Počelo vraćanje oduzetog arondiranog poljoprivrednog zemljišta
Nakon dužeg vremena u Subotici i okolini započeto je masovno vraćanje oduzetog poljoprivrednog zemljišta koje je prošlo kroz postupak arondacije. Kako ističe Milan Uzelac, predsednik Udruženja građana za povrat oduzete imovine, aktivnost je pokrenuta uz pomoć i podršku Skupštine grada, Agencije za restituciju iz Beograda i Novog Sada, Mreže za restituciju i Udruženja za povrat imovine Subotice.
“Zakon o vraćanju oduzete imovine crkvenim opštinama i verskim zajednicama je donet 2008. godine, a tom prilikom je više hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta oduzeto od privatnih lica i dodeljeno crkvenim opštinama i verskim zajednicama na teritoriji Subotice. Zakon o vraćanju imovine i obeštećenju je usvojen 2011. godine, a u toku javne rasprave dato je niz primedbi na njegov Nacrt, a najvažnija je bila da se predvidi naturalna supstitucija za poljoprivredno zemljište koje se ne može vratiti u onom obliku kako je oduzeto, jer je u toku vremena od sedamdesetih godina došlo do niza promena titulara i privatizacije velikog dela oduzetog zemljišta”, naglasio je Uzelac i dodao da zakonom nije bilo predviđeno vraćanje arondiranog zemljišta, dok je vraćanje komasiranog zemljišta bilo jako otežano. Komasaciju koju podrazumeva uvećane parcela je vršila država, dok su arondaciju vršili poljoprivredni kombinati interno, da bi lakše mogli obrađivati zemlju. Poljoprivredno zemljište koje je trebalo da se vrati bivšim vlasnicima je iz državnog sektora otuđeno na više načina, konkretno, na trasi Y kraka oduzeta zemlja nije isplaćivana, već je dodeljena zemlja bivših vlasnika koju sada oni ne mogu da dobiju. Takođe, veliki deo oduzete zemlje posle rata podeljen je tada zaslužnim pojedincima.
“Tadašnja vlast takođe nije vodila računa kome vraća zemlju, kada je donet Zakon da se vrati razlika između velikog i malog maksimuma, pa sadašnji potražitelji ne mogu da je dobiju jer zemljište ima drugog vlasnika. “Konačno je pre tri godine Vlada donela uredbu kojom je omogućeno vraćanje arondiranog zemljišta i olakšano vraćanje komasiranog zemljišta. U Subotici je vršeno veoma malo komasacije, konkretno u Čantaviru, a veliku prepreku vraćanju arondirane zemlje je činilo i to što je i dalje bila u posedu crkvenih opština i što nije postojala adekvatna dokumentacija iz procesa arondacije”, objasnio je Uzelac. Na pritisak Udruženja za restituciju iz Subotice i Mreže za restituciju iz Beograda, a uz pomoć Agencije za restituciju podružnice iz Novog Sada, Ministarstva poljoprivrede i lokalne samouprave, pokrenute su konkretne mere u pogledu vraćanja arondiranog zemljišta. Katastar nepokretnosti i Istorijski arhiv su obezbedili neophodne podatke, čime je otpočelo vraćanje oduzete arondirane zemlje, a u slučaju da je parcela koja se vraća ostala unutar arondiranog kompleksa, bivšim vlasnicima vratiće se ista zemlja, a ako to nije moguće, vratiće se slična zemlja unutar subotičke opštine.
Država je predvidela 2 milijarde evra nadoknade za ono zemljište koje se neće moći vratiti u naturi. “Razlika između Srbije i zemalja u okruženju ta, što je svuda imovina vraćena pre privatizacije, a kod nas posle, što je dovelo do ogromnih promena. Kada su konačno počela da se donose rešenja o vraćanju oduzete imovine, od 2011. godine nakon donošenja Zakona, onda smo tek videli da će u Subotici vrlo malo zemljišta biti vraćeno. I pored toga što je u međuvremenu omogućeno vraćanje arondirane zemlje, mnoge porodice neće moći dobiti zemlju u naturi”.
Do kraja 2021. godine je u Subotici vraćeno svega 2.200 hektara poljoprivrednog zemljišta, a procenjuje se da je taj broj u stvarnosti duplo veći, dok je u okolnim opštinama vraćeno mnogo više. Vlada Srbije je donela Uredbu kojom je određeno da će vrednost zemljišta koje ne može da se vrati vlasnicima u naturalnom obliku, biti isplaćena u iznosu od 15 posto od stvarne vrednosti, a procene su da je vrednost imovine koja nije vraćena 13,6 milijardi evra.
“Vraćanjem poljoprivrednog zemljišta u naturi bi se izbeglo finansijsko opterećenje budžeta i poreskih obveznika, a izbeglo bi se isplata ponižavajuće novčane naknade od 15 odsto i to u ratama od više godina. Potražioci oduzetog poljoprivrednog zemljišta koje se nalazi u arondacionoj masi, mogu očekivati skoro donošenje rešenja za vraćanje oduzetih parcela”, zaključuje Uzelac.