Nosogor Pilu – knjiga koja se sporo čita
Jedno vreme pričalo se o knjizi čiji naslov izaziva malu zabunu. Da li je moguće da je greška u naslovu prošla i recenziju i lektorisanje? Autor knjige je profesorica srpskog jezika pa je napisala pogrešno naziv jednog ljupkog nosoroga. Naravno, nije baš tako. Svi učesnici u nastajanju ove knjige jesu bili profesionalno posvećeni svojoj obavezi. U pitanju je Nosogor Pilu. Glavni lik je mališa koji ima problema sa čitanjem i pisanjem, ali nije baš toga potpuno svestan. Njemu je u njegovom svetu lepo. Problem su oni koji su pomalo i spremni na podsmeh.
Nosogor Pilu je spor, ali je dobar i pametan. On je voljeni sin svoje majke i svog oca. Oni su posvećeni njegovom razvoju, svojom ljubavlju nadoknađuju sve propuste koje prave njegovi drugari, u prvom redu. Priznaćete, i deca ponekad mogu da budu oštra u komentarima. Uvek u nečemu lošem ima i nečega dobrog. Tu je i jedna Maša koja Nosogora razume, pomaže mu i toplo i milo ga gleda. Tu je i učiteljica koja je i sama zbunjena jer neke probleme ne ume da prevaziđe sama…
Knjiga „Nosogor Pilu“ delo je dr Milanke Stankić, pobednik je međunarodnih 4. Drinskih književnih susreta u izdanju ASoglas Izdavaštva, čiji je urednik Dejan Spasojević. Recenziju potpisuje književnik Stefan Basarić, a lektorisanje je povereno Ljubomiru Stankiću. Na promociji knjige u Subotici Stefan Basarić je bio moderator, a muzički ugođaj je donela Milena Radović, violončelistkinja.
Nosogor Pilu je knjiga jednako atraktivna deci, roditeljima i prosvetnim radnicima a bavi s nedovoljno tretiranom temom disleksijom. Odakle idaja za nastanak iste?
dr Milanka Stankić: Radeći u školi, razgovarajući sa roditeljima, učiteljima, ljudima koji imaju disleksiju, a završili su fakultete i rade kao profesori upoznajete se sa nečim što postaje sve češće, a samim tim i vidljivije. Kod pisanja, barem je kod mene tako, nema odluke da ćete vi sada o nečemu da pišete, već sve kreće od te prve reči koja zarcni belinu papira, napravi prvu neravninu na toj tkanini i onda krene. Dok se reči nižu u rečenice, ja nisam sigurna da će na kraju da to bude štivo koje će govoriti o nekoj temi. Imate neko breme od reči i toga morate da se oslobodite i tako nastaje priča. Zbirka priča, roman…
Kakvi su vaši utisci ali i odjeci čitalaca koji dolaze do vas?
dr Milanka Stankić: Ono što se dešava jeste zaista lepa potreba onih koji su pročitali zbirku da joj daju nekakav svoj ton. Tako da je Nosogor Pilu već „dobio svoju senku“ kako to briljatno kaže Milorad Pavić i kreirana je plišana igračka prema slici koju je učiteljica Snežana Radaković imala dok je čitala. U Zvorniku je učiteljica Zrela Kaiš sa svojim đacima priče oživela zahvaljujući umešnosti tih malih čitača koji su bili na promociji knjige.
Učiteljica Ljudmila Vorkapić iz Zrenjanina je režirala predstavu insirisanu igrokazom „Klupko i klupčići“ koji je sastavni deo knjige. Upravo za taj deo teksta rekli su mi na jednom takmičenju u Bosni i Hercegovini da sam dotakla sam smisao ljudskog postojanja. Naravno, tako velike i snažne reči u prvi mah me uplaše. Posle tog prvog utiska, shvatite da je to lakmus kojim se pokazuje da li ste krenuli pravim putem u ovom krivudavom svetu dečije književnosti. Povodom Međunarodnog festivala pozorišta za decu imali smo premijeru predstave „Nosogor Pilu“ i tom prilikom bilo je mnogo suza. I na sceni i publici. Aleksandra Valentina Mitić je defektolog i bila je taknuta brigom koju moj tekst osvetljava problem onih koji sporije čitaju. Očigledno da je taj most između ovog simpatičnog nosogora-nosoroga i publike dobio svoje temelje. Sad to treba graditi polako i sa ljubavlju i pažnjom.
Šta znači par isprepletenih slogova u životu jednog nosogora?
dr Milanka Stankić: Na ovo pitanje odgovoriću odlomkom iz recenzije o knjizi kojim je upravo „Nosogor Pilu“ proglašen Knjigom godine 2021. u izboru Asoglas izdavaštva. Knjiga koja se sporo čita. U ovim vremenima bilo bi dobro da svi pomalo zastanemo. I sporo čitamo. Sigurno ćemo tako više i bolje razumeti suštinu pročitanog. A suština je da sve u životu zavisi od percepcije. Nosogor Pilu je mališa koji ne vidi ništa loše u tome da ispretura nekoliko slogova. Šta su slogovi u odnosu na život. Tek puko pojavljivanje slova na belini papira. To je jedan srećan nosorog jer ima svu ljubav ovog sveta. Ima mamu, tatu i Mašu. Kako se stranice polako okreću, videćemo ceo svet nasmejanog nosoroga koji ume da peva, crta i koji je shvatio algoritam življenja – treba voleti i osetiti da si voljen. Sve ostalo je manje važno. Pa i ta disleksija nije važnija od osmeha koji dobije kad Mašu pogleda u oči. I učiteljicu, koja zajedno s njim raste, pravac u tu ljubav. Treba i vi da porastete do jednog osmeha, do jedne ljubavi. Tako se čarobni svet ove knjige pretvara u vašu potrebu da sporo čitate i uživate. Nije lepota negde drugde nego u nama samima.
Knjiga je prevedena na već nekoliko jezika i može se naći u knjižarama širom Evrope?
dr Milanka Stankić: Knjiga je prevedena na engleski jezik i s nestsrpljenjem čekamo da nam taj Nosogor koji se pravi Englez stigne iz Londona. Prevedena je i na slovenački jezik i u toku je proces ilustrovanja upravo tog izdanja. Treće ilustrovano izdanje na srpskom jeziku imaćemo prilike da vidimo i na Sajmu knjiga u Beogradu na štandu Republike Srpske jer je izdavač Asoglas izdavaštvo iz Zvornika. Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja preporučuje knjigu kao dodatnu literaturu u školama, školskim bibliotekama…
Osvojene nagrade za knjigu svakako su vam značajne kao i pojava na ovogodišnjem festivalu za decu…
dr Milanka Stankić: Nije jednostavno biti početnik sa 58 godina, ali je i u ovim godinama potrebna neka inspiracija kako biste jutrom imali novu snagu. Tako se na neki način konstruiše mladost pisca knjiga za decu. To je čarobna moć književnosti da i onima koji pišu, ali i onima koji čitaju daje novu percepciju sveta u sebi i oko sebe. I ostvaruje se malo čudo da sa 58 godina budete zapravo jedan mladi pisac. I učešće na festivalu koji je namenjen deci dokazuje da ta energija zaista kruži u prirodi. Od pisca do dece i obrnuto.
Podatak da ukupno 8 posto školske populacije ima disleksiju iziskuje bavljenje ovom temom mnogo više. Kakva su vaša?
dr Milanka Stankić: Disleksijom se u Republici Srbiji na nacionalnom nivou niko ne bavi. Nema zvaničnih podataka, ali se prema nekim istraživanjima dolazi do postotka od 8% ukupne školske populacije koja ima disleksiju. U Italiji je, npr. taj broj mnogo manji, do 3% i zbog toga knjiga „Nosogor Pilu“ postaje središte zajedničkog projekta sa različitim organizacijama iz nekolicine evropskih zemalja. Na taj način će se kroz pozorišnu predstavu, koja je inspirisana knjigom, doći do nekih novih iskustava koja mogu biti implementirana u školski sistem.
Uspesi kod Vas, bar kad su nagrade u pitanju, se nižu pa ako možemo da spomenemo i drugu zbirku “Meni je laške” koja je osvojila prvo mesto. U pitanju je zbirka kratkih priča?
dr Milanka Stankić: Ova zbirka predstavlja život Nosogora Pilua u srednjoj školi. Mislim da je knjiga o životu srednjoškolaca na našem tržištu malo i ovom zbirkom kratkih priča pokušavam da dam svoj doprinos razumevanju tog tako divnog, a u isto vreme i vrlo stresnog periodu svih nas koji smo kroz to prošli. Moj roman „Bokvica“ namenjen je učenicima od 11 do 14 godina i ušao je u izbor od četiri najbolja u ediciji „Čitalački maraton“ i već je godinu dana na tržištu. Zbirka „Meni je laške“ tek treba da uđe u štampariju i zamiriše onim divnim mirisom nove knjige.
Kod vas nekako uvek ima novih planova. Šta imate u planu do kraja godine?
dr Milanka Stankić: Knjiga „A, deda…“ je u završnoj fazi, očekuje samo kratko friziranje i poslaću je u svet beli. To je zbirka pričica namenjena deci do 5 godina i predstavlja … izvinite, ne mogu sve otkrivati, javiću se malo pre nego što počnu novogodišnji praznici…
Prema rečima čitalaca knjiga unosi u svet autorske književosti jednu temu koja je prisutnija nego ranije, nažalost. Disleksija i disgrafija su postale pojave sa kojima se (ne) znamo boriti. A tiču se svih učesnika nastavnog procesa: učenika, roditelja i prosvetnih radnika. Možda je stiglo vreme da se na sve fakultete koji školuju pedagošku struku uvedu predmeti poput neuropsihologije, neuropsihijatrije i slične oblasti kako bi diplomirani stručnjaci umeli na adekvatan način da se izbore sa izazovima u učionici.
