Murenji Maćaš: U ligi subotičkih džentlmena
86 plakata, dirigenta i profesora muzike Murenji Maćaša, koji su najavljivali njegove koncerte, dugo su stajali skriveni od zaborava u jednom koferu, da bi na inicijativu njegovih prijatelja isti našli mesto na izložbi „Moj put“ koja je organizovana povodom obeležavanja 20 godina rada Politehničke škole pod ovim imenom, gde je Maćaš radio 20 godina.
Drago mi je da koncertne plakate konačno mogu da pokažem javnosti – kaže vidno pogođen, kako kaže emocijama, Murenji Maćaš, dodajući da mu je svaki od koncerata poseban i drag na svoj način. Sve ovo je na nagovor mojih prijatelja, pesnika, muzičara koji su me pitali da li imam neki sačuvan materijal sa svojih koncerata. Plakate sam slagao godinama, mislio sam da napravim manju izložbu ali na predlog direktora Politehničke škole izložba je malo veća, nego što sam zamislio. Ja sam pokušavao da posložim plakate po vremenskim rokovima pa je tu i onaj najstariji, iz 1978. godine sa Subotičkom filharmonijom , inače moj diplomski ispit na kojem sam od treme slomio dirigentsku palicu, priča Murenji ponosno pokazujući i na brižljivo čuvane plakate i zahvalnice koje je godinama dobijao.
Lidija Horvat ivković koja je i sama bila deo večeri sa svojim suprugom Bobanom rekla je da je veče bilo fantastično. Prisetili smo se dana kada je Murenji Maćaš vodio Ženski omladinski hor, koji više ne postoji, ali mi se danas okupljamo zbog njega i rado izlazimo u susret i pevamo sa njim, i za njega ove divne pesme. Mogu da kažem u ime celog našeg hora da smo svi večeras uživali a to se moglo videti po Maćaševom raspoloženju. Veže nas jako puno uspomena, dugi niz godina sarađujemo sa njim. Devojke, muzičari, autori raznih pesama koji su sa njim sarađivali na koncertima, festivalima, takmičenjima su večeras tu i stvarno ja sam lično bila toliko oduševljena i pevala nasmejana kao i svi prisutni. Oduvek sam htela da pevam u horu. Kada sam krenula u srednju školu prijavljenih je bilo puno a ja nisam primljena. Prošle su dve – tri godine od tada a mi smo sa školom pripremali predstavu gde je Maćaš trebao da nam pomogne da napravimo muzički program. Kada me je čuo pitao je zašto ne pevam u njegovom horu a ja sam se setila da on mene nije primio pa sam odugovlačila sa odgovorom na poziv i nerado ga odbila, seća se Lidija i dodaje da je kada je kleknuo ispred nje i zamolio je da peva odmah pristala i horu ostala osam godina.
Maćaša poznajem od devedesete godine kada sam pohađala Srednju školu i sećam se smo prvi put išli za Sutomore kada me je pozvao na ispomoć da kao alt , pevam u horu. Jako smo se divno proveli. Ja nisam bila standardni deo hora ali sam na koncertima vrlo često učestvovala i rado se odazivala gotovo svakom njegovom pozivu, kaže Gordana Vidaković i dodaje da je prezadovoljna i srećna zbog izložbe kao i da se nada da će Murenji konačno dobiti nagradu za životno delo koju zaslužuje.
Kompozitor Gabor Lenđel prijatelj i kum takođe je bio deo izložbe sećanja. Počeli smo da se družimo još u srednjoj školi i puno toga smo doživeli zajedno a na fakultetu nekoliko godina bili smo i cimeri . Jedno vreme bili smo razdvojeni. Ja otišao u Mađarsku ali prijateljstvo je ostalo uvek. Posle toliko godina doživeli smo da slavimo te godine , uspešne i neuspešne…Bilo je tu ne samo uspeha, nego i razočarenja, puno nade a moramo biti zadovoljni sa onim što imamo. Subotica je grad u koji smo se vratili zbog nostalgije. Ja sam imao više pretenzija nego on da naparvim nešto što će se pamtiti a to je retrospektiva 50 godina festivala, kaže Lenđel dodajući da kultura u gradu nije onakva kakvom je zamišlja dok mladi ni danas nemaju koncertnu dvoranu. Svi koncerti se održavaju u Gradskoj kući ili u hali sportova koja nije predviđena za koncerte ili napolju na Letnjoj pozornici ako te Bog pogleda. Nadam se da ćemo uspeti da u gradu napravimo koncertnu dvoranuu za 600-700 mesta gde će se održavati koncerti ozbiljne zabavne muzike i dečji festivali.
Izložba Murenji Maćaša „Moj put“ u galeriji Otvorenog univerziteta može se pogledati do 03. maja.
