priprema za sezonu kao i poslovi nakon što se zvanični deo delovanja završi.”
Iz Radarskog centra “Bajša” do ponedeljka 14. avgusta, za Suboticu najavljuju manje-više stabilno vreme, osim tokom današnjeg dana (četvrtak 10. avgust) kada se mogu očekivati oblaci sa mogućim padavinama.
“Narednih dana minimalne temperature će se kretati od 13 do 16 stepeni Celzijusa, dok će maksimalne ići u opsegu od 23 u četvrtak do 32 stepena u ponedeljak. Pred nama je većinom sunčan vikend sa mogućim naoblačenjima, ali bez kiše.” – prognoziraju oni.