Mladi hoće da rade, ali nemaju gde?

Raniji završetak školske godine doveo je do povećane potražnje sezonskih poslova od strane mladih, međutim iako školarci hoće da rade, trenutna situacija je takva da gotovo nemaju gde, jer je poslova sve manje, kažu za sajt i nedeljnik Subotica danas u Omladinskoj zadruzi „Ekonom”.

Ponuda poslova je, kako objašnjava Natalija Đurković, administrativni radnik, raznovrsna, a mladi mogu da rade u raznim fabrikama gde mogu da izvršavaju pomoćne poslove kao što su pakovanje, lepljenje, da rade na traci u vidu skidanja nekih lakših proizvoda, u buticima, da prodaju sladoled, a u ponudi poslova su čak i sklapanje nameštaja ili bicikala. “Zaista je veliki izbor poslova koje mladi tokom leta mogu da rade, ali i inače tokom godine. Moram da naglasim da su to sve lakši fizički poslovi, dok angažovanja na težim fizičkim poslovima mi ne radimo, prvenstveno zbog bezbednosti dece. Radi se o poslovima na kojima je moguće angažovanje na dnevnom ili mesečnom nivou, a oni koji žele duže da rade i imaju sreće da je poslodavcu na duži period potrebna radna snaga, oni mogu da rade i dva meseca, tj. do početka škole. Ukoliko nekome treba nešto da se odradi tokom povećanog procesa proizvodnje, tada mi šaljemo naše zadrugare”. Prema njenim rečima, interesovanje mladih za privremeno-povremene poslove je iz godine u godinu sve veće, čemu u mnogome doprinose društvene mreže, na kojima i u ovoj zadruzi objavljuju poslove, pa mladi mogu odmah da saznaju da li se negde traži radna snaga.

“Mislim da je ta prisutnost veoma važna, jer mladi su danas stalno na društvenim mrežama i negde su nas pronašli. Zaista je veliko interesovanje, a u prilog tome govori i činjenica da nam se iz Ekonomske škole prijavio jedan čitav razred, što je neverovatno. Deca hoće da rade, jer im je to jedan vid druženja i bude im lepo jer mogu i da zarade, sklonili su se od telefona, sa ulice i mislim da je to jako poučno i u svakom smislu budi se ta svest kod njih. Roditelji su takođe raspoloženi da sarađuju, nikada nam se nije desilo da neko od njih nije dao saglasnost da dete može da radi, tako da je zadovoljstvo obostrano. Naš trenutno najveći problem jeste to što mi tu decu nemamo gde da zaposlimo, jer ovo se skoro nikada nije desilo da je toliko velika potražnja za poslovima, jer do sada smo mi bili ti koji nisu mogli da nađu radnu snagu i stalno smo tražili mlade koji bi želeli da rade, jer nije bilo dovoljno radnika, a sada se situacija obrnula i nemamo dovoljno poslodavaca koji će da ponude poslove. I ovim putem apelujemo na subotičku privredu da malo sagledaju mogućnosti gde mogu da angažuju decu i da probamo da ih u što većem broju zaposlimo”, dodaje naša sagovornica.

Cena radnog časa kreće se od 250 do 400 dinara, u zavisnosti od težine posla. “Poslovi lepljenja nalepnica ili rad u butiku plaćaju se po satu 250 dinara, posle toga idu neki malo zahtevniji poslovi čija je i cena rada veća, mladi preko naše zadruge mogu da rade i u pojedinim knjigovodstvenim agencijama, internet prodaji gde se cena rada kreće oko 300 dinara po satu, a istovari kamiona i tako možda malo teži fizički poslovi koje rade uglavnom studenti se kreću oko 400 dinara. Moram da napomenem da cenu radnog sata ne određujemo mi, već poslodavac”.

Natalija Đurković ističe da mladima nije toliko presudan taj ekonomski momenat zarade, već druženje, jer kada se interesuju za posao traže tako da mogu da rade zajedno sa svojim drugarima. “Naravno da im znači i taj novac jer oni već računaju da će možda kupiti patike ili sebi priuštiti nešto drugo, imate na primer momaka i devojaka koji odu da rade pet dana jer im je to dovoljno kako bi sebi kupili ono što su naumili ili su novac namenili za nešto drugo. Mi se šalimo da im je sada „in” to što su učlanjeni u zadrugu. Od dokumentacije za učlanjenje je potrebna lična karta, oni koji su maloletni dolaze sa zdravstvenom knjižicom i moraju da donesu saglasnost roditelja i potvrdu iz škole, dok je za studente potreban samo indeks i lična karta. Kod nas mogu da rade i nezaposlena lica do 30 godina, međutim u tim slučajevima se plaćaju veći porezi i doprinosi u odnosu na školarce, jer je za njih taj procenat 27 odsto, a za starije i do 77 odsto, u slučajevima da li je zdravstvena knjižica overena ili ne i onda se to poslodavcima ne isplati. Lice može da bude preko nas angažovano u tom nekom probnom periodu, a ukoliko poslodavcu odgovara onda ga prima za stalno, tako da samo u takvim slučajevima starija lica rade preko zadruge”, kaže Natalija Đurković.

Da rad na privremeno-povremenim poslovima tokom raspusta može da ima i pozitivne efekte, pored sticanja novih prijateljstava i radnih navika, svojim primerom pokazala nam je naša sugrađanka Ivana Crnković, koja je do sada radila na nekoliko takvih poslova, na kojima je, kako ističe, stekla dosta iskustva.

“Svi poslovi koje sam radila bili su veoma zanimljivi, a svaki posao naučio me je nešto novo. Stekla sam radne navike i nove prijatelje, zadruga mi je pomogla u potrazi za poslovima, pratila sam objave na Instagramu i Facebooku, uvek sam pronašla nešto odgovarajuće za mene. Zahvalna sam što su poslovi prilagođeni i našim obavezama, pa pored posla imamo slobodno vreme za učenje i razonodu. Smatram da mladi treba da pronalaze poslove, steknu nova iskustva i radne navike, jer veoma je lep osećaj kada zaradiš sam svoj novac i tek onda shvatiš koliko je teško zaraditi, ali i da sa uloženim radom i trudom možeš da uspeš, samo ukoliko to želiš. Preko raspusta imamo puno vremena, a to vreme bi bilo dobro iskoristiti na pravi način”.

***

Prednost zadruge je u tome što mi poslodavcima radnike možemo da pronađemo dan za dan, a u zavisnosti od potreba to može da bude čak i na par sati. Na primer, stigao je kamion koji mora hitno da se istovari, a mi bukvalno za par sati možemo da nađemo radnu snagu koja će odraditi taj posao, a nekada smo u situaciji da sutra trideset radnika treba da ode negde i nešto odradi. Godišnje kroz našu zadrugu prođe sigurno preko hiljadu mladih.

***

Mi radimo tokom čitave godine najviše sa studentima, međutim kada krene raspust onda su nam školarci najbrojniji, kada je reč o interesovanju za privremeno – povremene poslove. U Omladinsku zadrugu mogu da se prijave mladi od 15 do 30 godina starosti, dok deca uzrasta od 15 do 18 godina su ona koja nam se negde najviše učlanjuju, dakle kada se završi škola i počne raspust, nama negde počinje sezona.

***

Imamo mladih koji biraju poslove, dakle znaju šta žele da rade, oni su došli i hoće na primer da rade u knjižari ili neće da rade u nekom kafiću, ovi drugi opet žele da rade u kafiću, itd. Mi se zaista trudimo da im udovoljimo u njihovim željama, naravno onoliko koliko smo u mogućnosti, jer trenutno nemamo baš veliki izbor poslova, ali kada možemo, a to pretežno bude tokom maja meseca, onda mogu da biraju koji posao žele da rade.

***

Ukoliko neko od mladih kod poslodavaca zadovolji određene kriterijume vezane za posao, postoji mogućnost da oni nakon tog radnog angažovanja tokom leta ostanu da rade za stalno. Dosta često nam se to dešava, a mi negde i težimo ka tome, jer ukoliko su obe strane zadovoljne, zašto da ne. Moram da kažem da mi imamo decu koja rade I tokom čitave godine, vikendom, u zavisnosti od smene u školi jer imamo mogućnost radnog angažovanja od četiri sata, dakle to ne mora da bude isključivo osmočasovno radno vreme.