Šta se mora prijaviti carinicima na ulasku i izlasku iz naše zemlje?
Tek nekoliko nedelja je prošlo od sezone prazničnih godišnjih odmora i putovanja, a prve „first minut“ solucije za letovanje u 2023. godini su već osvanule u ponudi. Ni prethodnih meseci, ali ni u onim koji su pred nama ne prolazi dilema – šta sve treba prijaviti carinicima kako biste izbegli kaznu i koja pravila važe za unošenje i iznošenje materijalnih stvari iz Srbije. Evo i odgovora.
„Imate li šta da prijavite?“ – pitanje je carinika na koje ako date iskren odgovor, granicu prelazite bez problema. Međutim, nezgodna situacija po vas nastaje onda kada pokušate da prevarite zakon. “Najčešće se krijumčari garderoba, tehnička roba, cigarete, ali dosta često imamo i prekršaje koji su vezani za unos i iznos deviza u većem iznosu od dozvoljenog”, kaže Siniša Antonijević, šef Carinske ispostave Horgoš.
Ipak, dešava se i da putnici, kako strani tako i domaći, naprave ovakve prekršaje iz razloga jer su nedovoljno informisani o propisima koji ih očekuju na svim graničnim prelazima naše zemlje. “Putnik u svrhu putovanja može da ima kod sebe lekove (propisanu terapiju) za svoju upotrebu ili upotrebu kućnog ljubimca, u količini i za upotrebu ne dužu od petnaest dana, može da nosi laptop, ima pravo da prenese jedno žestoko piće (1 litra), jedan parfem, 50 cigareta, 50 grama duvana, poneki sportski rekvizit i naravno lični prtljag. Dakle, sve to što mi možemo da prepoznamo kao predmete koji su mu potrebni u toku putovanja”, objašnjava Antonijević.
Putnik sa sobom može uneti i izneti hranu u razumnoj količini, za koju je očigledno da je namenjena za lične potrebe i potrebe članova porodice, a koja je fabrički upakovana. Ukoliko se unosi hrana životinjskog porekla i tu postoji ograničenje – najviše jedan kilogram. Nije potrebno prijaviti lični nakit (savet je da za skuplje ručne satove ili nakit imate potvrdu o poreklu robe), konzole za igre i slične uređaje, opremu za zimske sportove i čamce dužine do pet i po metara. Kada je u pitanju transport novaca, tu su zakonske odredbe jasne – limit je 10.000 evra (bilo da je reč o evrima ili nekoj drugoj valuti). Ukoliko se unosi veći iznos od tog, građani su dužni da to prijave carinskom službeniku, dok se iz zemlje može izneti više novca, ali samo ako putnik poseduje iseljeničku vizu i dokaz o odjavljenom prebivalištu u Srbiji. Sve to se prijavljuje preko odgovarajućeg obrasca koji se predaje u dva primerka, od kojih carinik zadržava jedan u evidenciji, a drugi vraća građaninu.
“Unos novca u zemlju je slobodan, ali su putnici dužni da prijave iznos koji je veći od 10.000 evra za šta će dobiti potvrdu od carinske službe. Imaju pravo da unesu robu koja je u vrednosti do stotinu evra bez carine, a roba koja je veća od te vrednosti podleže plaćanju carine uvoznih dadžbina i to po jedinstvenoj carinskoj stopi koja iznosi 10 odsto, na šta se dodaje i PDV od 20 posto”, pojašnjava šef Carinske ispostave. Treba biti oprezan i sa pravilima koja se odnose na prenos specifične robe. “Što se tiče robe koja je veće vrednosti, odnosno robe čija vrednost je preko tri hiljade evra, za nju se putnici upućuju na robno carinjenje. To nije moguće cariniti po skraćenom postupku i neće moći da se završi postupak na graničnom prelazu. Kada su u pitanju umetničkih dela, bez obzira da li su ona nekome za poklon, ili vrednije knjige, za to putnici moraju da imaju dozvle od nadležnih institucija”, napominje Antonijević.
Ukoliko vas carinik zaustavi i pronađe nešto što niste prijavili, a trebali ste – predviđene su novčane kazne i do čak četvorostrukog iznosa vrednosti robe koja je predmet prekršaja. U određenim slučajevima preduzima se i zaštitna mera oduzimanja dotične robe, kao i vozila ako vrednost robe prelazi trećinu vrednosti prevoznog sredstva.