Prošlost sačuvana u pripovetkama i poeziji Ivana Tumbasa

Ivan Tumbas rođen je u Subotici. Detinjstvo je proveo na salašu svog dide Ivše koji mu je, kako kaže otvarao dečije vidike. Prvu pesmu na ikavici napisao je u trećem razredu osnovne škole.

Pisanjem se počeo baviti u svojim mladalačkim danima. Otac troje dece, hranitelj za decu bez roditeljskog staranja, strastveni golubar, nostalgično se priseća svojih prvih koraka u pisanju pripovetki i poezije. Seća se prošlih vremena i trudi se da ih sačuva od zaborava, barem u svojim tekstovima. –Dok sam bio deran slušajući u vjeroučiteljskoj dvorani pokojni župnik Andrija Kopilović je rekao, “sve što je kazano a nije zapisano, vitar oduva”. O tim ričima sam počeo razmišljati i pisati što su starija čeljad divanila, šale, izreke, riči koje su se vridile očuvati – ističe on i dodaje da je njegovom pisanju na ikavici doprineo i velečasni Gavro Crnković. – Uvik kad sam bio na liturgiji sa didom, pa odem se ispovidit’, na koncu ispovidi me pita velečasni; “Šta kaže učiteljica, jel triba ić u crkvu i bit virnik?”. Te riči su ostale zacrtane u meni i nikom se nisam falio da ja pišem u notez na kockice kojeg sam uvik skrivao od roditelja, drugara, rodbine– kaže Ivan Tumbas.

Pisanjem poezije i proze upotpunjuje svoje slobodno vreme. – Moj stil pisanja je nostalgičan, želim da svojim pripovitkama i poezijom uveselim čitaoca te mu približim centrirano pismu ili pripovitku na ikavici. Cilj pisanja je očuvanje pisane riči na govoru bunjevačkih Hrvata koji nestaje, te se polako al sigurno zatire u zaborav– kaže i dodaje da danas preko društvenih mreža svoje tekstove deli sa čitaocima na Fejsbuku, raznim portalima i blogovima od kojih izdvaja Žackalo, Čuvari ikavice, Indo-Universe voice for poetry, Berlinski portal, Pisci bez pravila…Aktivan je i u štampanim medijima, a njegovi tekstovi našli su se na stranicama Glasa ravnice, Pučke kasine, Hrvatskih novina, Subotičkih novina, u subotičkoj Danici i drugim.

“Pisanjem ikavicom Hrvata – Bunjevaca želim da zaustavim tihu al’ sigurnu asimilaciju ovog govora, što činim pisanjem proze i pojezije, te zaustaviti nakratko vrime koje nas nosi brzinom vitra. Inspiracija pisanja mi je nostalgija za proteklim vremenima, što se odnosi na život protekli, na primer život na salašu”

Pre dve godine u saradnji sa Maticom srpske objavio je prvu knjigu kratkih priča i pripovetki na ikavici “Nako sa salaša”, koju čini 50 priča odštampanih na 152 strane o životu na severu Bačke, salašima, običajima. – Knjiga je pisana na šaljiv, poučan, religiozni način, koje sam ku dite na salašu čuo i vidio, pa sve do današnjeg modernog vrimena. Tema knjige su pripovitke na ikavici koje sam ja zapisivao godinama ističe Ivan Tumbas i dodaje da je organizovao promocije knjige u Subotici, Somboru, Svetozar Miletiću – Lemešu, Novom Sadu, Žedniku, Baču. –Knjige su otišle i van naših granica, sve do Novog Zelanda, Kanade, SAD, Europe, te komšijskih država. Meni autoru na dragost sve je rasprodato. Pozitivne kritike dobija sa svih strana, a reakcije čitalaca su više nego dobre što mu daje motiv za dalji rad i stvaranje novih tekstova. U knjizi se nalazi i rečnik manje poznatih reči i izraza kojih ima 580.

Nekoliko manje poznatih reči iz ovog rečnika:

Abriktovat – opominjat, ajmekat – kukati, baktit – težak hod, bezecovat – odabrat, čavrgan – mlad momak, ćuza- zatvor, dišputirat – diskutirati, espap – prodajna roba, financ – poreznik, gose- gazde, haramija- armija, izkezit se – pokazati zube, jalova – neplodna, kaštiga – kazna, lajber – češalj, mitiljav – slabunjav, našedit – naglace se postavit, obamro – klonio, parlog – korov, reterat – nužnik, smoljav – smotan, šurnajst – puno, ufriško – ubrzo, vokš – glas, zapor – dodavanje brzine.

Prva promocija knjige održana je u prepunoj sali Bunjevačkog kola, a poseta je kaže bila neočekivana. Osmislio sam ritam promocije, svi koji su me pratili bili su odeveni u narodnu nošnju, tamburaški sastav „Biseri“ sa par pisama i pjevačka skupina cura „HKPD Bunjevačko kolo“. Knjige sam sve potpisivao, a na koncu sam priredio čašćenje uz pogaču sa makom i orasima, finom rakijom od zerdelije i vinom kevendinkom. Dok smo se družili tamburaši su tiho svrali te ugođaj je bio prelep – priseća se Ivan Tumbas, najavljujući svoju novu knjigu “Steščalo se”. –Knjigu koju pripremam sastoji se od 93 pisme, reč je o poeziji. Lekturu je odradila Ljiljana Bačlija, pogovor o knjizi s. Eleonora Merković, a tehnički prijem Aleksandar Rajić. Ovim putem bih pozvao dobre ljude da podržu moju novu knjigu.

Isečak iz priče “Teta Janja Fejsbuk”

“Samo stisne puce i oma se vidi ko se rast’o, ko se švalera, koji su se rastali čerez poticaja, kome su struju ocikli, kako će vrime bit, kad će poštaš donet penziju. Tako mi teta Janja izdivani kako je jedared prošla. Žive sramote! Slučajno stisla niko puce, a onda sve nike gole gujce poiskakale i nikako ne mož otrt, samo iskaču nike prsate. O, jezus Marija, jedva se otarasila od napasti. Kad posli tog se počeli niki matori javljat, pa joj nude da dođu masirat i još da imadu skupe limuzine, dobre penzije i da bi je volili odvest u banju da se kupaju i posli… već grijota mi kast šta!