DruštvoAktuelno

Emocije kao pokretači našeg ponašanja

Šta su emocije, zašto su emocije važne u životu čoveka, kakvu funkciju imaju, koja je razlika između adekvatnih i neadekvatnih osećanja, šta znači biti emocionalno pismen, zašto je važno znati šta emocije nisu, za sajt Subotica danas objašnjava Slađana Eror, psiholog.

Emocije se dele na osnovne (primarne) u koje spadaju radost, ljutnja, tuga, strah, gađenje, iznenađenje i složene (sekundarne) koje vezujemo za ljubav, mržnju, zavist, ljubomoru, nadu, dostojanstvo, humor, krivicu itd. Deo su svakog čoveka na osnovu kojih poima sebe, ljude kao i svoju životnu sredinu.

Emocije su neizostavni deo našeg bića, prizma kroz koju doživljavamo sebe, druge ljude i svet koji nas okružuje. Ako ne razumemo osećanja, ne razumemo samog sebe, kao ni druge ljude. Zbog toga je veoma važno da znamo šta su emocije i čemu one služe. Emocije su neodvojive od osobe koja ih oseća, isto kao što je osoba neodvojiva od situacije u kojoj ih oseća, pa tako, na primer, ne postoji ljubav kao takva, postoji osoba koja voli i osoba koja je voljena. Međutim, emocije se ne javljaju u svim situacijama. Javljaju se samo u onim koje procenjujemo kao važne. Dakle, emocija je uvek reakcija na neku stimulusnu situaciju. Zbog toga je možda primerenije govoriti o emocionalnoj reakciji. Ta reakcija zavisi od značenja i značaja koji pripisujemo situaciji. Emocija se javlja u onim situacijama koje procenjujemo kao važne, što su situacije važnije, emocija je jača. Šta ćemo proceniti kao važno, zavisi od našeg sistema vrednosti, naglašava psiholog Slađana Eror.

Prema njenim rečima, emocije imaju adaptabilnu funkciju, što znači da čovek uvek teži da uspostavi sklad između spoljašnjeg i svog unutrašnjeg sveta, odnosno da se adaptira. Emocije se javljaju upravo u situacijama kada je taj sklad narušen, odnosno kada je došlo do značajne promene u odnosima između nas i sveta, i samim time nas pokreće na određenu aktivnost. Emocije su, drugim rečima, pokretači našeg ponašanja. Primera radi, kada se uplašimo, veća je verovatnoća da ćemo pobeći od pretnje i potencijalne opasnosti. Iako je rasprostranjeno  shvatanje da su neke emocije pozitivne, a neke negativne, i da one pozitivne poput sreće treba osećati, a negativne poput ljutnje ili straha treba izbegavati, naša sagovornica ističe da je ovo shvatanje pogrešno.

Možemo da govorimo o prijatnim i neprijatnim osećanjima, ali bez obzira na to svako osećanje ima svoju svrhu i može biti najbolja moguća reakcija osobe u datoj situaciji. I upravo na osnovu njihove primerenosti datoj situaciji razlikujemo adekvatna i neadekvatna osećanja. Dok su adekvatna ona osećanja koja su u skladu sa situacijom, o neadekvatnim osećanjima govorimo ili kada se javljaju u neodgovarajućim situacijama ili u odgovarajućim situacijama, ali na neprihvatljiv način, kaže Slađana Eror i dodaje da prvi korak ka emocionalnom opismenjavanju podrazumeva učenje o emocijama.

Kada neku osobu pitamo koje osećanje oseća, vrlo često umesto osećanja, dobijemo odgovor koji se odnosi na senzaciju, ponašanje ili pak procenu samog osećanja. Zato je važno naučiti šta emocije nisu. Emocije nisu oseti. Iako se i jedni i drugi osećaju, oseti su fizičke senzacije i spadaju u telesni, a emocije u psihički deo ličnosti. Emocije nisu ni ponašanja koja iz njih proizilaze. Kada na pitanje kako se osećaš dobijemo odgovor ,, kao da bih vrištala”, mi zapravo dobijamo izveštaj o ponašanju osobe koju pokreće neka emocija. Ponašanje jeste sastavni deo emocionalne reakcije, ali ne može biti izjednačeno sa osećanjem. I na kraju, emocije nisu ni procene ni sudovi o njima. Kada nam neko kaže da se oseća glupo, on ustvari ne govori o svom osećanju nego o tome kako  ga  procenjuje. Ono što oseća je verovatno stid, podvlači Eror.

Klod Stajner, klinički psiholog i transakcioni analitičar kaže da biti emocionalno pismen, znači prepoznavati sopstvena osećanja i osećanja drugih ljudi, znati koliko su ona snažna i šta je to što ih uzrokuje. Emocije služe da omoguće drugima da nas razumeju i nama  da razumemo druge. Razumevanje emocija, dalje omogućava i razumevanje ponašanja drugih i daje mogućnost da u skladu sa tim reagujemo. Za naše ponašanje je bitno da pravilno procenimo emocije drugih ljudi u našem okruženju, jer nam one govore o njihovim namerama, o tome šta je za njih bitno, koja uverenja imaju o sebi i svetu i tako dalje. Osećanja sadrže i svojevrsne poruke drugim ljudima. Tako je, primera radi, ljutnja uvek zahtev za promenom nečijeg ponašanja, a poruka glasi: Prestani to da radiš.