Narodna kuhinja Crvenog krsta spremna za još jednu sezonu
01. septembra počinje sa radom Narodna kuhinja Crvenog krsta, koja će svakodnevno pripremati kuvane obroke za 1.200 naših sugrađana. Kako objašnjava stručni saradnik za socijalne aktivnosti Miodrag Varo, letnja pauza u radu tokom jula i avgusta iskorišćena je da se izvrši tehnički pregled opreme i vozila i da se urede prostorije, kako bi sve bilo spremno za septembar. Budžet Narodne kuhinje ove godine iznosi 32,5 miliona dinara.
“U program Narodne kuhinje uključene su 33 mesne zajednice. Narodna kuhinja trenutno broji 1.200 korisnika, od kojih hiljadu svakodnevno dobija svoje tople obroke u mesnim zajednicama, a 200 ljudi na mesečnom nivou dobijaju pakete hrane. Reč je o stanovnicima udaljenih mesnih zajednica poput Bačkih Vinograda ili Verušića, gde je mnogo salaša na kojima živi pretežno starije stanovništvo kojima je teško da dođu po svoj topli obrok, a kako bi njima prilagodili i da bi bilo jednostavnije, a oni opet imaju gde kod kuće da pripreme obrok, u susret smo izašli sa lanč paketima”, kaže Varo.
On dodaje da je nedavno završen plan budžeta za narednu godinu, gde će se tražiti nešto više sredstava. “Rast cena je bio jako velik i jednostavno da bismo zadržali postojeći broj korisnika u programu Narodne kuhinje, morali smo da učinimo nešto po tom pitanju, a ja se nadam da će Gradska uprava kao i do sada prepoznati potrebe socijalno ugroženih i da će podržati njen rad”.
Od ukupnog broja korisnika, oko 600 korisnika su starije životne dobi, a trenutno je oko 300 dece uzrasta od 2 do 18 godina na listama korisnika programa Narodne kuhinje, u čijem kreiranju učestvuje Centar za socijalni rad, mesne zajednice, kao i razna gradska udruženja koja pomažu i dojavljuju probleme po terenu. “Sledeća godina će biti jubilarna kada je reč o programu Narodne kuhinje, obeležićemo 30 godina njenog kontinuiranog rada, što moramo priznati nije malo u jednoj zajednici sprovoditi humanitarni rad ovakvog tipa. Potreba za kojim mestom i činijom kojeg toplog obroka više uvek ima, a mi pokušavamo da u saradnji sa Centrom za socijalni rad rešavamo sve goruće probleme i da ljudi koji su zaista u stanju potrebe što pre dođu na listu korisnika”, naglašava Miodrag Varo.
Broj socijalno ugroženih u Subotici, prema njegovoj oceni, nije mali za grad ovakvog stepena razvijenosti, ali dodaje da u odnosu na druge sredine, Gradska uprava kao i do sada zaista obraća pažnju na socijalno ugrožene sugrađane. “Tu je u poslednje dve godine jedan od problema i Corona, a i ova nesretna ratna godina u Evropi je dovela negde do toga da se donatori malo povuku sa tog nekog humanitarnog aspekta, pa je osetno manje donacija. Poljoprivrednici su i dalje oni koji nas nesebično pomažu”, zaključuje naš sagovornik.
