14.novembar – SVETSKI DAN BORBE PROTIV ŠEĆERNE BOLESTI

Na Generalnoj skupštini UN, 20.12.2006. usvojena je Rezolucija o dijabetesu, a Svetski dan borbe protiv dijabetes melitusa (šećerne bolesti) dobio je svoje mesto u Kalendaru zdravlja Svetske zdravstvene organizacije. Obeležava se svake godine 14. novembra. Opšti cilj je da se skrene posebna pažnja i interesovanje javnosti na mogućnosti primarne prevencije ove bolesti, kao i na složenost njenih zdravstvenih i socijalnih posledica.

Šećerna bolest (Diabetes mellitus) je najučestalija bolest žlezda sa unutrašnjim lučenjem (endokrina bolest). To je kompleksno oboljenje u čijoj se osnovi nalazi poremećaj metabolizma ugljenih hidrata, masti i belančevina i koje je najpoznatije po stalno povišenim vrednostima šećera (glukoze) u krvi. Smatra se da preko 400 miliona ljudi u svetu boluje od ove bolesti, koja je u zapadnim, ekonomski razvijenim državama glavni uzrok slepila, uzrok polovine amputacija nogu i od svih osoba na dijalizi četvrtina boluje od šećerne bolesti. Neposredni uzrok smrti obolelih od šećerne bolesti je u više od polovine slučajeva bolest srca i krvnih sudova, odnosno srčani ili moždani udar. Prema istraživačkoj projekciji negativan trend će se nastaviti i u budućnosti. Većina novoobolelih će se nalaziti u Kini, Indiji i Africi sa tipom II bolesti, koji je i sada daleko učestaliji (oko 90% obolelih). U Srbiji je dijabetes među vodećim uzrocima umiranja i značajan je uzrok opterećenja stanovništva bolestima. Prema podacima u Srbiji oko 710 -750 000 odraslih osoba ima dijabetes. Procenjuje se da postoji velik broj ljudi koji još uvek nemaju postavljenu dijagnozu ove bolesti i ne leče se. Dijabetes tip 2 razvija se najčešće postepeno, u početku sa nespecifičnim i vrlo blagim simptoma, tako da dijabetes tip 2 može godinama proticati neopaženo.

Osnovna podela šećerne bolesti je na tip I ili insulin zavisni koji se javlja pre 35 godine života i tip II koji ne mora obavezno da se leči insulinom i najčešće se javlja posle 40 godine. Tip II bolesti ima oko 90% obolelih i na žalost oko 30% bolesnika u trenutku postavljanja dijagnoze već ima hronične komplikacije. Ukoliko se klinički dijabetes razvije u mladalačkom uzrastu radi se o juvenilnom dijabetesu. Šećerna bolest je hronična i progresivna, kao i komplikacije koje se mogu sprečiti ili usporiti isključivo dobrom kontrolom (regulacijom) bolesti. Najznačajniji simptomi ove bolesti odraz su biohemijskih poremećaja, koji nastaju usled nemogućnosti iskorišćenja ili nedostatka insulina (apsolutnog ili relativnog). Najčešći simptomi su sledeći: hiperglikemija (povišen nivo šećera u krvi), glikozurija (šećer u mokraći), poliurija (povećano izlučivanje mokraće), enurezis nokturna (noćno mokrenje), polidipsija (pojačan osećaj žeđi), polifagija (poječan osećaj gladi), gubitak u telesnoj težini, opšta slabost i malaksalost, suva koža i sluzokoža (povremeno osećaj svraba)  i ponekad crvenilo lica. Komplikacije šećerne bolesti mogu biti akutne (ketonurija, ketoacidoza i koma) i hronične. Hronične komplikacije nastaju zbog metaboličkih poremećaja koji dovode do promena u pojedinim tkivima i organima,  a koje se ispoljavaju određenim kliničkim slikama. Najznačajnije hronične komlikacije su promene na krvnim sudovima i mogu se podeliti u dve osnovne grupe: mikroangiopatija je oštećenje na sitnim krvnim sudovima i druga grupa je oštećenje srednjih i krupnih krvnih sudova u smislu ubrzane arterioskleroze. Mikroangiopatija učestvuje u stvaranju sindroma retinopatije (promene na mrežnjači), polineuropatije (promene na nervnim završecima i nervima) i nefropatije (promene na bubregu). Arterioskleroza dovodi do ispoljavanja kliničkih slika bolesti srca i krvnih sudova (krvni sudovi srca i mozga, periferni krvni sudovi), povišenog krvnog pritiska, infarkta srca i mozga, kao i drugih bolesti. Obliterišuća arterioskleroza perifernih sudova u donjim ekstremitetima se klinički manifestuje pojavom intermitentne klaudikacije (grčevi u listovima pri hodanju), zatim može doći do tromboze ili potpunog zapušenja već suženog krvnog suda. Ukoliko proces stenoziranja i okluzije ide brže od stvaranja kolateralnog krvotoka razvija se suva gangrena (najčešće je zahvaćeno stopalo). U odraslih osoba prognoza ove bolesti može biti dobra, pogotovo ukoliko se dijabetes pojavio posle 50 godine života i ukoliko se  kontroliše. Starenje osobe i gojaznost utiču na ispoljavanje genski određenog defekta, koji je u osnovi šećerne bolesti. U tom smislu je posebno nepovoljna činjenica visok i sve viši procenat gojaznih osoba i dece svuda u svetu, jer se pokazalo da je gojaznost uzrok nedovoljnog iskorišćavanja glukoze u tkivima. Lečenje šećerne bolesti zavisi od tipa bolesti, ali obavezno podrazumeva određeni režim ishrane, doziranu svakodnevnu fizičku aktivnost a prema potrebi kod šećerne bolesti tip II uključuju se lekovi ili inzulin. Uspešne regulacije ove bolesti nema bez odgovarajućeg higijensko-dijetetskog režima (ishrane, fizičke aktivnosti, odmora) i redovnih kontrola. Šećerna bolest, kao uostalom i mnoge druge bolesti, zahteva veoma tesnu saradnju lekara, dijetetičara i hronično obolele osobe. Pravilna ishrana, dozirana fizička aktivnost, kontrola stresa, život bez duvanskog dima i poznavanje istorije oboljevanja u porodici predstavljaju osnovne preduslove pre svega primarne zatim i sekundarne prevencije ove bolesti. Sekundarna prevencija se odnosi na sprečavanje komplikacija ili posledica, kao i na maksimalno moguće očuvanje kvaliteta života.