Ne postoji malo dobro delo, sva dobra dela su velika!
U Srbiji svakog dana jedno dete oboli od raka, a svake nedelje jedno dete premine. Poslednji podaci Instituta za javno zdravlje iz 2017. godine, pokazuju da se godišnje beleži 350-oro novoobolele dece, a Tamara Klarić, predstavnica udruženja “NURDOR” kaže da ovo jesu velike brojke, ali ono što ohrabruje jeste da su maligne bolesti kod dece u visokom procentu izlečive.
Za što bolje rezultate i uspešnost u lečenju najvažnije je da imamo najbolje moguće uslove lečenja u zdravstvenim ustanovama i da kao društvo budemo otvoreni i senzibilisani na temu podrške oboleloj deci i njihovim porodicama. U oba segmenta naša zemlja ima još dosta prostora za napredak, objašnjava nam Tamara Klarić. Udruženje “NURDOR”” broji oko 100 članova i preko 500 volontera širom Srbije, a aktivnosti i primeri podrške sektoru pedijatrijske onkologije u Srbiji koje članovi nesebično pružaju su brojni, od realizovanja osam rehabilitacionih kampova za izlečenu decu godišnje, preko pet roditeljskih kuća za smeštaj dece koja se leče i njihovih roditelja, do učešća u izgradnji novog dečjeg hemato-onkološkog odeljenja u Nišu. Takođe, uloženo je i preko 3 miliona evra u unapređenje uslova lečenja dečjih maligniteta u Srbiji, održavaju se nedeljne radionice psiho-socijalne podrške za decu i roditelje na pedijatrijskim hemato-onkološkim odeljenjima u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, kao i edukacije volontera, roditelja, medicinskog osoblja.
U Srbiji je neophodno formirati Pedijatrijski kancer registar na nacionalnom nivou, koji u našoj zemlji još uvek ne postoji. To je nešto na šta ukazujemo već dugo godina i što nikada nije uvaženo od strane nadležnih i prepoznato kao važno. Da postoji, kancer registar bi bio izuzetno korisna baza podataka o obolelim pacijentima, dijagnozama, metodama lečenja, koja bi služila kako u svrhe statistike i praćenja podataka, tako i za pomoć pri dijagnostifikovanju i lečenju novoobolelih, što je slučaj u državama koje ga imaju.
Ona ističe da je važno imati na umu koliko je za roditelje traumatičan trenutak saopštavanja dijagnoze. Sa psihološkog aspekta, u tom trenutku je veoma važna podrška, kako zdravstvenog sistema, tako i okoline, a “NURDOR” je pre više od 10 godina pokrenuo incijativu da na odeljenjima dečje hemato-onkologije bude zaposlen psiholog koji od trenutka saopštavanja dijagnoze radi sa porodicama.
Najvažnija je i ključna uloga ordinirajućeg lekara, koji i saopštava dijagnozu i protokol lečenja porodici. Nakon toga, pristupa se prepisanoj terapiji i lečenju, koje obično traje veoma dug vremenski period, koji je duži od nekoliko meseci, ponekad i godinu dana. Ukoliko se radi o porodici koja ne živi u gradu gde se nalazi zdravstvena ustanova gde će se dete lečiti, osoblje sa odeljenja upućuje porodicu na nas, kada prvi put stupamo sa njima u kontakt. Od tog trenutka za dete i jednog roditelja obezbeđujemo potpuno besplatan smeštaj, svakodnevni prevoz na terapiju i nazad, dnevno dostupne psihologa i socijalnog radnika, kao i pravnu i materijalnu podršku za sve vreme trajanja lečenja, naglašava naša sagovornica i dodaje da je u tim trenucima važno da primarno okruženje roditelja i deteta ume da reaguje podržavajuće i ohrabrujuće, a odmah posle i da društvo bude osvešćeno po pitanju podrške ugroženima i onima među nama koji ne mogu sami.
Kako bi ovo bilo moguće, važno je da ljudi budu informisani, da se o ovakvim stvarima priča u javnosti bez straha i bez dodatne stigmatizacije, kako bismo kao zajednica bili otvoreni i podržavajući. Nemali broj puta se dogodilo da nam roditelji pišu iz bolnice i zahvaljuju se i na najmanjim gestovima pažnje i podrške. Nekada je upravo to ono što učini da lakše preguraju dan, da se dete nasmeje, da poveruju u srećan kraj. I zato je dodatno važno da svi osvestimo da ne postoji nešto što se zove malo dobro delo, sva dobra dela su velika, jer su važna i jer nijedno nije usamljeno. Udruženju “NURDOR” su najvažniji partneri njihovi volonteri i sve što rade ne bi bilo moguće da ne postoje ljudi koji su spremni da svoje vreme, znanje i resurse poklone za opšte dobro. Oni su najvažniji oslonac ne samo za nas, već i za celokupnu društvenu zajednicu. Zato je važno osnaživati taj duh zajedništva i kulturu volontiranja i davanja za opšte dobro. Jer biće bolje samo onda kada je svima dobro, naglašava Tamara Klarić.
Ove godine, 15. februar, Svetski dan dece obolele od raka biće posvećen akciji dobrovoljnog davanja krvi. U Srbiji od 100 ljudi koji mogu dati krv, to učini samo troje, a svakog dana jedno dete oboli od raka. Tokom lečenja mališani često moraju da primaju transfuzije i to je ono što im spasi život, ali usled epidemije i brojnih problema, situacija sa zalihama krvi u našoj zemlji je veoma nepovoljna. Donacije nisu samo materijalne i naš doprinos ne zavisi uvek od toga koliko novca možemo da doniramo. Naprotiv, ono što je najvažnije da bi se sačuvali životi zapravo nije materijalno i većina nas krv može da donira 4 puta godišnje. Kada bismo to radili, nijedno dete ne bi došlo u situaciju da mu život bude ugrožen jer zalihe krvi nisu dovoljne. Tamara Klarić za kraj kaže da su svi roditelji, rodbina i prijatelji dece obolele od raka dobrodošli u “NURDOR” i da im se uvek mogu obratiti za sva pitanja i podršku na besplatan broj telefona 0800 33 22 32.
