Vreme je krivo za glavobolje i neraspoloženje?
Pod meteorološkim faktorima podrazumevaju se temperatura i vlažnost vazduha, vetar, atmosferski pritisak, padavine, grmljavina, kao i efekat jonizacije. Nagle promene vremena u protekloj deceniji su sve učestalije, godišnja doba se smenjuju bez prelaznih razdoblja, a dnevne razlike u temperaturi ponekad iznose i do 20 C, ističe dr Margareta Jaramazović, lekar opšte medicine u subotičkom Domu zdravlja. –Veoma hladne zime i topla sparna leta, sve više postaju svakodnevnica. Kritičan period je prelaz između godišnjih doba, kada su učestalije pojave bolesti i smrtnosti. Srećom, tegobe koje nastaju usled oscilacija vremenskih prilika nestaju čim se vreme stabilizuje, naglašava ona i dodaje da su poslednjih decenija prisutne brze klimatske promene, pa sada imamo sve više mlađih meteoropata. –Najmlađa populacija je najosetljivija, dok starije osobe imaju osetljiv metabolizam, pa izraženije reaguju na promene. One imaju narušen imunološki sistem, koji je svakodnevno napadnut od strane različitih mikroorganizama.
Biometeorologija je oblast meteorologije koja izučava uticaje vremena i klime na čoveka, životinje i biljke, kojoj podjednak doprinos daju prognostičar, biometeorolog i lekar. Biometeorološka prognoza daje opis meteorološke situacije i najavljuje dolazak onih vremenskih prilika, koje mogu negativno da utiču na zdravlje ljudi. Na osnovu nje se osetljivim osobama daju saveti o ponašanju, npr. izbegavanje fizičke aktivnosti ili poseban oprez. Cilj biometeorološke prognoze je da se osetljive osobe blagovremeno upozore, kako bi se vremenski uticaji na njihovo zdravlje sveli na minimum.
Prema rečima dr Jaramazović, prilikom promene vremena, kod meteoropata se javljaju fizički simptomi, od kojih se izdvajaju glavobolja, migrena, mučnina, vrtoglavica, reumatske tegobe i bolovi u mišićima, a dolazi i do pogoršanja osnovnih bolesti srca i krvnih sudova, u vidu ubrzanog pulsa i porasta krvnog pritiska. Od najčešćih psihičkih simptoma prisutni su umor, nagle promene raspoloženja, nedostatak koncentracije, bezvoljnost, razdražljivost i nesanica. Upozorava da nagle promene vremena izazivaju veću učestalost srčanih i moždanih udara, prehladu, upale disajnih organa i astmatične napade kod starijih osoba i hroničnih bolesnika. –Vremenske oscilacije najteže podnose hronični bolesnici, a uprkos redovnoj i kontrolisanoj terapiji, osnovne bolesti se pojačavaju. Najčešće meteoropate među hroničnim bolesnicima su reumatičari, astmatičari, srčani bolesnici, hipertoničari. Meteoropatske tegobe su izraženije i kod žena u menopauzi.
Grupa meteorotropnih bolesti – stanja, na čije pogoršanje može da utiče vreme, obuhvata više od 50 oboljenja, a među vremenske prilike koje najviše utiču na pogoršanje bolesti ubrajaju se; velika vrućina, naročito ako nastupi naglo i u doba godine kada joj nije vreme, zatim velika hladnoća, nagla promena vazdušnog pritiska, vetar, magla i smog. Letnja sparina i zimska hladnoća predstavljaju najveću pretnju za osobe koji pate od bolesti krvnih sudova, jer takvi vremenski uslovi povećavaju mogućnost srčanih i moždanih komplikacija. Vetroviti i topli dani deluju depresivno na čoveka i njegovo opšte raspoloženje, kada dolazi do smanjenja na intelektualnom i fizičkom planu.
Za pojavu moždanog udara opasni su i višednevni hladni periodi koje prate velike oscilacije vazdušnog pritiska, pogotovo u zimskom periodu kada je temperatura niža. Osobe koje pate od akutnih oboljenja, simptome imaju prilikom visoke vlažnosti vazduha i tokom dužeg trajanja toplog perioda u hladnom delu i hladnog perioda u toplom delu godine. Na promene raspoloženja posebno utiču promene temperature vazduha, snižen ili promenljiv vazdušni pritisak, povećana oblačnost, slaba kiša ili magla, što pokazuje da se psihoze i depresivna stanja javljaju u većem broju nakon trodnevnog oblačnog razdoblja.
Preosetljivost na vremenske prilike pokazuje svaka peta osoba od 20 godina, svaka treća od 40 i svaka druga posle 60-te godine života, dok su dve trećine meteoropata osobe ženskog pola. Istraživanja biometeorologa, koji se bave proučavanjem uticaja vremenskih promena na zdravlje ljudi, pokazuju da se prilikom istih menja funkcija hipotalamusa i hipofize, kada dolazi do izmenjenog lučenja hormona, na primer smanjene količine adrenalina, što može prouzrokovati depresiju ili povećanje količine serotonina, što uzrokuje izraženije glavobolje i migrene.
Fizički aktivni ljudi, koji provode više vremena na otvorenom, jedva osećaju promene atmosferskih uslova, objašnjava dr Jaramazović. Da bi ojačali otpornost organizma na spoljašnje uticaje, savetuje što češći boravak na otvorenom, naravno uz sve mere zaštite u sprečavanju širenja Corona virusa, a ukoliko veći deo dana provodimo u zatvorenom prostoru, neophodno je da on bude dobro osvetljen i redovno provetravan. –Imunitet predstavlja glavnu meru odbrane organizma protiv virusa i bakterija. Najbolji vid jačanja imuniteta je svakodnevno, putem ishrane. Voće i povrće, pre svega citrusno voće, sadrži razne vitamine i minerale neophodne za svakodnevno funkcionisanje organizma, a samim tim i jačanje imuniteta, čiju funkciju možemo poboljšati i suplementima i lekovima. Za imunitet su od velike važnosti vitamini A,C,D,E, te minerali cink, selen i magnezijum.
U slučaju pojave nepovoljnih vremenskih prilika, osetljivim osobama se savetuje izbegavanje dužeg boravka na otvorenom i da u tom periodu odlože teške i stresne obaveze. Savet je da se ne treba stideti niti plašiti uzimanja određenih lekova, jer oni čuvaju organizam od prevelikog naprezanja, ali da ih treba uzimati prema savetu lekara i nikako ne preterivati u njihovoj konzumaciji. Za hronične bolesnike je naročito važno da prilikom loših vremenskih uslova ne prekidaju uzimanje svoje redovne terapije.
Hladno vreme je poznato po respiratornim oboljenjima, a pored pandemije Corona virusa sa kojom se borimo skoro dve godine, aktuelan je i sezonski grip. Naglašava da je zdrav san veoma važan za naš organizam. –Umoran čovek je osetljiv na sve pa i na promene vremena. Redovna fizička aktivnost jača organizam i pomaže mu da izdrži razne napore i promene, pa čak i vremenske.
Dr Margareta Jaramazović savetuje svakodnevni boravak na svežem vazduhu, raznovrsnu ishranu i unos dovoljne količine tečnosti. –Ako duže vreme boravite van kuće obucite se slojevito. Ukoliko ne morate, nemojte izlaziti iz kuće u ranim jutarnjim i kasnim večernjim satima kada su niže temperature vazduha. Ako se lečite od neke hronične bolesti redovno uzimajte svoju terapiju, a ukoliko tegobe koje osećate duže traju i pojačavaju se, obratite se lekaru.
