Paljenje strnih useva i vatre na otvorenom je zabranjeno zakonom, apel na opreznost i povodom grejne sezone
Iako je period visokih temperatura iza nas, u toku su sezonski baštenski i poljoprivredni radovi, pa iz Sektora za vanredne situacije apeluju na građane da ne spaljuju biljne ostatke, te najavljuju da će nadležne službe pojačati nadzor i obilazak terena radi pronalaženja neodgovornih pojedinaca. S druge strani, uoči početka grejne sezone upućen je apel i svim građanima da prekontrolišu svoje grejne uređaje i dimnjake.
Zakon jasno kaže – zabranjeno spaljivanje trave i niskog rastinja na otvorenom prostoru, ostataka strnih useva, spaljivanje smeća, kao i loženje vatre u šumi i na udaljenosti od 200 metara od nje. Svedoci smo da se isti vrlo često zanemaruje, što pokazuju i podaci lokalnog Sektora za vanredne situacije gde je tokom leta bilo 277 intervencija, od kojih je čak dve stotine požara bilo na otvorenom prostoru.
„I dalje postoji navika naših građana da spaljuju biljne ostatke, smeće il bili šta drugo što im se nađe pri ruci na otvorenom prostoru, a to spaljivanje može dovesti do proširenja požara i na imovinu i do ugrožavanja života ljudi“ – napominje Goran Ljubisavljević, komandant Vatrogasno-spasilačkog bataljona Subotica.
Kako bi adekvatno delovali na one koji svojom voljom zanemaruju „slovo“ zakona, nadležni će u narednom periodu pojačati rad na terenu, te će se svako lice koje se zatekne u činu novčano kazniti.
Sektor za vanredne situacije Srbije, u saradnji sa drugim linijama rada Ministarstva unutrašnjih poslova, republičkim i lokalnim inspekcijskim službama izvršiće pojačan nadzor na terenu radi pronalaženja tih lica koja vrše spaljivanje na otvorenom i njihovog sankcionisanja. Kazna za spaljivanje na otvorenom je 10.000 dinara, dok loženje vatre u šumi i daljini od 200 metara i manjoj se sankcioniše od 10 do 50 hiljada dinara. Kazne jesu niske i treba da se radi na njihovom povećanju, ne zbog sankcionisanja grašana, nego zbog smanjenja požara na otvorenom koji ugrožavaju okolinu, imovinu i živote ljudi“ – kaže Ljubisavljević.
U cilju podizanja svesti građana, a naročito poljoprivrednih proizvođača, o štetnosti i opasnosti koju može prouzrokovati praksa nesavesnog spaljivanja useva naučnici sa novosadskog instituta „BioSens“ su uz podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede osmislili internet portal dim.rs, preko kog se detektuju i prate požari na poljoprivrednim područjima u Srbiji. Na taj način građani mogu da prijave požar koji uoče i doprinesu zaštiti životne sredine, kao i da prate kvalitet vazduha u svom rejonu.
Takođe, u susret grejnoj sezoni, nadležni apeluju na građane da prekontrolišu dimovodne kanale i provere ispravnost ložišta.
„Građani treba da se obrate JKP „Dimničar“ radi čišćenj, ordžavanja i nadzora dimnjaka. Prilikom izlaska na teren, dimničari će prekontrolisati dimnjak i ukoliko utvrde neke nepravilnosti građanima će biti predočene kako bi mogli da ih otklone.. Podsećam da ukoliko dođe do samozapaljenja dimnjaka, požar može da se proširi u tavanski prostor i na krov. Ti požari nisu tako burni u startu, to su tihi požari, tako da dolazi do laganog širenja, pa kad se uoče tada je već kasno. Prošle zime zbog požara u dimnjacima imali smo oko 50 intervencija“ – navodi komandant Ljubisavljević.
Iz Sektora za vanredne situacije dodaju da su neispravne ili preopterećene električne instalacije, neispravni električni uređaji ili ostavljanje uključenih električnih uređaja bez nadzora najčešći uzroci požara u građevinskim objektima.
