Hašimoto tireoditis – bolest koja ne bira pol i godine

Sve veći broj žena se u današnje vreme susreće sa poremećajem rada štitne žlezde, a pretpostavke su da stres, napetost, genetska predispozicija, nesređene i dugo nagomilovane emocije dovode do brojnih oboljenja ovog organa smeštenog na prednjoj strani vrata, koji proizvodi hormone za kontrolisanje metabolizma.

Jedno od danas najčešćih oboljenja ovog organa je tzv. Hašimoto tireoditis, u kojem ćelije imuniteta napadaju štitnu žlezdu i počinju proizvodnju autoantitela. Ova bolest izaziva upalni proces, a poznata je i kao hronični limfocitni tireoiditis.

Koji su uzroci nastanka Hašimoto tireoiditisa?

Razlozi zbog kojih imuni sistem napada štitnu žlezdu nisu do kraja poznati i otkriveni, međutim pretpostavke naučnika ukazuju na činjenicu da virus ili bakterija mogu izazvati autoimune reakcije u našem organizmu, koje dovode do produkcije autoantitela usmerenih protiv štitne žlezde, a verije se da postoji i genetska predispozicija za razvoj ovog poremećaja,  a ako se u sve to uključe i faktori poput pomenute genetike, pola, starosti i uticaja okruženja, može se odrediti rizik od nastanka ove bolesti. Ono što je činjenica je da se Hašimoto tireoditis može javiti sa povećanom, ali i sa normalnom ili smanjenom funkcijom žlezde.

Ko je sve “na meti” Hašimota?

Ova bolest u najvećem broju slučajeva pogađa žene srednjeg doba, međutim može da se javi i kod muškaraca nezavisno od godina života, ali i kod najmlađih i ukoliko postoji sumnja na postojanje ove bolesti, neophodno je uraditi laboratorijske analize i pregled kod endokrinologa kako bi se otklonile eventualne sumnje i započelo lečenje.

Najčešći simptomi?

U početnoj, takozvanoj nultoj fazi bolest, simptomi izostaju, a hormonski status štitne žlezde može da bude u granicama referentnih vrednosti, a kod određenog broja pacijenata može se primetiti blago uvećanje u prednjem delu vrata, odnosno guše. Hašimoto tireoditis najčešće napreduje polako tokom godina i uzrokuje hronična oštećenja štitne žlezde, što dovodi do promene nivoa hormona u krvi, koji dugo ostaju u referentnom opsegu, dok u drugoj fazi bolesti dolazi do stvaranja antitela koja napadaju sopstvenu štitnu žlezdu.

Znaci i simptomi koji se manifestuju kod hipotiroidizma:

– umor i tromost

– preosetljivost na hladnoću

– zatvor

– bledilo lica

– suva koža

– otečeno lice

– nokti koji se lome

– gubitak kose

– neobjašnjivo povećanje telesne težine

– bolovi i slabosti u mišićima

– bolovi i ukočenost zglobova

– prekomerno ili produženo menstrualno krvarenje

– depresija

– problemi sa pamćenjem

– usporen srčani rad

– nizak pritisak

Kada je neizostavno posetiti lekara?

Kod umor bez očiglednog razloga, suve kože, bledila ili oticanja lica i kapaka, zatvora. Kada posetite lekara i pre nego što dobijete nalog da prekontrolišete hormone štitne žlezde, veoma je važno da saopštite lekaru ukoliko ste operisali štitnu žlezdu, lečili se radioaktivnim jodom ili antitiroidnim lekovima, ili ste išli na zračenje vrata, glave ili gornjeg dela grudnog koša. Ukoliko imate visok holesterol u krvi, razgovarajte sa svojim lekarom o tome da li je možda uzrok tome hipotiroidizam, a ako ste već na hormonskoj terapiji, neophodno je da redovno kontrolišete nivo hormona i odlazite na preglede kod endokrinologa, jer nakon izvesnog vremena može da se promeni doza leka koja je neophodna za normalan rad štitne žlezde.

Koji su faktori rizika za razvoj Hašimotovog tiroiditisa?

– studije su pokazale da češće oboljevaju žene

– ukoliko ste srednjih godina

– imate druge članove porodice sa oboljenjima štitne žlezde ili drugim autoimunim bolestima

– bolujete od neke druge hronične bolesti, poput reumatoidnog artritisa, dijabetesa ili lupusa tipa 1

– izloženi ste prekomernom nivou zračenja u okolini i toksičnim metalima

Koje su komplikacije ukoliko se bolest ne leči?

U poslednjem stadijumu bolesti, kao posledica mogu se javiti i razviti i druge hronične bolesti poput celijakije, psorijaze, reumatoidnog artritisa, lupusa, a ukoliko se ne leči, neaktivna hipotiroidna štitnjača uzrokovana Hašimotovim tireoiditisom može dovesti do brojnih zdravstvenih problema kao što su:

Gušavost

Stalna stimulacija štitne žlezde da luči više hormona može dovesti do povećanja veličine žlezde – guše, Hipotiroidizam je jedan od najčešćih uzroka srčanih problema, a takođe može biti povezan sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, zbog visokog nivoa holesterola tj. lipoproteina male gustine i srčanom insuficijencijom.

Problemi sa mentalnim zdravljem

Depresija se može javiti u ranoj fazi i vremenom postati sve teža. Simptomi smanjene funkcije štitne žlezde su blagi i javljaju se postepeno, pa se mogu pogrešno protumačiti kao depresija, a takođe može dovesti do smanjenja seksualne želje i kod muškaraca i kod žena.

Miksedem

Ovo retko i po život opasno stanje, može se razviti kao rezultat nelečene Hašimoto-ove bolesti. Njegovi znaci i simptomi uključuju pospanost, praćenu dubokom letargijom i nesvesticom.

Fetalni defekti

Bebe rođene od strane žena sa nelečenim hipotiroidizmom, usled Hašimotovog tiroiditisa sklonije su intelektualnim problemima i zastojima u razvoju, a može da postoji veza između hipotireoidne trudnoće i urođenih oštećenja, poput rascepa nepca. Postoji veza između majčine trudnoće sa hipotireoidizmom i problema sa srcem, mozgom i bubrezima novorođenčadi. Ukoliko planirate da zatrudnite ili ste u ranoj trudnoći, obavezno proverite nivo hormona štitne žlezde.

Dijagnoza Hašimotovog tiroiditisa zasniva se na pregledu endokrinologa, ultrazvuka štitne žlezde, kao i na kliničkim simptomima i rezultatima testova iz krvi, kojima se mere nivoi hormona TSH i FT4, a takođe se određuju i antiTPO antitela, kao i antiTG antitela. Hormon štitne žlezde TSH se proizvodi u hipofizi, pa ako štitna žlezda ima smanjenu funkciju, nivo tireoidnih hormona (FT4) je nizak. Istovremeno, nivo TSH je povišen jer hipofiza pokušava da stimuliše štitnu žlezdu da proizvodi više hormona. Koristeći osetljivi TSH test, lekari mogu mnogo ranije da dijagnostikuju poremećaje štitne žlezde, često pre pojave simptoma ili komplikacija bolesti.

Pošto je Hašimoto-ova bolest autoimuna bolest, autoantitela se mogu otkriti u uzorku krvi, a test krvi može potvrditi prisustvo antitela protiv tireoidne peroksidaze (anti TPO antitela) i protiv tireoglobulina (anti TG antitela) TPO je enzim koji se nalazi u štitnoj žlezdi i igra važnu ulogu u proizvodnji tireoidnih hormona. Test na antiTPO antitela nije pozitivan kod svih koji imaju Hašimotov tireoiditis, a neki ljudi imaju antitela na TPO, ali nemaju strumu, hipotireozu ili druge probleme sa štitnom žlezdom.

Lečenje Hašimotovog tiroiditisa

Lečenje Hašimotove bolesti uključuje praćenje i terapiju tireoidnim hormonima, npr. sintetički tireoidni hormon levotiroksin-Eutyrox. Primena suspstitucionih tireoidnih hormona je obično efikasna terapija, a pored terapije lekovima, jako je bitno voditi računa o ishrani, kao i celokupnom mikrobiomu creva, uz adekvatnu dozu fizičke aktivnosti. Ukoliko štitna žlezda ima normalne funkcije u vreme postavljanja dijagnoze, pacijentu često nije propisana terapija, ali se preporučuje redovno praćenje. Žene koje žele da se ostvare u ulozi majke, a imaju vrednost TSH hormona blizu gornje granice referentnih vrednosti, potrebno je da zatraže savet endokrinologa, a trudnice kod kojih je poremećena funkcija štitne žlezde, trebalo bi da budu u redovnom kontaktu sa svojim endokrinologom. Da bi u početku odredio tačnu dozu levotiroksina, lekar će proveriti nivo TSH nakon šest do osam nedelja lečenja i ponovo nakon svake promene doze, a kada se jednom utvrdi doza koja normalizuje testove štitne žlezde, lekar će verovatno proveravati nivo TSH svakih 12 meseci, jer se potrebna doza može promeniti.