Nevena Lukić: “U srcu uvek ostaješ volonter”

Gradska organizacija Crvenog krsta u Subotici osim sprovođenjem brojnih humanitarnih i edukativnih aktivnosti, može da se pohvali mladim i veoma posvećenim kadrom, koji svoj posao radi sa entuzijazmom, a pre svega velikom humanošću i ljubavlju prema onima kojima je bilo kakav oblik pomoći neophodan. Jedna od njih je i naša sugrađanka Nevena Lukić, koja je poslednjih godina zaposlena na poziciji stručnog saradnika za socijalnu delatnost, difuziju i spasilaštvo na vodi.

Sa Crveni krstom se, kako kaže susrela slučajno 1998. godine, gde je u osnovnoj školi “Kizur Ištvan” na početku 8. razreda, a na poziv nastavnika biologije Zlatka Neorčića krenula na Sekciju Prve pomoći. “Odluka da se priključim ekipi je negde usledila iz ljubavi prema Biologiji kao predmetu i mojoj želji da upišem Srednju medicinsku školu. Te godine na Gradskom takmičenju iz prve pomoći koju je organizovao subotički Crveni krst, u kategoriji podmlatka moja ekipa osvaja prvo mesto i krećemo sa pripremama za dalja takmičenja. Naša ekipa podmlatka osvaja prva mesta i na pokrajinskom i republičkom i drugo mesto na saveznom takmičenju koje je organizovano u Sutomoru”.

Kako ističe, za vreme tih priprema, rodila se ljubav prema prvoj pomoći i kako su dani priprema prolazili, vrlo brzo se pronašla u volonterizmu. “Svaki trenutak proveden sa tadašnjim starijim volonterima koji su nas uveli u priču o Crvenom krstu, kod mene je stvorio osećaj da tu pripadam i Crveni krst mi postaje druga kuća, moja druga porodica. Od te 1998. do 2003. godine samo vrlo aktivno  učestvovala u svim programima i aktivnostima. U srednjoj školi su svi znali gde mogu da me nađu ako me nema na času.”, objašnjava Nevena Lukić.

Prema njenim rečima, Prva pomoć je njena “prva ljubav” koju i danas voli. “To je prvi program sa kojim sam se susrela i za koji sam ostala veoma vezana. Tadašnji instruktori su mi omogućili da steknem znanje kako da pomognem nekome ko se povredio, ili sama sebi, a preko njega ostvarila mi se želja da pomažem ljudima. Ekipe u kojima sam bila član, a ukupno sam bila u tri, bile su veoma uspešne i osvajali smo značajna prva mesta na svim nivoima takmičenja od pokrajinskog, državnog i tada saveznog. 2003. godine sam bila deo ekipe koja je predstavljala Srbiju na Evropskom takmičenju iz prve pomoći u Pragu”. Nevena se i tokom pohađanja Srednje medicinske škole takmičila u prvoj pomoći, a sve je to, kako objašnjava, usko vezano za Crveni krst.

“Medicinske škole takođe imaju organizovano takmičenje svih medicinskih škola u pružanju prve pomoći i moja ekipa je osvojila 1. mesto. U međuvremenu došli su i drugi programi, a jedan od mojih omiljenih je bio Realistički prikaz povreda, oboljenja i stanja. „Za period volontiranja u Crvenom krstu vežu me najlepše uspomene kojih ima jako puno, pa ću pokušati da izdvojim najvažnije. Počela biх od same atmosfere koju gajimo i dan danas, a to je osećaj porodice i pripadnosti, zajednice. Nekako smo uvek pazili jedni na druge, družili se i izlazili zajedno, pomagali jedni drugima, kako volonteri međusobno, a tako je i stručna služba Crvenog krsta bila uz nas i pomagala kada i ako je trebalo. Prolazila sam kroz puno edukacija, priprema ekipa prve pomoći koje su bile organizovane u saradnji sa drugim organizacijamа Crvenog krsta, bilo je puno putovanja, kampova i druženja”.

Kako kaže, odrastanje u Crvenom krstu ju je oblikovalo i kao čoveka, jer se tom prilikom razvijaju empatija, solidarnost i osećaj da doprinosiš društvu na jedan kvalitetan i dobar način. “Nakon odlaska u Beograd, jedno vreme sam volontirala u CK Stari grad, posle su došle obaveze, sve je bilo manje vremena…tu mi je jedino žao što nisam bila više angažovana. Sve vreme života u drugom gradu dok nisam bila u Subotici, uvek sam pratila rad svoje matične organizacije i radovala se njihovim uspesima i bila ponosna na njih, na sve te nove i stare volontere. Kad sve saberem, da mogu da vratim vreme sve bih ponovila, jer u srcu uvek ostaješ volonter. Svako od nas ko je ikada bio volonter u Crvenom krstu je stekao osećaj da mu je to druga kuća, da su mu volonteri druga porodica. Upoznavanje sa volonterima iz drugih gradova, sticanje prijateljstva…ako se nađeš u nekom gradu uvek imaš koga da pozoveš. Mi smo u suštini jedna velika crvenokrstaška porodica, bez obzira iz kog grada dolazimo i trudimo se da vodimo računa jedni o drugima. Mislim da je to danas, pogotovo u eri digitalizacije i otuđenja usled iste, jedan pravi biser koji treba čuvati, negovati i biti deo toga...”

Priliku da se zaposli u Gradskoj organizaciji Crvenog krsta u Subotici ukazala joj se po povratku iz Beograda 2014. godine. “Posetila sam Crveni krst i rekla da bi deo svog slobodnog vremena posvetila ponovnom volontiranju. Počela sam dolaziti, volontirati, a nakon nekog vremena ukazala se prilika za rad sa migrantima na podeli obroka, sekretar mi je ponudio, ja sam naravno sa oduševljenjem prihvatila i tako je sve počelo. Benefiti volontiranja su stvarno mnogobrojni. Kod nas se mladi druže, pomažu jedni drugima oko mnogih aktivnosti…neko zna matematiku, engleski pa pomaže onom ko ne zna itd. Tu su edukacije iz raznih programa, mladi nauče da se oslobode straha od javnih nastupa, to posle donosi benefite i u školi, društveno su angažovani, razvijaju osećaj odgovornosti prema zajednici, solidarnosti…Kroz programe nauče kako da se sačuvaju od raznih izazova, na šta da obrate pažnju, tako utiču i na svoju okolinu, prijatelje, braću i sestre. Osećaj da si uradio dobro delo donosi lične benefite, utiče ti na samopouzdanje u pozitivnom smislu, postaješ otvoreniji ka društvu.”

Govoreći o značaju dobrovoljnog davalaštva krvi i spašavanja na vodi, naglašava da su oba programa veoma važna. Smatra da je kontinuirano održavanje akcija preduslov za normalno funkcionisanje zdravstvenog sistema, a sa druge strane uloga CK kome je povereno javno ovlašćenje, promovisanje, motivacija građanstva kao i zadržavanje davaoca, je nešto na šta su u ovoj organizaciji usmereni i rade u kontinuitetu.

“Najviše pažnje je usmereno na upoznavanje mladih sa dobrovoljnim davalaštvom krvi, zašto je bitno da aktivno učestvuju kao davaoci, kolika je prvenstveno dobrobit za njih i njihovo zdravlje, a posle i za samo društvo i koliko oni mogu tim činom da stvarno doprinesu i budu nečiji heroji. Malo naše dobre volje i angažovanosti kao pojedinca u društvu može pozitivno delovati na čitavo društvo ili makar zajednicu, jer potrebno je samo da osetimo potrebu da se solidarišemo prema nekom koga i ne poznajemo. Upravo takva dela se mogu činiti kroz dobrovoljno davanje krvi. Iz ugla spasilaštva na vodi, mislim da su aktivnosti koje usmeravamo ka deci kroz programske aktivnosti „Kupajmo se bezbedno“ i sve ostale aktivnosti vezane za prevenciju veoma važne i da mladi tj. deca lepo usvajaju znanja na koje sve načine mogu da se sačuvaju i treba da obrate pažnju kad su na uređenim i neuređenim kupalištima. Skretanje pažnje građanstvu na opasnosti, mere prevencije, ukoliko su kontinuirane, jedan deo ljudi će sigurno usvojiti.”

Ističe da je mladima tema dobrovoljnog davalaštva kao pojam poznata, a dešava se da pojedinci imaju predrasude koje su proistekle iz dezinformacija. “Zato se trudimo da kroz motivaciona predavanja na iste odgovorimo, da im približimo samu tematiku, koje su sve prednosti davanja krvi. Uvek im spomenem da postoje njihovi vršnjaci koji kao i oni žele da se raduju studiranju, izlascima, druženju, ljubavima, ali nisu u mogućnosti jer moraju da se leče i da razmišljaju o nekim stvarima koje ne bi trebalo da budu u fokusu mladom čoveku. Zato je bitno da se osvrnu oko sebe i nađu način da pomognu nekome tako što će zavrnuti rukav i dati krv i registruju se u bazi matičnih ćelija. Jer svako od nas tj. njih ima svoju svrhu u društvu i uz malo solidarnosti mogu mnogo da doprinesu. U suštini kada im približiš temu jedan deo njih odreaguje i da krv, neki se odluče kasnije, ali u suštini nikad nije kasno da postanu davaoci”, kaže Nevena.

Njen posao je veoma dinamičan, jer kako ističe ima i terenskog i kancelarijskog posla, ali i rada sa ljudima koji inače jako voli. “U zavisnosti od toga koje nam aktivnosti predstoje, šta je potrebno realizovati tu se prvenstveno koncentrišemo, ali je prisutan i svakodnevni rad sa strankama koje su korisnici usluga Crvenog krsta. Najviše volim kada kao kolektiv radimo svi zajedno na terenu na jednoj aktivnosti, svako zna šta treba da radi, ali opet svi zajedno učestvujemo. Na primer, gradska takmičenja prve pomoći, akcije dobrovoljnog davanja krvi u našoj organizaciji…nedavno je bila i Trka za srećnije detinjstvo. To me posebno ispunjava i raduje, u tome uživam, a takođe volim i rad sa volonterima, njih nekako posebno baš zato što sam i ja donedavno bila na njihovoj poziciji. U suštini imam privilegiju da radim posao koji volim i da radim za organizaciju u koju verujem, u njene principe i ono što ona suštinski predstavlja”. 

Nevena Lukić poručuje svima koji žele ili ih interesuje volonterizam, da dođu u Crveni krst i upoznaju se sa aktivnostima. “Mnogi koji se nisu nadali pronašli su se upravo u nekom od naših programa, jer jednom kada zavoliš rad u Crvenom krstu, ta ljubav ostaje trajno”.