Kako da najmlađima olakšamo vrele letnje dane?
Visoke temperature ne odgovaraju ni našim najlmađim sugrađanima, pa ih na sunce treba izvoditi uz poštovanje preporuka lekara. Kako objašnjava dr Josipa Krajninger Parčetić, pedijatar u Dečjem dispanzeru, savet je da se deca ne izvode napolje u periodu između 10 i 18 časova, a ukoliko moraju, da im se obavezno stave šeširići ili kapice koji treba da imaju što veći obod.
Takođe vrlo važno je da deca piju što više tečnosti, konzumiraju laganiju hranu, bez upotrebe sokova, jer oni utiču na dehidraciju, a da temperatura na klima uređajima u prostorijama u kojima mališani borave bude prilagođena, odnosno da razlika između spoljne i unutrašnje temperature ne sme da bude veća od 5 do 7 stepeni. Ako je spoljašnja temperatura 35 stepeni, temperatura u prostorji ne sme da bude niža od 28, što je maksimum. Takođe je važno da, ukoliko deca iz bilo kog razloga moraju da se kreću ulicom tokom najtoplijeg dela dana, roditelji biraju što kraći put, hladovinu, a ako mogu najbolje je da dete do odredišta prevezu u klimatizovanom vozilu. Što se tiče kolica, savetujemo roditeljima da ih nikako ne prekrivaju pelenama ili bilo kakvim drugim materijalima, jer tako povećavaju toplotu i dete može da doživi toplotni udar, a bebama koje sisaju ili su na dohrani treba ponuditi i vodu, kako dete ne bi doveli do dehidracije.
Na pitanje kako ćemo prepoznati da je dete doživelo toplotni udar ili sunčanicu, dr Josipa Krajninger Parčetić kaže: U zavisnosti od uzrasta do uzrasta, deca ili bebe će biti izrazito uznemirena, plačljiva, može da se javi visoka temperatura, pospanost, letargija…u tim slučajevima jako je bitno rashladiti dete i što pre javiti se lekaru. Ukoliko je starije dete u pitanju često se javljaju glavobolja, povraćanje, malaksalost, nesvestica, potrebno je dete rashladiti, dati mu dosta tečnosti i odvesti na pregled. Naročito mala deca i bebe imaju još uvek nedovoljno razvijen centar za termoregulaciju, tako da je kod njih pregrevanje daleko brže nego kod nas odraslih. Dok mi odrasli shvatimo da smo se pregrejali, dete je već uveliko pregrejano i preti tu toplotni šok, tako da savetujem da se što manje vremena provodi na suncu u ono nedozvoljeno vreme. Roditelji kažu da im kasnije šetnje remete san deteta, ali verujte, lepše će spavati nakon šetnje. Dete treba da boravi napolju i po ovom vremenu, ne treba ga zatvarati, ali potrebno je voditi računa da termini kada ih vodite u šetnju budu odgovarajući.
Ukoliko dete boravi u automobilu, potrebno je obezbediti da ne bude direktno izloženo hladnom vazduhu iz klime, promaji ili ventilaciji, a da se temperatura u vozilu prilagodi. Ne treba dozvoliti da bude prehladno, roditeljima savetujem da za svaki slučaj imaju uz sebe neki džemperčić ili prekrivač, ukoliko je klimatizacija u vozilu nešto jača, a takođe je prilikom putovanja potrebno praviti češće pauze i dete izvoditi napolje iz vozila. Što se tiče kupanje mališana u dvorišnim bazenima, roditeljima se savetuje da ih uredno održavaju i češće peru, jer mogu biti veliki izvor infekcija. Potrebno je često menjati vodu i proveravati njenu ispravnost da ne bi došlo do upale ušiju, raznih dijareja, povraćanja i sličnih gastro-intestinalnih tegoba koje nam se javljaju usled toga. dr Krajninger Parčetić ne savetuje da se male bebe kupaju u bazenima sa velikim brojem korisnika, osim ako se ne radi o ličnom bazenu.
Što se tiče boravka na plaži, ne preporučuje se da bebe mlađe od 6 meseci budu izložene suncu, ali ukoliko jesu, treba da budu zaštićene visokim faktorom 50 i kada su u kolicima da se ispod njih stavi peškir, da borave u debeloj hladovini i budu prekrivene tankom plahticom kako bi se sprečila pojava opekotina od sunca. Da li planina ili more, deci svakako prijaju putovanja, ali ih treba zaštititi u onim najkritičnijim momentima od izlaganja visokim temperaturama. Dakle, u periodu između 10 i 18 časova ne savetujemo boravak napolju, oblačiti mališanima tanku odeću i davati im dosta tečnosti i laganu hranu.