T.P.: Tvoja odluka je tvoj početak

T.P. već 13 godina živi potpuno drugačiji život, a njeno svedočanstvo nadahnuće mnoge da od samo jedne odluke može sve da zavisi. A odluka da se poslednji put “uradi” pre 13 godina na snazi je i kako nam kaže važi i danas i čvrsto veruje da će važiti zauvek.

“Sve je počelo u tom nekom pubertetskom periodu, kada nisam imala dovoljno izgrađene stavove”, priča nam T.P. dodajući da su nesigurnost a i želja da se ne izdvaja iz društva, po bilo koju cenu, učinili svoje. “Odrastajući u izuzetno patrijarhalnoj porodici za mene je puno toga bilo zabranjeno i u suštini mislim da je tu sve i počelo. Htela sam da imam slobodu izbora, odluka, kretanja i govora, ali mi je nekako sve bilo uskraćeno. Tako se stvorio bunt  i već sa 13 sam pušila marihuanu, pila alkohol i tablete. Zavisnost od toga je trajala do kraja srednje skole, a nakon odlaska na fakultet spoznajem potpuno novu stvar i otkriće života za mene, u tom momentu. Heroin je došao kao šlag na tortu, za sve lične borbe koje sam vodila, za sva nerazumevanja, za svaki zabranjeni izlazak, za svaku sputanu želju. Bila sam slobodna! Zapravo, mislila sam da sam bila slobodna. Upala sam u đavolsku zamku koja je trajala više od jedne decenije”, priča nam ova divna, mlada žena danas srećno udata i majka dvoje dece.

Najčešća zamka za mlade, smatra T.P. jeste što su ubeđeni da mogu da drže stvari pod kontrolom. Da ako se i nekada proba to neće ostaviti nikakve posledice. Iz svog dugogodišnjeg iskustva govorim da bilo kakvo eskperimentisanje sa drogom i alkoholom ima svoju cenu. I dok mislite da držite stvar u svojim rukama već je gotovo nestalo sve…Odnosi sa porodicom, društvom, ljudima kojima je stalo do Vas. Ne gubite samo vi, gubi i okruženje kojima ste bliski. Dakle, niste sami u problemu!

Oporavak je kaže ipak individualan. “Neko se lako odluči da sredi svoj život i oporavak brzo teče dok sa druge strane postoji ona vrsta zavisnika koja smatra da ako bar na kratko prekine sa drogiranjem više nije zavisnik, pa onda nakon nekog vremena upadne u jos veći problem. Moj oporavak je bio dosta dug i uključivao je intenzivan rad na sebi”, priča još T.P. ističući da se nikada nije pokajala što je otišla na rehabilitaciju. “Uspela sam da nadoknadim sve izgubljene godine, svo vreme za koje sam mislila da je ispravno.  Otvorile su mi se oči, upoznala sam pravu sebe, shvatila ko sam, zavolela sebe baš ovakvu kakva sam a danas nakon 13 godina od poslednjeg drogiranja mogu da kažem da živim život slobode u pravom smislu te reči. Ranije sam smatrala da je sloboda u drogi, danas je to za mene život bez droge, život ispunjen duhom radosti i slobode…”

“Danas zavisnici imaju kome da se obrate”, nastavlja T.P. navodeći da iz godine u godinu raste broj rehabilitacionih centara, kao i organizacija koje se bave borbom protiv zavisnosti dok kao zamerku navodi što državne institucije nude rehabilitacione medikamentozne tretmane koji su sve manje uspešni jer zavisnik kada vidi da ima mogućnost da eksperimentiše sa nekom drugom vrstom opijata, lako se na novo i prebaci i potom postaje zavisnik od toga.

“Zapravo se samo napravi substitucija. Ne podržavam njihove medote jer znam šta je biti zavisnik i od medikamenata. Ja verujem u potpunu slobodu od svega. Ja danas tako živim! Verujem da je moguće i znam ih mnogo koji danas tako žive. Život bez droge je i te kako moguć bez da se mora imati neka zamena”, tvrdi danas ova samosvesna, mlada žena.

ZABLUDE ZAVISNIKA – Dva, tri piva nedeljno nisu alkoholizam …Marihuana nije droga …

“Mnogi žive u poricanju da imaju problem, jer pivo, dva ili tri nedeljno nisu zavisnost. Marihuana nije droga itd”, priča nam Katarina Đurić, motivaciona savetnica i terenska saradnica Restart-a. Centara za odvikavanje od bolesti zavisnosti u Subotici nema. Svojevremeno je, tačnije do 16. januara 2015. godine postojala Hosana – Humanitarna terapijska zajednica, koja je pružala utočište i program za rešavanje ovog problema dok  trenutno na ovom polju funkcioniše organizacija Exspecto koja posluje od 2006. godine, ima program prevencije za adolescente i grupu anonimih alkoholičara što je nedovoljno pa je krajnja destinacija uvek gradska bolnica –odeljenje psihijatrija”, kaže nam Katarina dodajući da se sva pomoć ogleda u pružanju terapijskog lečenja Metadonom. Metadon je sam po sebi 100% gori od heroina. Stvara mnogo jaču zavisnost i narušava celokupno zdravlje. Fizičko skidanje sa heroina traje u proseku između 7 – 10 dana i dok neki to odrade kući uz pomoć prijatelja, metadon zahteva i do mesec dana čišćenja organizma uz nesnosne bolove , agoniju koja je toliko intenzivna da se mnogi baš iz tog razloga boje da krenu sa skidanjem.

Rehabilitacionih centara nema – metadon besplatan?!

I dok finansijske podrške za rehabilitacione centre nema – metadon je besplatan – priča nam Katarina navodeći da u svemu ovome logičkog objašnjenja nema.

“Korisnici narkotika uglavnom se susreću sa problemom finansiranja svoje zavisnosti jer kako količina raste , raste i cena a da bi mogli  sve to da isprate upuštaju se u razne kriminalne radnje ( krađe , iznude , dilovanja, pa čak i ubistva )  dok im je drugi problem dolazak do kvalitetne robe koja nije mešana sa drugim opasnim supstancama. Ove kombinacije dilera, kako bi povećali svoj prihod, najčešće i dovode do smrti samog korisnika”, priča nam Katarina ističući da se ne retko javlja i problem odbačenosti od strane porodice, prijatelja i same sredine, što je u neku ruku i razumljivo. “Ljudi nemaju vremena ni volje da se angažuju oko rešavanja ovog problema. Nije moja stvar … Kažu… Sve do trenutka dok ta zavisnost ne zakuca na njihova vrata. Sam koren ove pošasti je duboku skriven u svakom pojedincu pa i u samom društvu”, smatra ova hrabra žena koja svakodnevno pomaže zavisnicima koji žele da izađu iz ovog “paklenog kruga”. A posao koji ona radi volonterski nije ni malo lak. Borba, nada, vera, posrtanje i opet snaga za novi krug…Katarina ne gubi nadu jer, kako kaže, nijedna osoba nije stvorena da živi život koji oni žive. Za njih postoji plan i svrha. Izgubila se samo nit koja je povezivala tu osobu sa svojim početkom kada je i nastao kolaps. Sve su to ljudi sa izkrzanim emocijama zatočeni u svetu iluzije .

“A programi odvikavanja su, u rehab centrima”, objašnjava Katarina, sačinjeni tako da svaki pojedinac može da dođe do korena svog problema, a potom da oseti da je prihvaćen i voljen. Postaju svesni izvora, snage i podrške koja je sve prisutna za njih dok im posle izlaska iz programa za odvikavanje pomažemo da se uklope u društvo . Da obnove raskinute veze sa porodicama. Da nađu posao. Da imaju tu slobodu da nam se obrate kada god im zatreba neka pomoć ili samo razgovor .

Vrlo često se mogu čuti i reči da je ipak najteže porodicama zavisnika, a Katarina nam govori o slučaju majke jednog zavisnika. Sin je bio uspešan sportista iz imućne porodice. “Počinje da se drogira, a vrlo brzo počinje da prodaje lične stvari, a posle i kućanske aparate, majčin nakit…Bukvalno sve što je mogao da unovči prodaje kako bi došao do novca za drogu. Fizički nasrće na majku ako ona odbija da mu da pare, a odbija i lečenje jer smatra da može sam to da reši. Majka se gotovo nigde i ne pojavljuje jer joj je sin dužan na sve strane a od rodbine ne dobija gotovo nikakvu podršku….Ovo je klasična priča”, kaže Katarina, dodajući da ima i onih mnogo težih gde je npr. jedan zavisnik nakon sahrane svoje majke, iz kuće u kojoj se još nalazila rodbina, kako bi izjavila saučešće, odneo kutiju sa novcem namenjenu porodici kao pomoć da premosti naredni period. “Naime, kada je ostao sam sa ocem, mladić je oca istukao, oteo kutiju sa novcem i otišao da se “uradi”, priča Katarina i priznaje da je plakala dok je prvi put slušala ovo svedočanstvo kao i mnoga druga. Ima i onih lepih momenata, pa je tako i ovaj mladić danas ponovo rođen, i pomaže drugima u nevolji.

“Najčešći povod da se donese odluka o lečenju zavisnika jeste ne postojanje druge opcije. Kada su na dnu i ne postoji više ništa za čime bi posegli. Mnogi taj period rehabilitacije koriste samo kao vid fizičkog oporavka. Da dovedu sebe malo u red, da izrade neke nove šeme da bi se potom vratili tamo gde su stali. To znači da još nisu stigli do dna. Bilo je slučajeva gubitka starateljstva nad detetom gde je to bio razlog isceljenja  kao i podsticaj izlečenih prijatelja “braća po igli” koji danas izgledaju srećno i zadovoljno. Danas, nakon ovoliko vremena, verujem da ću zauvek živeti slobodno, i mogu da kažem da sam srećna što sam živa, što sam uz Božiju pomoć uspela da nađem svoj put, sto sam dobila više od onoga o čemu sam maštala ceo svoj zivot, što sam žena, majka, prijatelj i drug u nevolji”.

Na osnovu merenja koje je izvršio DPNSEE – Drug Policy Network South East Europe od 2008. pa do 2019. na teritoriji Srbije je od zloupotrebe droga umrlo 735 lica . 13,6 % su žene (88) .  Zvanično u Subotici samo tokom prošle godine je od istog uzroka umrlo 269 osoba . U Srbiji je 2017. godine bilo 33.000 registrovanih kockara uzrasta između 18 i 26 godina. Prvi susreti sa ovim porokom mladi najčešće imaju između 10 i 14 godine u kladionici. Istraživanje Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti „Vita“ pokazuje da je čak 92,7 odsto srednjoškolaca u Srbiji pre 18. godine probalo alkohol, dok je njih 69,5 odsto pilo ili imalo iskustvo pijanstva. Svaki šesti srednjoškolac uzrasta od 15 do 18 godina probao je neku od droga. Marihuana, ekstazi i amfetamini čine 80 odsto dostupnih narkotika, dok je samo marihuana zastupljena u 54 odsto slučajeva. I na kraju dolazimo do zaključka da tačan broj ne postoji.