Medicinska škola – mesto gde se đaci osim za rad pripremaju i za život

U Medicinskoj školi će u školskoj 2023/2024. godini biti upisano ukupno 180 učenika u šest odeljenja i to u tri odeljenja na srpskom, dva na mađarskom i jednom na hrvatskom nastavnom jeziku. I ove godine će osmaci imati mogućnost da odaberu jedan od obrazovnih profila iz medicinske struke, za koji će morati “da zagreju stolicu”, jer će im biti potreban veći broj bodova. U ovoj školi nude mogućnost i stručne prekvalifikacije, a đake pre svega uče poštovanju profesije za koju se školuju.

Direktorica ove obrazovne ustanove Natalija Trbović Toljagić, ističe da prema analizi upisa u poslednjih pet godina, u smislu interesovanja đaka za određene obrazovne profile i broj učenika koji su upisalu ovu školu, u okviru kojeg su obavljene i konsultacije sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, napravljen je Plan upisa koji će veruje, zainteresovati buduće srednjoškolce.

“Što se tiče obrazovnih profila, medicinska sestra – tehničar je ubedljivo najtraženiji zato što pruža najveću širinu nakon završetka srednje škole. On dozvoljava školovanje ne samo u Srbiji nego i u inostranstvu, što je jako zanimljivo i interesantno za naše đake, naravno prohodnost ka Medicinskom fakultetu, biohemiji, stomatologiji, veterini je velika i s obzirom na to da je ovaj smer najtraženiji, ove godine je upis i odobren u ovom obliku. Na srpskom jeziku ćemo upisati ova dva odeljenja, odeljenja fizioterapeutskog tehničara, jedno odeljenje na mađarskom jeziku, na kojem će biti moguće upisati i smer za ginekološko-akušersku sestru koji je takođe prilično tražen, dok ćemo na hrvatskom jeziku upisati, moram da kažem pomalo elitni smer, stomatološka sestra – tehničar. Svaki od ovih obrazovnih profila ima svoje specifičnosti, ali suština je ista, mi đake ovde učimo humanosti i pripremamo ih za život da pomažu prvo drugima, pa tek onda sebi”.

Srednja medicinska škola broji 628 učenika i nekolicinu učenika koji su na prekvalifikaciji ili dokvalifikaciji, za koju vlada takođe velika zainteresovanost. Škola je zaista popularna i uvek se traži mesto više, jedan mali pad se osetio kod upisa na mađarskom nastavnom jeziku, s obzirom na otvaranje obrazovnih profila u drugim školama, ali to nas ne obeshrabruje. Moram da istaknem da imamo jako dobru saradnju sa Hrvatskim nacionalnim vijećem i Mađarskim nacionalnim savetom, a naši đaci imaju priliku da putuju u Hrtavstku i Mađarsku.

Kriterijumi za upis su prilično visoki, pa učenici osim bodova koji se računaju u okviru osnovnoškolskog obrazovanja, moraju imati dovoljan broj bodova i prilikom polaganja Male mature. Prošle godine je na rang listi za smerove medicinska sestra – tehničar na srpskom jeziku broj bodova varirao od 75 do 95 bodova, na mađarskom jeziku za obrazovni profil medicinska sestra – tehničar raspon bodova je išao od 60 do 94 boda, dok se na smeru stomatološka sestra – tehničar na srpskom jeziku taj broj kretao od 75 do 94, a na smeru fizioterapeutski tehničar na hrvatskom jeziku od 73 do 95 bodova. “Onaj učenik koji ima 60 ili 63 boda, teško da može da bude kandidat za upis u našu školu. To je mač sa dve oštrice da tako kažem, jer iako osnovna škola pruža apsolutno to bazično znanje i bodove, u ovoj školi se iskristališe već tokom prvog polugodišta, jer đaci čim uđu u srednju stručnu školu i dobiju niz stručnih predmeta, a ovde je opet specifično jer odmah se kreće sa vežbama, učenici se stavljaju “na probu”, pa se dešavalo da đaci imaju mučnine nakon prvih časova i onda jednostavno treba reagovati i predložiti im možda nešto drugo. Da kažem onako narodski, onaj ko pada u nesvest kada vidi posekotinu, taj ne bi baš trebalo da se odlučuje za Medicinsku školu”.

Medicinska škola može da se pohvali velikim brojem sportista koji su uspešni u velikom broju sportova, od rukometa, džudoa, do fudbala, što dokazuje da oni koji hoće, razumeju i imaju svoj cilj, a u njihovom slučaju su barem dva cilja, završiti školu i ostati vrhunski sportista, mislim da se to može, što, moram da istaknem, ne bi moglo da se izvede bez velike podrške i stručnosti nastavnog kadra. U ovoj školi naši đaci imaju oko šezdeset vrhunskih nastavnika opšte-obrazovnih i stručnih predmeta i isto toliko spoljnih saradnika.

Zahvaljujući sredstvima Grada, u Medicinskoj školi renoviran je nekadašnji tavanski deo od 100 kvadrata, čime je dobijen prostor za novu učionicu, što će u mnogome olakšati realizaciju stručne nastave, imajući u vidu da ovu školu pohađa veliki broj đaka. Opšta bolnica je za ove potrebe donirala četiri bolnička kreveta, a obezbeđeni su i novi stolovi i stolice. “Mogućnosti ove škole su bezgranične. Ova škola ne samo kadrovski nego i po kvalitetu učenika ima potencijal da napreduje. Do kraja školske godine u planu nam je donošenje Razvojnog plana u kojem ćemo zacrtati naše ciljeve u narednih pet godina i ja verujem da ćemo do njih i doći. Pre svega potreban nam je veći broj odeljenja, a ono što je svakako budućnost jeste dualno obrazovanje i učenje kroz rad. Ova škola još uvek nema nijedan verifikovan obrazovni profil da neko može da se školuje po tom principu, ali radimo i na tome. Škola ima jako dobru saradnju sa Gradskom organizacijom Crvenog krsta, a naši đaci tokom prvog razreda mogu da postanu njegovi volonteri. Pojedini učenici to nastave i tokom daljeg školovanja, pa škola ima svoje predstavnike na takmičenjima iz Prve pomoći, u kvizu “Šta znaš o zdravlju”…pored njih tu su i Dispanzer, Zubna poliklinika i druge zdravstvene institucije. Tokom školske godine organizuju se stručne posete u okviru karijernog vođenja, a đaci osim što posećuju fakultete, odlaze i na razne sajmove“.

Posle mnogo godina, zahvaljujući direktoru dr Saši Dželebdžiću, vrata koja su delila našu školu i Opštu bolnicu su ponovo osposobljena, tako da naši đaci imaju bliži i prisniji odnos i fizički sa tom zdravstvenom ustanovom koja je maksimalna prema nama i mislim da sprovođenje praktičnog rada bez takve podrške ne bi mogla da se održava. Naši đaci su dobrodošli na svim odeljenjima, a mislim da je to i suština, ući u “vatru”, što bi se reklo, uz poštovanje svih mera i procedura. Oni se pre svega uče jednom poštovanju prema toj profesiji, prema ljudskom telu, umu i duhu i mislim da đaci u našoj školi mogu jako mnogo da nauče.

Povodom Dana škole koji se obeležava 12. maja, u Medicinskoj školi su kako za đake, tako i roditelje i nastavno osoblje pripremili brojne aktivnosti, a prema rečima Natalije Trbović Toljagić, ova manifestacija će se razlikovati od dosadašnjih i trajaće tokom čitave nedelje. Program počinje u ponedeljak, 08. maja kada će biti organizovana akcija dobrovoljnog davanja krvi i svi koji žele da doniraju krv su dobrodošli. U utorak, 09. maja biće obeležen Dan pobede nad fašizmom, pa će nastavnici društvene grupe predmeta organizovati projekcije filmova na tu temu, dok će u sredu, 10. maja na Stadionu malih sportova biti organizovana simulacija saobraćajne nezgode, u kojoj će učestvovati i učenici ove škole, a u popodnevnim satima biće organizovana radna čajanka, gde će nastavnici razgovarati o prošlosti i budućnosti škole na engleskom jeziku. U četvrtak, 11. maja od 09 do 15 časova biće upriličena manifestacija Otvorena vrata, u okviru koje će đaci osnovnih škola moći da se upoznaju sa školom i prisustvuju časovima. 12. maja na Dan škole neće biti klasične proslave, već će ovaj dan biti posvećen upravo đacima i profesorima, gde će učenici imati priliku da se oprobaju u ulozi nastavnika, na časovima odeljenskog starešine će se govoriti o istorijatu škole, organizovaće se međurazredna takmičenja u odbojci i fudbalu i časovi joge. “Savetujem osmake da pre nego što odluče da upišu našu školu, pre svega prvo dođu na Otvorena vrata, da se sami uvere kako to sve izgleda, jer tada će imati mogućnost da pitaju sve što ih interesuje. Ovo je škola koja će im pružiti ne samo stručne kompetencije koje su neophodne za budućnost i ne samo da će postati medicinske, stomatološke sestre ili fizioterapeuti, nego će postati i bolji ljudi, jer tokom četiri godine mi u ovoj školi dobijemo mlade, pomalo uplašene i nesnađene petnaestogodišnjake, a ispraćamo zrele, pametne, vaspitane mlade ljude, koji znaju šta hoće, ali isto tako znaju šta neće, koje smo pripremili ne samo za rad nego i život”.