Psihofon – prva psihološka pomoć na mobilnom telefonu
Tokom poslednje dve godine beleži se značajan porast broja građana koji se obraćaju psihologu, kaže doktor psihologije Jasmina Knežević. Među brojnim psihičkim poteškoćama kao najučestalija ističe se anksioznost, a sve češći su i osećaji nemira, preplavljenost stresom, nezadovoljstvo, tuga, osećaj praznine i mnogi drugi. U porastu su i psihosomatske tegobe, koje se mogu povezati sa današnjim načinom života, a koji uključuje intenzivan stres, žurbu, preplavljenost informacijama, grubost i agresivnost u odnosima i veliku otuđenost među ljudima.
Psihološka praksa govori da polako nestaju tabui vezani za odlazak kod psihologa, a kod određenog broja mladih ljudi postalo je čak i popularno raditi na sebi. Međutim, ne treba zanemariti da značajan deo građana i dalje ima predrasude kada je u pitanju mentalno zdravlje. Kod nekih postoji stid i sramota ako se traži pomoć, uverenje da mogu sami rešiti svoje psihičke teškoće ili bojazan da sa njima nešto nije u redu ako idu kod psihologa. No, treba znati da mozak ne razlikuje fizičku bol od emocionalne. Postoje emotivne modrice, povrede i bolesti, jednako kao i telesne. Ako idemo kod lekara za ono što nas boli u telu, zašto onda imamo drugačiji stav prema emotivnom bolu, napominje Knežević i dodaje da je, u nameri da se u ovim teškim vremenima približe psihološke usluge građanima i razbiju preostale predrasude prema psihičkom zdravlju, nastala ideja da se prva psihološka pomoć oblikuje u mobilnu aplikaciju.
Kako naglašava naša sagovornica, aplikacija u potpunosti odražava psihološku praksu, a epizode anksioznosti, tuge, lošeg raspoloženja i niskog samovrednovanja, ističu se kao najučestalije u svakodnevnom radu psihologa sa klijentima. Ukoliko se iste ne tretiraju adekvatno, svaka od njih može da preraste u ozbiljan psihički problem i može značajno da naruši kvalitet života. Anksioznost je prema njenim rečima, lebdeći strah koji odražava odgovor na neizvesnost i pretnje koje nam nosi život i vrlo često je osećamo iskazanu putem određenih fizičkih simptoma, poput bola u grudima i treperenja srca, kratkog daha, trnjenja po koži, bolova u ekstremitetima, vrtoglavice i drugih fizičkih senzacija.
Osećanje tuge prati doživljaj gubitka i može biti povezano sa žaljenjem za ranijim načinom života pre pandemije, putovanjima, druženjima, loše raspoloženje ukazuje na nezadovoljene potrebe, bez obzira da li je reč o psihičkim, socijalnim ili nekim drugim potrebama, a nisko samovrednovanje je povezano sa osećajem nemoći da se napravi promena u nekoj sferi života i odsustvom kontrole, što za posledicu ima nisko samopouzdanje, samopoštovanje i doživljaj neuspeha.
Sve ove tegobe odraz su društvenih promena, pre svega, izmenjene uloge porodice. Sve je manje porodica u kojima se razgovara, razmenjuju osećanja, pruža podrška, bezbrižnost i međusobna povezanost. Kada toga nema, osećamo se prazni, usamljeni i hronično nezadovoljni. Kada govorimo o mentalnom zdravlju stanovnika Srbije, treba se podsetiti da živimo na prostoru koji pamti ratove, krize, bombardovanje, politička previranja i sada pandemiju. Mentalno zdravlje građana je odavno narušeno i mnogi ga održavaju lekovima. Međutim, rad na sebi i svakodnevna mentalna i emotivna higijena, jedini su načini očuvanja psihičkog zdravlja, naglašava dr Jasmina Knežević.
Aplikacija sadrži listu različitih psihofizičkih simptoma koji se odnose na anksioznost, tugu, stres i nisko samopouzdanje. Korisnik čekira svoje simptome i dobija povratnu informaciju o vrsti psihološkog problema sa kojim se suočava. Pokreće deo aplikacije koji se odnosi na problem – anksioznost, tugu, stres ili nisko samopouzdanje i dobija pristup psihološkim savetima, instrukcijama i intervencijama kako bi se ublažio problem. Korisnik primenjuje savete, instrukcije i intervencije u definisanom vremenskom roku, odnosno radi na sebi.
Osim vežbi, saveta i instrukcija za anksioznost, tugu, stres i samopouzdanje, aplikacija sadrži i paket vežbi za samoosnaživanje, koji je namenjen opštem psihičkom jačanju osobe. Ukoliko korisnik prepozna potrebu za obuhvatnijim stručnim tretmanom, može kontaktirati neku od organizacija koje se bave mentalnim zdravljem, a nalaze se u priloženoj bazi podataka unutar aplikacije, objašnjava Knežević.
Aplikacija „Psihofon“ sadrži paket vežbi za samoosnaživanje. Reč je o vežbama kojima se povećava psihološka otpornost na izazove koje nosi život. Samoosnažene osobe prihvataju sebe i svoj život sa razumevanjem i kontinuirano proširuju svoju samosvest. Namenjena je svima koji kod sebe primećuju povećanu strepnju ili brigu, osećaju da nemaju dovoljno energije ili inicijative, koji su često neraspoloženi, kao i onima koji su nezadovoljni svojim životom i imaju osećaj da im određene oblasti života ne funkcionišu kako treba. Besplatna je, trenutno se nalazi na sajtu Play Store za android uređaje, a u toku je njeno podešavanje za Iphone uređaje.
Dr Jasmina Knežević kaže da su prve reakcije korisnika vrlo pozitivne, hvale vežbe u aplikaciji, njihovu jednostavnost, kao i način na koji su osmišljene i napisane. Mnogima je najinteresantnija prva procena, odnosno test kojim saznaju o svom trenutnom psihičkom stanju. Aplikacija je i vizuelno vrlo lepa i dopadljiva. Primera radi, kada je preuzmete na svoj telefon, svaki dan dobijate mali zeleni cvetić koji vas podseća da treba da uradite svoju vežbu. Pomenula bih na kraju da je aplikaciju sadržajno osmislio tim psihologa koji čine dr Jasmina Knežević, dr Jelena Blanuša i dr Vesna Barzut, a da su programerski tim činili mladi ljudi iz Vega IT kompanije.
