Slobodan Šibul: „Svaka biljka je lekovita, samo se treba vratiti prirodi“

Svima nam je poznata ona narodna izreka: “Bolje sprečiti, nego lečiti!”, međutim ne možemo se baš pohvaliti da se iste pridržavamo. Čast izuzecima, koj su, opet ćete se složiti, neretko u manjini. Vremešni vojvođanin Slobodan Šibul, se već pet decenija bavi travarstvom te kao vrsni poznavalac kaže da u prirodi imamo sve što nam je potrebno za zdravlje tela i duha, ali je glavni problem brojnih muka, oboljenja i privremenih ili trajnih boljki, to što smo se od prirode otuđili. Kao drugi razlog navodi nezainteresovanost, iliti čitajte lenjost ljudi da preventivno brinu o svom zdravlju, u eri kada nas od mnoštva informacija deli jedan „klik” mi se za pomoć obraćamo najčešće samo onda kada nam “gori”.

Slobodana su biljke i priroda privlačili od malih nogu. Veli da bi u prirodi mogao da živi, jer bez nje ne može. Tu mu je opsesija i dok je god počastvovan, kako navodi, da bude na ovom svetu, on će se služiti svim njihovim blagodetima. Zato danas u skromnoj sedamdeset i nekoj izgleda i oseća se kao mladić.

“Ja pretežno unosim svežu hranu. Još pre više decenija sam naučio kako da se pravilno hranim. Dakle ne zdravo, jer je zdravo diskutabilno, nego pravilno. Moj sistem izgleda ovako: do podne ne jedem ni meso ni hleb, ništa sem voća ili povrća. Od podneva jedem proteine u količini od 60 do 80 grama, ali uz njih nikada ne uzima i ugljene hidrate, jer u toj kombinaciji dolazi do vrenja i stvaranja velike kiseline u organizmu. Tada organizam ulaže veliki napor da to svari, a ukoliko ne uspe, dolazi do stvaranja kamenca u bubrezima, bešici i tako dalje. Kada se uzmu proteini u optimalnoj količini koju sam naveo, oni se mogu kombinovati sa 200 do 300 grama sveže salate. Za četiri sata, dakle od 12 časova, se to sve lepo svari i tek nakon četiri sata unosim ugljene hidrate. Ako bi da jedemo hleb, onda neka to ne bude beli hleb, već onaj sa heljdom, speltom i sličnim žitaricama. Raženi hleb je najzdraviji, budući da on ima 80 baze  20 odsto kiseline, tako kako je sačinjen i naš organizam, tačnije u toj razmeri. Kada jedemo takvu hranu, ne remetimo balans organizma. Tako dobijamo životnu energiju. Od 18 časova ne jedem ništa, eventualno vodu ili čajeve. Samim tim se insulin ne luči više. Od 4 ujutru do 12 časova u podne naš organizam je programiran da se sam očisti od toksina i otrova, te ga ne treba zamašćivati i zatrpavati. Možete jedino u paru da jedete voće ili povrće. Recimo dve banane, pa za sat vremena dve narandže, pa opet za sat dve jabuke… Tako ne izazivate vrenje, a dobijate energiju. Na taj način se može prirodno oslabiti i ostati zdrav. Naš organizam tako održava bazno stanje, umesto kiselog. Zanimljiva činjenica je da kada nam je organizam bazan, nama ne treba četkica za zube, sam organizam to reši i otkloni bakterije. Kad je organizam bazan on ne može da bude napadnut od virusa, a kad je kiseo onda oni nađu podlogu da se razmnožavaju. Zato se neutralne namirnice mogu uzimati zdušno, a to su: nekuvano seljačko mleko, paradajz, lubenica, dinje…Sve to imamo samo nećemo to da primenjujemo. Moramo sebi da dajemo zdravlje, a to ćemo postići samo ako jedemo žitarice, voće i povrće”.

Kada čika Slobodan priča o pravilnoj ishrani, on podrazumeva unošenje velikog broja svežih namirnica u toku dana. Prva stvar na koju pomislimo kada se kažu sveže namirnice su voće ili povrće iz marketa ili pijaca, ali ne, nisu one jedini izvor zdravlja, objašnjava naš sagovornik. Što ne umanjuje potrebu za unošenjem istih tokom dana. Da bi bilo jasnije, on govori o tome da sve potrebne vitamine, minerale i tome slično možemo pronaći oko nas. Pod uslovom da se razumemo u to šta tražimo, kako i to gde da ih tražimo, a posle dolazi i veoma bitan segment – kako da ih konzumiramo. “Svaka biljka u prirodi je lekovita i svaka biljka može da pomogne u prevenciji ili da potpomogne lečenje pojedinih ili više bolesti. Biljaka ima svuda, međutim ne rastu sve na jednom mestu. Recimo na Rtnju imaju određene biljke, na Staroj planini, neke rastu samo na kamenu. Mora čovek da ide i traga za njima da bi ih ubrao, adekvatno sušio i koristio. Preferiram da se sve trave koriste sveže, deset puta brže se postiže blagotvorni efekat nego kada je biljka osušena ili prerađena. Male su površine u urbanijim sredinama ili oko naseljenih mesta gde možete pribaviti biljke koje nisu prskane, pa nam ponekad kao alternativa ostaju dobro snabdevene biljne apoteke. Moram da kažem da smo prskanjem proteklih decenija uništili preko četrdeset vrsta lekovitih mednonosnih korovskih bilja za pčele, a ako ovako nastavimo neće biti hrane za pčele, neće biti njih a neće biti ni nas. Prirodu ne smemo uništavati. Takođe, važno je znati da se biljke ne beru i ne čupaju, nego se seku da ostane koren kako bi naredne godine ponovo na istom mestu bilo biljke”.

Dakle, svih lekovitih biljaka možda nema baš svuda oko nas, ali ako se iole razumete bićete iznenađeni šta je sve nama blizu, jestivo I više nego korisno. Slobodan Šibul, je u stanju da u momentu kada nađe u prirodi prepozna oko pedeset različitih vrsta biljaka. “Ne treba da vidim cvet neke biljke, samo da vidim njen list. Ne bere se svaka biljka u isto vreme, nekad se bere samo cvet, posle list, a nekad plod. Postoji oko 1.800 vrsta registrovanih biljaka u Srbiji i dosta još uvek neistraženih. Svaka biljka i svako drvo je lekovito, samo čovek treba da zna kada da uzme to iz prirode i kada je najlekovitije. Svaka trava se bere u 12 sati, dakle u podne kad je najtopliji dan, onda je biljka najlekovitija. Uvek brati samo jednu vrstu biljke, da se ne pomešaju. Postoje i one lekovite biljke poput datule, zelene pupavke, bela done, čija upotreba se meri na miligrame jer su preko toga otrovne. Njih je najbolje zaobilaziti u širokom luku, ako se ne razumete”.

“Kraljica biljaka je majčina dušica, ona je maltene dobra za sve. Litra dnevno je eliksir dobrog zradvlja, ali pričamo o svežoj i sušenoj, a ne mlevenoj majčinoj dušici. Potom ide kantarion, koji ima joda u sebi, pa je dobar za stomak, štitnu žlezdu, za opekotine, posekotine…Tu je i šipurak, ali ljudi greše kada ga pripremaju. On se uopšte ne kuva, nego se 20 grama šipurka potopi u pola litre vode da odstoji preko noći, a ujutru se stavi da baci dva-tri ključa. Kada odstoji pola sata dodaje se med. Pije se jedna šolja ujutru I jedna uveče. U 100 grama šipurka ima 60 odsto vitamina C, tako pripremljen čaj rastapa i izbacuje nagomilane trigliceride iz organizma koji često stvaraju trombove i brojne probleme u organizmu. Tu je rusomača koja reguliše pritisak, atrofiju mišića, a dobar je i čaj od virka. Ne možemo da izostavimo koprivu, koja je jako lekovita biljka, a ljudi iz nekog razloga beže od nje. Recimo kada 28 dana pijete čaj od sveže koprive, tri puta dnevno, uz kašičicu šveden bitera koji sadrži aloju, smirnu, šafran, senu, kamfor, rebarbaru, kurkumu, manu, kravljak, venecijan i angeliku – vi ćete procvetati. Imaćete osećaj da ste nekoliko godina mlađi. Kopriva potpomaže u svemu, dobra je za bubrege, srce, reumu, giht, koštane bolesti,…”.

“Kopriva je dobra preventiva i za alergiju na polen i ambroziju, dodaje on, što nije loše imati u vidu jer sezona povećanog broja alergena u vazduhu samo što nije krenula. I to kaže da oni koji imaju ovu vrstu problema, treba da u toku dana popiju oko četiri do pet šolja čaja od koprive”. Danas ljudi, čini se Slobodanu, najviše pate od bolesti srca, koštanih bolesti i raznih vrsta tumora, a za mnoge od tih zdravstvenih poteškoća se rešenja mogu blagovremeno pronaći u prirodi, ako joj se vratimo. “Medved kad ustane iz zimskog sna odmah traži sremuš, poznat i kao medveđi luk, da jede da bi očistio organizam. Zar nam to nije dovoljan pokazatelj da se u prirodi može naći sve što nam treba kako bi nam organizam funkcionisao dobro. Radi primera, možete sebi napraviti „vino za srce”. Ono se sastoji od domaćeg vina, deset komada zeleni sa lišćem, par kašika vinskog sirćeta i 300 grama meda. Priprema se tako što se prvo kuva domaće vino sa zeleni na tihoj vatri, a kad se skuva i prohladi doda se med i vrati se nekoliko minuta na tihu vatru. Treba voditi računa da se prilikom pripreme ne uništi vinski alkohol i blagotvornost meda, a potom se konzumira šolja dnevno. Za zdravo srce je dobar I crni ili crveni luk, koji se zajedno s ljuskom ispeče u mikrotalasnoj ili rerni, potom oljušti I jede se uz dodatak tri-četiri kapi maslinovog ulja”.

Slobodan predlaže i prirodno „čišćenje organizma” jednom godišnje, a najbolje u proleće. Priča da postoji totalno gladovanje, koje se svodi samo na obimnije unošenje vode do nekoliko dana, ali je tu i ono „lekovito gladovanje”. Ono izgleda tako što se u flašu od pet litara vode ubaci povrće iseckano nakupno, recimo šargarepa, zelen, cvekla i druge ciljane biljke koje sami odredite u zavisnosti od željenog rezultata i to pijete dve do tri litre dnevno. Prosek je tri dana. Nakon toga treba nastaviti sa kako naglašava pravilnom ishranom, koju smo po njegovom predlogu gore i objasnili. Naglašava i da su so i šećer dva najzloglasnija konzervansa koja postoje, te da oni ne dolaze u obzir ni u kojoj varijanti ishrane, osim kada se te namirnice unose putem biljaka u kojima ih po prirodnom sastavu već ima. Za kraj razgovora, podelio je sa nama i savet, kako to možemo da jedemo „eliksire zdravlja” tokom cele godine. “Biljke, trave, voće i povrće možete sačuvati u svežem stanju veoma lako. U patent-teglu isecite svežu biljku, malo je utapkajte i prelijete destilovanom vodom u koju ćete dodati jednu kašiku domaće surutke. Prvo ćete primetiti burno vrenje koje traje nedelju dana, posle dolazi tiho vrenje, a kad se to završi onda možete zatvoriti patent-teglu i odložiti je u frižider. Provereno, osamnaest meseci može da stoji, ali kada je jednom otvorite morate sastav da upotrebite u roku od 40 dana”.

Proleće je počelo, pre samo nekoliko dana – ruksake na leđa, spisak bilja u džep i u potragu trava i biljaka. Kako kažu, vrati se, dok još imaš kome. Još uvek imamo mogućnost da se vratimo prirodi.