UG “Solidarnost”: Privatizacija EPS-a je priprema za otuđenje od naroda

U Udruženju građana “Solidarnost” oštro se protive najavljenoj privatizaciji Elektroprivrede Srbije, jer smatraju da je to preduzeće stub privrede naše zemlje koje su u proteklih više od 70 godina stvarali građani. Prevođenje preduzeća u zatvoreno akcionarsko društvo ocenjuju kao “puzajuću privatizaciju”, koja će dovesti do toga da većinski deo kapitala pripadne uticajnim investitorima, od kojih će kasnije čitava Srbija da zavisi.

Mikloš Olajoš Nađ je naglasio da je Udruženje “Solidarnost” na strani sindikata Elektroprivrede Srbije koji je izričito protiv prodaje, ali napominje da se može videti podela unutar sindikata iz pojedinih razloga, a takođe je i na strani građana koji su protiv da se svojina svih rasproda i smatraju da treba da se spreči privatizacija na “mala vrata”.

“Jedna radnica iz Subotice nam se javila da je dobila poziv da piše akcije, ne znamo samo čije, ministar Siniša Mali je nedavno izjavio da se EPS mora transformisati, a takođe to je bio i stav Ministarstva energetike. Poslednjih nedelja imate informacije da nema prodaje, ali je stigla informacija da je ta kompanija pretvorena u zatvoreno akcionarsko društvo. Mi smatramo da sa EPS-om ne može i ne sme da se igra, jer je to preduzeće poslednjih 77 godina izgrađivano i to je vlasništvo građana Srbije, a mi se zalažemo da ono ostane u službi svih građana i razvoja naše države i privrede. Nema samostalne i razvijene zemlje, ukoliko nema stabilne privrede i industrije, a EPS je jedan nosilac i temelj toga. Ne može ovako netransparentno i ja bih rekao na način klackalice, “ima privatizacije – nema privatizacije” da se ponaša i igra sa strpljenjem ljudi. Ko je pitao građane Srbije da se to tako napravi? Ali, moram da napomenem da uništavanje EPS-a traje godinama, počevši od loše kadrovske politike, partijskog zapošljavanja i korupcije. Poslednju informaciju koju smo dobili je da je preduzeće od izvoza električne energije u februaru zaradio 60 miliona evra, da je njegova vrednost procenjena na 3 milijarde evra, a da su gubici sada veći nego kapital”.

Igor Međanski, diplomirani inženjer elektrotehnike je u Elektroprivredi proveo više od 20 godina i smatra da je jako dobro poznaje, jer je u dva mandata bio na čelu tog javnog preduzeća, a radio je i kao prvi čovek Elektroprivrede bivše Jugoslavije i predsednik Asocijacije elektroprivrede svih republika i pokrajina “Jugel”, što mu je dalo mogućnost da se detaljno upozna sa mnogim segmentima ne samo elektroprivrede, nego i privrede kojoj je pomenuta obezbeđivala električnu energiju.

“Danas i nekada mi ne govorimo o istoj elektroprivredi, dakle ona je mogla da bude vođena samo od strane stručnih ljudi koji su i odgovarali za sve svoje odluke. Sa žaljenjem moram konstatovati da to danas ni ne liči na takav sistem. Svedoci smo da onaj ko je vodio ovo preduzeće je načinio štetu od pola miliona evra, što je moralo da dovede do toga da jedna elektroprivreda koja je nekada procenjena na 11 i 12 milijardi dolara, danas bude procenjena četiri puta manje. Ja tu cifru ne prihvatam, nego smatram pripremom za nešto, ne znam čega, ali slutim, jer ako se na taj način smanji vrednost jednog tako velikog preduzeća, sa tim obezvređivanjem se povećava mogućnost da neko sa dokapitalizacijom postane većinski vlasnik. Kada se ovako nešto čini, to se radi da bi došao neko i postao manjinski vlasnik do jednog određenog momenta, a kada je neko vlasnik 49 odsto i proglasi se dokapitalizacija, može naglo da postane i većinski vlasnik, ukoliko to nije državno vlasništvo. Objektivno se bojim da sve ovo jeste priprema za otuđenje od naroda”, smatra Međanski.

Prema njegovim rečima, u zavisnosti od delova zemlje, potrošnja industrije je nekada iznosila od 40 do 60 odsto, a domaćinstva od 60 do 40 odsto, međutim kako je privreda posle raspada Jugoslavije propala, oslobodile su se količine energije, što je omogućilo da kasnije stanovništvo bude napajano onim količinama struje koje su im bile potrebne. “Situacija se nije mnogo promenila ni danas. Stanovništvo ima dovoljne količine energije, a čak ima naznaka da se električna energija izvozi u ovom kriznom periodu. Ko je i kako smeo da ovo preduzeće prevede u akcionarsko društvo, čini mi se isti oni ljudi koji su slično uradili sa našim rudnicima”.

“EPS je bio i ostao najveće preduzeće i kao takvo je stub društva i stabilnosti zbog električne i toplotne energije koju isporučuje. Priča o prelasku u akcionarsko društvo je po meni ludost, zato što su svi građani ove zemlje stvorili Elektroprivredu Srbije svojim odvajanjima, nije to uradila nijedna Vlada, niti administracija koja je do sada bila na čelu ove zemlje i sasvim je normalno da ono bude državno. Promena forme preduzeća ne znači da će poslovanje biti bolje, suština je da u preduzeću pravi ljudi treba da budu na pravom mestu, odnosno stručni i kompetentni ljudi u svom radu, a ne partijski poslušnici ili eksponenti nekih interesnih grupa. Dobar deo stručne javnosti nije za takvu transformaciju i misle da treba da ostane javno preduzeće, a i naučni savet EPS-a smatra da društvene interese ne smemo staviti u funkciju uticajnih investitora, jer je to ugrožavanje energetskog suvereniteta Srbije, a ja mislim suvereniteta uopšte, jer ako se puzajućim načinom EPS privatizuje, mi više nismo država i zavisićemo od onog koji ga bude preuzeo”, ocenio je Vanja Dragojlović.