2022. godina bila je izazovna i sa aspekta sindikalnog delovanja
Sa aspekta sindikalnog delovanja, 2022. godina bila je izuzetno zahtevna, istakao je na konferenciji za medije Stevan Huđi, predsednik Saveza samostalnih sindikata Grada Subotice. Prema njegovim rečima, tokom godine pokrenute su brojne aktivnosti, poput seminara i okruglih stolova o rodnoj ravnopravnosti, a veliki napori uloženi su i u potpisivanje Kolektivnih ugovora u javnim preduzećima.
“Situacija sa inflacijom i skokom cena energenata i hrane je poremetila naše aktivnosti, ali mi smo započeli pregovore po preduzećima oko povećanja zarada i realnih mogućnosti po svim pitanjima koja se tiču prava radnika. Slobodna zona je proglašena najboljom u Srbiji, ali mislim da je neophodno napraviti analizu na osnovu broja radnika i zarada zašto mi kao Grad dosta zaostajemo za republičkim prosekom i da se sagleda situacija šta bi moglo da se popravi da to bude bolje. Lokalna samouprava je formirala jednu komisiju koja radi na poboljšanju u okviru Akcionog plana od 2022. do 2032. godine, a na sastancima smo istakli da se slažemo sa time da treba da se razvijamo, ali smo rekli da građanin mora da oseti boljitak i kroz zaradu da bi mladi ostali u Gradu. Kolektivne ugovore smo potpisali u svim javnim i javno-komunalnim preduzećima, ugovori su dobri i mi očekujemo da oni daju veću snagu sindikatu da može da utiče u pregovorima kod poslodavca, kako po pitanju uslova rada, tako i po pitanju prava na godišnji odmor. Sledeće godine radićemo na tome da još više utičemo na poslodavce i na vlast da imaju razumevanje za zaposlene, da ne radimo samo na minimalnoj ceni rada, nego i da pričamo o toj medijalnoj zaradi koju prima 50 odsto građana i da vidimo na koji način može da se učini da ljudi žive bolje i lakše podnesu teret koji nas čeka sledeće godine”.
Saša Antunović, predsednik Sindikata metalaca Grada Subotice kaže da je kompanijama u Subotici izazovno da se bore za kvalitetnu radnu snagu, a da radnici pored adekvatne zarade traže i bolje uslove za rad. “Svakako da je firmama teško da se bore za kvalitetnu radnu snagu koja mahom odlazi u razvijenije države Evrope, međutim ono što sam ja primetio u jednoj fabrici u Slobodnoj zoni je da mnogo više radnika traži bolje uslove rada, gde prednjače pojedine kompanije. Naravno da je plata veoma bitna za svakog radnika, ali ono što je presudno su uslovi rada, dakle da imate svu zaštitu na radu, klimatizovane prostorije, a što se tiče konkurencije među firmama naravno da postoji i mora da postoji, jer svako želi da ima kvalitetniju radnu snagu, veći profit i svi bi da imaju kvalitet i produktivnost na najvećem nivou i samim tim se i stvara konkurencija među našim fabrikama”.
Nikola Pavković, predsednik Sindikata zdravstva i socijalne zaštite napominje da je poslednjih godina u zdravstvu najveći problem veliki odliv lekara i medicinskih sestara i smatra da će se, ukoliko se ne promeni materijalno-ekonomski položaj zaposlenih, sa tim trendom nastaviti i u budućnosti. “I zemlje Evropske unije imaju veliki problem sa nedostatkom medicinskog kadra, ali oni taj problem pokušavaju da reše na način što će kod njih dolaziti da rade ljudi uglavnom sa ovih prostora, tako da naši lekari i medicinske sestre u velikom broju odlaze u zemlje Zapadne Evrope radi poslova i usavršavanja, jer im odgovaraju plate i sam položaj, a mi imamo problem što se u Srbiji u velikoj meri školuje kadar i medicinske sestre sa visokim školama i fakultetima nisu prepoznate u ovom sistemu i sistematizaciji radnih mesta”.
Milan Vejnović, predsednik pokrajinskog Odbora sindikata zaposlenih u kulturi ističe da su po pitanju zarada, zaposleni u ovoj oblasti u istom problemu kao i svi oni koji rade u javnom sektoru. “Mi sada dolazimo u situaciju da će sa povećanjem minimalca od 14,3 odsto zaposleni koji recimo rade u računovodstvu biti skoro na minimalcu i veliki broj onih koji rade u kulturi primaće minimalne zarade. To je problem koji ne može da reši ni direktor, ni osnivač ne može da utiče na to, već se to tiče Ministarstva finansija. Ja sam član pregovaračkog tima za potpisivanje posebnog kolektivnog ugovora za ustanove kulture čiji je osnivač pokrajina i jedinica Lokalne samouprave i kada odem na pregovaranje, zapravo za sve se pita predstavnik Ministarstva finansija i gde god mi odemo na pregovore, bilo koja tačka koja ide na raspravu o finansijama, uvek nastaje problem jer Ministarstvo finansija koči. Dovodi se u pitanje odnos jedne države prema kulturi i našeg resornog ministarstva”, smatra Vejnović.