Subotica – grad bicikala koji nema dovoljno biciklističkih staza

Centar za ekologiju i održivi razvoj „CEKOR” organizovao je Okrugli sto posvećen problematici biciklizma u Subotici, na kojem su predstavljeni rezultati istraživanja koje su aktivisti ovog udruženja sproveli među Subotičanima. Prezentovani su stavovi građana i biciklista sa društvenih mreža u vezi stanja biciklističkih staza, njihovog rasprostiranja, potreba, ali i pružanja podrške, kako bi naš grad bio bezbedan za sve bicikliste. Poseban akcenat stavljen je na problematiku biciklističkog saobraćaja tokom i nakon izgradnje železničke pruge Beograd-Budimpešta, postavljanjem pasarele koja nije adekvatna za vozače dvotočkaša.

Subotica je oduvek bila grad bicikla, a po tome je poznata i danas, uprkos sve većem broju automobila na ulicama. Međutim, nije svaki deo grada pokriven biciklističkim stazama, a pojedine su usled neadekvatnog održavanja u prilično lošem stanju, pa je ovaj Okrugli sto bio prilika da se sa predstavnicima Lokalne samouprave razgovara i o mogućnostima za izgradnju novih, kao i rekonstrukciju postojećih staza.

Koordinator projekta Zvezdan Kalmar, istakao je da je problematika biciklizma u Subotici višedimenzionalna jer za sobom prvenstveno pokreće ekološko pitanje, u smislu zagađenja vazduha, a važna je i sa aspekta ekonomije, jer je takav način prevoza prihvatljiv za veliki broj naših sugrađana, a na to sve nadovezuje se i taj društveni momenat jer se kako deca i mladi, tako i stariji kreću s biciklima.

„Imajući u vidu nedostatak biciklističkih staza, odnosno na sve veću pojavu prekomerne upotrebe automobila u gradu, praktično se postavlja i to pitanje infrastrukture, jer biciklizam postaje jedno ozbiljno infrastrukturno pitanje. Mi smo imali jedan istraživački momenat gde smo hteli da saznamo kakva je trenutna situacija sa biciklizmom u gradu, uradili smo veliki broj intervjua sa sugrađanima različitih godina, pa čak i sa onima koji su dosta starijih i koji i dalje, uprkos svojim godinama, koriste bicikl. U Subotici imamo oko 45 kilometara staza, odnosno 25 biciklističkih i 15 biciklističko-pešačkih staza, koje nisu u dobrom stanju i imamo veliki broj pritužbi građana da su one, bilo zbog korenja drveća, bankina, izgradnje ispucale i vrlo su teške za korišćenje, a druga stvar su i one staze koje je neophodno da se izgrade, u delu grada gde se prostire Bajski put, u Aleksandrovu, na Teslinom naselju. U velikom broju ulica imamo nedostatak obeležavanja biciklističkih staza na putu, takođe veliki broj biciklista se žalio da se osećaju nesigurno u vožnji, jer je velika koncentracija automobila na putevima, zbog čega veliki broj roditelja ne pušta svoju decu da voze bicikl”.

Prema njegovim rečima, trenutno najveći problem predstavlja pasarela kod podvožnjaka, koja je postavljena kao alternativa za prelazak, a koja je neadekvatna pa ljudi imaju strah da pokušaju da je pređu sa biciklom. „Čak smo imali situacije da smo ljude starijih godina, koji su pasionirani biciklisti, pitali da li su prešli pasarelu, neki su rekli da su se odvažili jednom i to je bilo to. Mišljenje sugrađana, ali i nas je da je potrebno pod hitno postaviti neki lift, jer radovi će trajati mesecima”.

Kada je reč o pešačkoj zoni u strogom centru grada, Kalmar ističe da postoje dva mišljenja. Jedno je da bi trebalo obeležiti deo namenjen za bicikliste, a drugo da se uvede ograničenje za kretanje do 10 km/h. Još jedan od problema sa kojima se sureću kako pešaci, tako i biciklisti je neregulisano kretanje trotineta i električnih bicikala koji su izuzetno opasni.  „To su vrlo tiha vozila i pretežno mišljenje ljudi je da osobe koje se kreću tim vozilima zapravo ne poznaju saobraćajne propise, tako da bi taj problem trebalo rešiti u vidu edukacije za upotrebu takvih prevoznih sredstava. Moramo da kažemo da na glavnim gradskim ulicama postoje biciklističke staze, ali postoje delovi grada na primer od Zagrebačke ulice do Kerske crkve, gde vi ne možete da vozite bicikl, pa biciklisti voze po samom putu što je jako opasno, takođe je potrebno da se u poprečnim ulicama izgrade nove staze, a kao važan segment prepoznata je i potreba da se tokom zimskih meseci biciklističke staze prilikom čišćenja snega stave u prioritetne pravce”.

Žika Reh, Šef Službe za zaštitu životne sredine i održivi razvoj, napomenuo je da biciklisti jesu slaba karika jer su malobrojni učesnici u saobraćaju i naglasio da kada bi se prilikom urbanističkog planiranja toliko pažnje posvetilo biciklama, koliko parkinzima i ostalim stvarima koje su sada dominantne, mnogo bi sve drugačije izgledalo. „Jako su bitne ovakve inicijative, iako je ovo oblast koja zalazi u različite sektore, poput saobraćaja, urbanizma, pa i komunalnih delatnosti, ali moram da kažem da nije sve u nadležnosti grada i ovo je kompleksna tema. Mislim da u Subotici postoji jedno opredeljenje da je širenje i poboljšanje biciklističke infrastrukture nešto što je neophodno, niko ni nema drugačije mišljenje i dosta toga se uradilo, koliko god smo mi, koji svakodnevno vozimo bicikl, nezadovoljni nekim stvarima, ali grad Subotica će svakako koristiti mogućnost konkursa i IPA projekata kako bi realizovao ozbiljnije infrastrukturne projekte”.

U okviru ovog Okruglog stola sačinjen je dokument koji pored istraživanja, sadrži i detaljno prikazane lokacije u gradu koje su označene kao najproblematičnije, kao i predloge za poboljšanje situacije sa biciklističkim stazama.