Kada i zašto nas boli glava?
Gotovo da ne postoji osoba koja se u životu nije susrela sa bolom u glavi, da li zbog promene vremena, stresa, genetske predispozicije ili nekog drugog uzroka. U takvim situacijama glavobolje su uglavnom kratkotrajne i prolaze uz primenu lekova, međutim postoje i one koje mogu da naruše kvalitet svakodnevice, a nekada su i životno ugrožavajuće.
Glavobolja se definiše kao bol u predelu glave koji može biti kratkotrajan ili akutnog karaktera ili dugotrajnog, odnosno hroničnog. Može da se javi u predelu leve, desne ili obe strane glave, međutim bol nekada može da se oseti samo na jednom mestu ili da se proširi na druge delove, a prema uzroku nastanka glavobolje se dele na primarne i sekundarne.
Primarna nastaje zbog prekomerne aktivnosti ili poremećene funkcije struktura u glavi koje su osetljive na bol – nerava, krvnih sudova ili mišića glave i ona ne nastaje kao rezultat nekog drugog zdravstvenog problema i nije simptom druge bolesti, već sama po sebi predstavlja bolest. Postoji više vrsti primarnih glavobolja, a to su najčešće migrena, tenziona glavobolja i klaster glavobolja. Sekundarna glavobolja se javlja kao rezultat nekog drugog stanja, poput povrede, tumora na mozgu ili aneurizme. Sekundarne glavobolje uvek imaju tzv. “spoljni” uzrok, a mogu da se pojave zbog povrede vrata, ili zbog bolesti kao što je meningitis. Najčešće sekundarne glavobolje su one koje nastaju usled prekomerne upotrebe analgetika, povrede glave ili vrata, glavobolja usled kranijalnog ili cervikalnog vaskularnog poremećaja, nevaskularnog intrakranijalnog poremećaja, usled korišćenja supstanci ili obustave korišćenja istih, usled infekcije, itd.
Koji su simptomi glavobolje?
Simptomi najčešće zavise od vrste glavobolje. Jačina i lokalizacija bola može sa varira, kao i kvalitet bola. Nekada je bol tup i lokalizovan u obliku “trake” oko glave, a ponekad može da se proširi na zadnji deo glave ili vrata ili da zahvata samo deo glave. U nekim slučajevima je teško odrediti tačno mesto bola, pogotovo ako se bol “reflektuje” na druge delove glave. Intenzitet bola je blag do umeren, a ponekad i veoma jak. Za migrenozne glavobolje je tipično da se bol javlja na jednoj strani glave, najčešće kod slepoočnice i pacijenti opisuju pulsirajući i jak bol. Kod tenzionih glavobolja često je bol prisutan u celoj glavi, koji je tipično umeren, tup i kontinuiran. U pojedinim slučajevima pacijent može da pokaže tačno mesto na koži glave gde oseća bol i ova vrsta glavobolje se naziva numularna glavobolja, a njena odlika je da je bolna regija veličine metalnog novčića. Bol može precizno da se odredi i kod neuralgičnih glavobolja koji je jak, sevajući ili oštar i javlja se zbog oštećenog nerva ili nerva koji trpi iritaciju. Može da se pojavi na bilo kom delu tela, a kod glavobolja bol je obično iznenadan i kratkotrajno zahvata predeo lica, potiljka, uha, grla ili u nekim slučajevima mesto gde je bio osip nakon infekcije herpes zosterom. Bol sa glave može da se spusti na zube, oko, na sinuse ili druge delove tela, što lekaru olakšava postavljanje dijagnoze. Dugotrajan i tup bol u predelu vrata koji se pogoršava sa pomeranjem glave, često za uzrok ima bolest kičmenog stuba kao što je diskus hernija. Tup bol koji se postepeno pojačava i ima simptome kao što su slabost jedne polovine tela ili gubitak svesti, može da ukaže na tumor mozga ili nakupljanje krvi u mozgu nakon povrede glave. Glavobolja kao što je migrena sa aurom će imati propratne simptome kao što je poremećaj vida, utrnulo lice i udovi ili njihova slabost i otežan govor. Klaster glavobolju često prati jak pulsirajući bol u predelu oka, suzenje oka i crvenilo.
Najčešći uzroci glavobolje
– visok pritisak
– upala sinusa ili uha
– anemija
– stres
– manjak sna
– migrena
– menstruacija
– problemi sa vidom i očima
– povrede
– šlog ili krvarenje na mozgu
Migrenozna glavobolja
Za migrenu se često kaže da je mnogo više od same glavobolje. Ona predstavlja naslednu bolest sa karakterističnom kliničkom slikom jednostrane lokalizacije bola, odnosno bola u jednoj polovini glave koji je pulisrajući i traje od 4 do 72h. Pogoršava se tokom fizičke aktivnosti, veoma često se javlja mučnina praćena povraćanjem, a karakterišu je i prateći fenomeni poput preosetljivosti na svetlost, buku i mirise. U nekim slučajevima određeni simptomi koji traju kraće od jednog sata mogu da prethode migreni i predstavljaju migrensku auru. Najčešća je vizuelna aura, a pacijenti je obično opisuju kao svetlucajuće cik-cak linije ili kao pojavu bljeska ispred očiju. Može se još javiti i senzitivna aura – osećaj utrnulosti dela lica i tela, otežan govor i motorna aura kod koje se javlja osećaj slabosti dela tela, najčešće jedne ruke. Migrena se obično javlja već u periodu puberteta, a 2 do 3 puta je češća kod ženskog pola. Kako se migrena nebi aktivirala, treba izbegavati nedostatak sna, nagle promene vremena, jaka svetla i zvukove, intenzivne mirise, alkohol ili čokoladu i preskakanje obroka.
Tenziona glavobolja
Radi se o najčešćem tipu glavobolje koja obično uzrokuje tup bol s obe strane glave ili u području iza očiju. Postoji mogućnost pojave bolova u ramenima i vratu. Tenzione glavobolje mogu trajati od 20 minuta do nekoliko sati, a najčešće kod nje pomažu lekovi koji su dostupni bez recepta. Takođe, tople kupke ili topli jastučići pomažu u uklanjanju napetosti i stresa. Joga ili duboko disanje su jedno od mogućih rešenja, a trebalo bi izbegavati veće napore i preskakanje obroka.
Klaster glavobolja
Klaster glavobolja predstavlja jedan vid glavobolje koja se javlja serijski, u klasterima. Odlikuje se iznenadnim neizdrživim bolom u jednoj polovini glave, postoji i bol u oku, oznojenost te polovine glave, a može biti praćena i suzenjem oka, spuštenim kapkom i curenjem nosa. Obično se javlja u određenom periodu godine i prouzrokuje neverovatnu uznemirenost kod pacijenata koji ne mogu uopšte da miruju.
Na koji način se glavobolja dijagnostikuje?
Postoji više načina da se dijagnostikuje uzrok glavobolje, ali prvi korak je odlazak kod neurologa. Na osnovu fizičkog pregleda i simptoma koje pacijent ima, lekar će odlučiti o daljem toku dijagnostike, a svi pacijenti treba da vode dnevnik glavobolja. Međutim, danas postoje brojne druge dijagnostičke procedure koje omogućavaju postavljanje dijagnoze. Neke od njih su:
– Magnetna rezonanca glave
– Angiografija krvnih sudova mozga
– Elektroencefalografija
– Kolor dopler ultrazvuk krvnih sudova vrata
– Kolor dopler ultrazvuk krvnih sudova mozga
Kako se leči glavobolja?
Za lečenje glavobolje se uglavnom koriste lekovi koji imaju zadatak da smanje broj glavobolja i to je preventivna terapija koja se često kombinuje sa lekovima protiv bolova, a takođe postoji terapija koja tretira izolovan napad glavobolje. Lekar određuje posebnu terapiju za svakog pacijenta na osnovu vrste glavobolje, njene učestalosti i trajanja, a u pojedinim slučajevima moguće je primentiti i nefarmakološko lečenje poput akupunkture, metoda fizikalne terapije i bofeedback metode.
