Mala matura – pokazatelj znanja koje nosimo iz osnovne škole

Učenici završnih razreda osnovnih škola 21., 22. i 23. juna polažu završni test, odnosno Malu maturu koja se sastoji od trodnevnog polaganja gradiva iz srpskog, odnosno maternjeg jezika, matematike i pet društvenih i prirodnih predmeta. Za razliku od prethodnih godina kada su kombinovanim testom bili obuhvaćeni biologija, fizika, hemija, istorija i geografija, učenici od ove godine imaju mogućnost da odaberu jedan od pomenutih predmeta koji im je najzanimljiviji i iz kojeg mogu da pokažu najveće znanje.

„To je sa jedne strane dobro, jer učenik ima priliku da osvoji više bodova iz tog predmeta koji mu je interesantniji i zanimljiviji. Đaci su tokom polaganja probnog ispita imali mogućnost da se opredele za određeni predmet, a to će moći i tokom zvaničnog polaganja“, objašnjava Mirjana Stevanović, direktorica Osnovne škole „Matko Vuković“. „Pripreme za Malu maturu, kako mi to volimo da kažemo traju tokom čitavog školovanja, praktično od predškolskog do završetka 8. razreda i to sve što su oni tokom osam razreda učili i radili, sada tim završnim ispitom treba da na neki način verifikuju i da se stavi kruna na taj rad. Malo intenzivnije i konkretnije pripreme počinju kod nas već u oktobru, najkasnije novembru, kada se planira održavanje pripremnih aktivnosti iz određenih predmeta, maternji jezik i matematika svakako, kao i izabrani predmet“.

Testovi sva tri dana počinju u 9 časova, a učenici bi trebali u školi da dođu ranije. „U 08:50 đaci dobijaju testove na koje treba da upišu neophodne podatke, ime škole, šifru učenika, itd. nakon čega sledi polaganje ispita. Svaki učenik koji ispitu pristupi do 09:30 imaće pravo da polaže, nekada se desi da malo zakasne, a prvih 45 i poslednjih 15 minuta niko ne sme da napusti prostoriju u kojoj se dešava samo polaganje. Kada deca počnu sa rešavanjem zadataka prvo rade olovkom, mi im dajemo neke savete da urade prvo pitanja ili zadatke za koje znaju rešenje ili odgovor, a kada smatraju da su završili da prvo provere pa tek onda pređu hemijskom, da ne ostavljaju neurađen zadatak, jer nema negativnih bodova ukoliko je nešto pogrešno urađeno i tako sva tri dana“.

Mirjana Stevanović naglašava da se ne meri procenat uspešnosti polaganja završnog ispita, već se uzimaju u obzir osvojeni bodovi, jer kako ističe, za različite škole, učenike i porodice postoje i drugačija merila uspešnosti. „Za nas je merilo uspešnosti da svi izađu na ispit, s obzirom na to da postoje deca koja možda nisu tu, ili su se odselila negde u inostranstvo pa su se nakon nekoliko meseci vratila, tako da je nama uspeh da svi završe 8. razred i da izađu na taj ispit, jer kada izađu, u zavisnosti od onoga koliko su se trudili i radili u proteklih osam godina i šta su njihove želje, oni ostvaruju određene rezultate i pripremaju se za srednju školu. Na pripreme za malu maturu ne dolaze svi učenici, već oni kojima je stalo do bodova i žele da upišu konkretan smer u srednjoj školi, što ne znači da oni koji ne dolaze ne vežbaju kod kuće“.

Preliminarni rezultati testova biće objavljeni u nedelju, 25. juna, kada je moguća predaja prigovora elektronskim putem, a u samoj školi dan kasnije, u ponedeljak 26. juna. Konačni rezultati Male mature biće objavljeni 28. juna, popunjavanje liste želja sprovodiće se 29 i 30. juna elektronski, a oni učenici koji žele mogu doći u školu da ih popune. „Mi svake godine organizujemo da učenici koji žele sa roditeljima dođu kod nas, mi za svako odeljenje izdvojimo sat vremena i sa njima to radimo. Konačna lista želja učenika biće objavljena 2. jula, a dan kasnije i raspodela po školama. Okolnosti oko tragedije u Beogradu su se odrazile kako na svakoga, tako i na nas u školi. Kada je objavljeno da se školska godina završava 06. juna malo smo imali nelagodnosti dok sve ne smislimo i pripremimo, jer mi smo sprovodili nastavne i vannastavne aktivnosti, dopunske i dodatne nastave i trudili smo se da nijedan učenik ne bude oštećen zato što je školska godina završena ranije od planiranog. Videćemo šta će pokazati završni ispit, ali kao što sam rekla on prati postignuća i moram da kažem da smo zadovoljni proteklom školskom godinom. Samo dva učenika koja više nisu kod nas neće izaći na ispit, dok svi ostali imaju uslove da ga polažu. Nama se školska godina završila očekivano, imamo lep uspeh, važno je da su sva deca završila i svake godine kada se deca raspoređuju u srednje škole, naših učenika ima na svim smerovima u svim školama, pa čak i onim koji su najzanimljiviji i atraktivni i to jeste potvrda našeg rada i bavljenja decom, jer to je ono što je naš zadatak, da kada stignu dotle, da smo zadovoljni. Ono što želimo da poručimo roditeljima koji će nam u budućnosti poveriti svoju decu, jeste da naši đaci u srednjim školama nose uspeh iz Osnovne škole „Matko Vuković“, zaključuje Mirjana Stevanović.

***

Kada je uveden taj završni ispit to je bilo za sve nas malo stresno, nije bilo otpora, ali moram da kažem da se pojavila određena zabrinutost jer nismo znali šta se od nas očekuje, međutim to je krenulo svojim tokom. Nekoliko godina smo navikli na to da se na završnom ispitu polažu samo maternji jezik i matematika, krenule su pripreme i rad na samim časovima, a onda su usledile neke novine kada je od poznatih zadataka iz srpskog, odnosno maternjeg jezika i matematike na testu bilo 20 odabranih, posle se uvelo pravilo da je na testu poznato dve trećine zadataka iz zbirke, a jedna trećina nepoznatih, da bismo stigli do toga da su svi zadaci koji će biti na testu sada nepoznati. Učenicima sve te promene nisu strašne, jer oni to jednom polažu i više nikada, ali mislim da je nastavnicima potrebno da uđu u taj sistem i sa decom rade sa lakoćom.

***

Učenici se vrlo lako prilagode i to jedna od lepših karakternih osobina dece, jer oni rade onako kako mi sa njima inače radimo, ali je nastavnicima bitno da postoji jedan možda malo duži period priprema da bi i oni savladali i shvatili šta se i od njih traži, da bi kasnije način rada, sisteme i metode prilagodili đacima. To negde i nije problem, jer je to jedno sistematizovano znanje od prethodnih godina, kroz koje su prošli i učenici, ali i nastavnici. Sama atmosfera koja vlada prilikom polaganja završnog testa je jedan od ometajućih faktora i samo to okruženje je pod velikom tenzijom za same učenike, jer su oni odvojeni u sali, na završni ispit dolaze nastavnici koje prvi put vide ili ne vide i sve se to dešava pod nekom tenzijom „Pazi, nemoj pogrešiti, ovo moraš olovkom, ovo hemijskom“, to je možda negde problem, ali mi smo imali probni završni ispit gde smo to malo relaksirali.

***

Kada se u našoj školi radi analiza uspešnosti, mi imamo jedno upoređivanje postignuća na završnom ispitu i ocene đaka. Postoje određeni učenici koji imaju zaključenu peticu, njima je bitno da imaju negde oko 18 bodova na testu i da su tu otprilike na gornjoj granici, a oni koji recimo imaju dvojku ili trojku da imaju niži broj bodova i nama se ta kriva u lepom procentu poklapa. Dakle, broj učenika koji kod nas imaju niže ocene su tamo gde treba da budu, učenici sa boljim ocenama takođe, tako da nam se ta kriva školskog postignuća poklapa sa postignućem na završnom ispitu, što znači da nemamo učenike koji previše „prebace“, kao ni one koji podbace i merenje uspešnosti škole jeste to realno ocenjivanje, a mi to u našoj školi imamo. Mi možda nemamo mnogo učenika koji imaju odličan uspeh, imamo učenike koji imaju primerno vladanje, ali nam je prosek za 8. razred 4,30.