Gabor Lenđel: Teška industrija i pastirski rok

Za Gabora Lenđela, muzičara i kompozitora rodna Subotica jeste mesto gde su počinjali i završavali se gotovo svi njegovi putevi. Iako je, kako kaže sa lakoćom menjao gradove, sticao mnoga prijateljstva, Subotica je za njega središte života.  Išao je u Muzičku školu gde je svirao violončelo, a ujedno imao i jedan od najmlađih bendova koji je nosio naziv “Suze mladih krokodila”. “Suze mladih krokodila” bili su najmlađi bend u tadašnjoj Jugoslaviji- jednostavno atrakcija. Ja sam imao trinaest godina a klavijaturista samo devet a kao takvi svirali smo kao predgrupa “Orfejima” na stadionu malih sportova – seća se Lenđel dodajući da je nakon “Suza” sa drugarima iz škole osnovao bend “Entuzijasti” gde stiče veliko iskustvo svirajući na igrankama  koje su se u to vreme održavale na Ekonomskom fakultetu.

Lenđel svoje mladalačke dane vezuje i za atletiku gde je ostvario zavidne rezultate postavši  juniorski i seniorski prvak Jugoslavije kao i državni rekorder, rekorda koji ni danas nije oboren, u štafeti 4×100 metara, koji je sa svojim klupskim drugarima istrčao 1969. godine u Atini na Prvenstvu Evrope.  Bio sam posvećen sportu i živeo sam sportski i kao takav bio kandidat za Minhensku Olimpijadu 1972. godine, ali zbog teške povrede koja se dogodila godinu dana pre iste morao sam prihvatiti da od takmičenja nema ništa kao i da zbog sporta moj upis na fakultet kasni dve godine – seća se Lenđel dodajući da je po izlasku iz bolnice otišao za Sarajevo.

Sa obzirom da u Beogradu nije uspeo u Sarajevu je sa desetkom primljen na Akademiju gde i počinje njegova muzička karijera. Jedan od osnivača sarajevske pop škole bio sam ja, zajedno sa Bregovićem, Indexima koji su, tih sedamdestih godina, radili i stvarali muziku – priseća se Lenđel kako kaže svojih najlepših osam godina života.

1974. godine osniva grupu “Teška industrija” gde kao klavijaturista komponuje i aranžira skoro sve pesme dok je tekstove za gotovo sve numere pisao Duško Trifunović po čijem tekstu “moj brat svaki dan ustaje u 5 do 5, to je ta teška industrija to je taj fundament” je bend i dobio naziv.

Fadil Toskić, sada pokojni, bio je prvi pevač grupe sa kojim smo snimili dve pesme koje sam ja odneo u zagrebački Jugoton kako bi izdali “singlicu”. I pored toga što se kompozicija dopala, pevač je bio “tanak” za bend poput “Teške industrije” – seća se Lenđel dodajući da je tada u Travniku našao Vajtu sa kojim je bend počeo jednu zaista uspešnu karijeru. Bend je najveću popularnost stekao nakon što su Indeksima bili predgrupa na njihovoj velikoj jugoslovenskoj turneji povodom 10 godina postojanja.  “Teška industrija” trajala je četiri godine, a za to vreme izdali su tri velika albuma, sedam singlova a za sva vremena ostali su hitovi “Nikola Tesla”, “Život je maskembal”… Lenđel je za popularne Indekse napisao predivnu numeru “Ti si mi bila u svemu naj naj naj” a u svojoj plodonosnoj karijeri sarađivao je sa mnogim pevačima poput Zdravka Čolića i drugih.

Dok sam živeo u Sarajevu, tamo je postojalo pravilo za sve koji su se tada bavili muzikom. Naime, svaki dan sastajali bi se u takozvanoj “parkuši” (poslastičarnica Park) gde bi se družili i razgovarali. Imali smo i zaista odlične uslove za probe u zajedničkim prostorijama Doma omladine Skenderija gde je desetak bendova moglo nesmetano da vežba i priprema se za nastupe. Tamo smo razmenjivali instrumente, pomagali jedni drugima, učili jedni od drugih, družili se i planirali odlaske na tuđe koncerte što je proizvelo stvaranje “sarajevske pop škole”. Imali smo dobru konkurenciju a samim tim i motivaciju da napravimo bolju pesmu, osmislimo bolji nastup…- dodaje Lenđel. 

Začetnik je kako kaže i “pastirskog roka” jer je prvi u svojim kompozicija počeo da obrađuje narodne motive gde jedna od numera “Horuk” na prvom albumu ima elemente narodne bosanske muzike. Pastirski rok kasnije nastavilo je da neguje Bjelo dugme koje je sa tim kompozicijama izgradilo uspešnu karijeru. Od svih bivših republika tadašnje Jugoslavije grupa Teška industrija najbolje je primana u Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Makedoniji.

Uraditi poređenje da li je danas moguće “napraviti” dobar bend sa jednakom karijerom kao nekada Teška industrija Lenđel kaže- velika je razlika u samom pristupu benda. Tada nije bilo kompjutera, mobilnih telefona. Danas su svi kompozitori, svi su pevači, svi su tekstopisci. U vreme “Industrije” to nije bilo moguće. Tada nije bilo kompjutera ni u studiju a danas u dobro opremljenom studiju nije potrebno uopšte da znaš da pevaš a bićeš najbolji pevač na svetu. Bendovi su nekada svirali uživo i tako snimali a danas se svaki instrument snima posebno. To je ta razlika u pristupu nekad i sad – objašnjava Lenđel dodajući da je nekada bilo potrebno uložiti veliki trud da imaš dobar bend a danas to svakako nije uslov. Stilove muzike kako kaže neće da komentariše jer sve generacije imaju neku vrstu muzike koja je aktuelna za određen vremenski period. Jedno vreme mladi su bili zaluđeni “folkom” danas je to “rap” i novi tehno zvuk koji se vrti u medijima ali sveopšti utisak današnje muzičke scene je da je ona više za gledanje nego za slušanje – ističe Gabor Lenđel.

Lenđel je otvorio i prvi privatni studio i to sasvim slučajno. Naime, od svog prijatelja reditelja Karolja Vičeka dobio je ponudu da zajedno sa njim napravi prvu rok operu na mađarskom jeziku što je ujedno bila i prva rok opera u svetu. Iz razloga što sam morao da pripremim materijal za veliki broj pevača, koji je morao biti snimljen na trake, bio mi je potreban adekvatan studio a najekonomičnija varijanta bilo je otvaranje sopstvenog studija – priseća se Lenđel navodeći da su nakon završetka rada na operi u studiju snimali mnogi bendovi iz Beograda, Novog Sada, Beograda, Čačka…

1985. godine Lenđel se vraća u svoju rodnu Suboticu na poziv Ristića gde radi kao muzički direktor KPGT-a. To je bio veoma ozbiljan i vrlo koristan rad gde sam imao prilike da radim sa velikim brojem reditelja, sa najboljim glumcima iz bivše Jugoslavije na puno različitih predstava. Jedno posebno iskustvo iz kojeg sam puno naučio – kaže Lenđel.

Sa popularnim Festivalom Omladina, kojeg nismo mogli da izostavimo, Lenđela vezuje nagrada publike 1970. godine koju je dobio za njegovu prvu kompoziciju “Padao je sneg”, koju je pevao Mihajlo Kovač dok je Kornelije bio aranžer. 2010.godine Lenđel dobija nagradu Pro urbe baš kada je Festival Omladina obeležavao 50 godina od nastanka pa je Gabor odlučio da prihvati inicijativu Grada da napravi retrospektivu istog. I uspeo je…Na tom koncertu u Subotici te godine pojavili su se mnogi poznati pevači i to: Bisera Veletanlić, Ibrica Jusić koji je da bi otpevao nekoliko numera stigao iz tada snegom zavejanog Dubrovnika, Maja Odžaklijevska, Gorica Popović, Biljana Krstić, Leo Maritn, Kemal Monteno, Zafir Hadžimanov, Tomaž Brecelj…