IntervjuAktuelno

Duet Lidija&Boban: Mala muzička porodica koja traje

Lidija i Boban, tandem su koji već godinama zajedno radi i deo je mnogih porodičnih proslava, a rado učestvuju i na gradskim manifestacijama.

Ljubav prema muzici se javila još u ranoj mladosti. Tokom osnovne škole pevala sam u školskom horu dok je za dok je za članstvo u Ženskom omladinskom horu vezana zanimljiva priča. Naime, na početku godine održana je audicija gde ja i pored dobre pripreme nisam uspela da uđem u taj izbor, pošto je bilo jako puno zainteresovanih. Iskreno, bila sam vrlo razočarana i prošlo je jedno dve godine od te audicije kada me je na jednoj školskoj predstavi profesor čuo kako pevam i pozvao me da se priključim njegovom horu. I pored velike želje za tim, ja sam namerno odbila poziv, na šta je on kleknuo i na kolenima me zamolio da dođem barem na dve probe. Naravno, jedva sam dočekala taj momenat i eto, pevala sam punih 7 godina, a i sada kao veteran odazovem se svakom pozivu da zapevam u horu, kaže Lidija Ivković.

Pored uobičajenih nastupa i koncerata, Lidija je bila i prateći vokal nekima od subotičkih pevača i grupa kao što su Vladimir Erdeg Meda, grupa ,,Faith +5’’,  ,,Faust’’, a zapevala je i sa  Dejanom Cukićem, Jellenom, Jelenom Končar, mecosopranom opere SNP Novi Sad i drugima.  Oduvek sam volela da pevam i imal sam želju da jednog dana postanem profesionalni pevač, da imam svoj bend (grupu), svoju publiku koja će ceniti i voleti ono što ja radim. Imala sam i prijatelje koji su se već bavili tim poslom, pa sam imala mogućnost da vidim kako je to biti profesionalni muzičar. Tadašnja grupa “Subotički boemi”, u kojoj je klavijaturista bio sada već moj suprug Slobodan Ivković, tražila je pevačicu i sticajem okolnosti sam počela s njima da nastupam. Zavolela sam taj posao i shvatila da je to ono čime bih se bavila, kaže Lidija koja je kao solista nastupala i takmičila se na više lokalnih festivala kao što su Festival bunjevački pisama, Festival ljubavi i vina, Festival hrvatskih duhovnih pjesama “Hosanafest”.

Na pitanje kako je u ovom poslu sarađivati sa suprugom, Lidija odgovara da su ljudi različiti i po shvatanjima i po svojim ciljevima u životu i da je teško naći osobu koja bi bila slična vama. Volim da radim sa suprugom, jer se dopunjujemo u svom poslu. Zadovoljstvo zbog dobro odrađene svirke je veće, a zarađeni novac ide u istu kasu.

Ipak, kako kaže, iako deluje da je njihov posao lak, gde se samo svira i peva, kao i svaka druga profesija, i bavljenje muzikom zahteva dosta napornog rada, počev od skidanja i uvežbavanja pesama, pa do samih nastupa koji vrlo često budu u večernjim satima, a traju i po 6-7 sati. Treba biti raspoložen i nasmejan u svakom momentu, što nije uvek lako. Ponekad se desi da imamo i naporne goste na svirkama. Ali kad volite svoj posao onda ništa nije previše teško. Kada publika peva i zabavlja se sa nama, i mi se zabavljamo sa njima. Što se tiče svirki, već smo dovoljno poznati ljudima po pitanju vrste muzike koju radimo i načinu rada, pa nas angažuju oni kojima to i odgovara. Odazivamo se svima koji žele da sa nama ulepšaju neku proslavu i sl., naravno kada smo slobodni. Na festivalima i koncertima nastupamo kada za takve manifestacije imamo odgovarajuće pesme, odnosno repertoar, kaže još Lidija i dodaje u ovom poslu bude i neprijatnosti  ali se trude da tokom svirke atmosferu i raspoloženje drže na nekom visokom nivou, da što manje ima šansi za neprijatne situacije koje se mogu desiti.

Repertoar, kaže sastavljaju zajedno sa suprugom, u zavisnosti od sastava gostiju i za kakvu priliku sviraju. Trudimo se da imamo širok spektar pesama, pa tako radimo evergreen muziku, domaću i stranu zabavnu muziku, ali i narodne i starogradske pesme.

Dosadašnjim nastupima i festivalima na kojima je bila, kaže je, vrlo zadovoljna. Želja mi je da se i dalje pojavljujem, pevam i takmičim se, ako se ukaže prilika i na nekom većem festivalu a već početkom oktobra nastupiću na Festivalu hrvatskih duhovnih pjesama Hosanafest.

Korona je svakako napravila zastoj na svim poljima a među najpogođenijim profesijama svakako su muzičari. Prvo da kažem: ne ponovilo se ! Težak je period ostao za nama, u tom periodu korone nismo tačno znali ni šta nas je snašlo, do kada će trajati taj “lock down i kada i kako ćemo nastaviti sa normalnim životom, pa i radom. Pošto smo bili svesni da će krizi jednom doći kraj, suprug i ja smo postavili kompletan razglas u holu naše kuće, sve zajedno sa rasvetom, i svakoga dana smo vežbali i bukvalno pravili koncerte za komšiluk, samo da ostanemo u kondiciji. Svaki od nastupa, odnosno angažmana su za sebe na neki način posebni, da li po sjajnoj publici ili po nečemu specifičnom što se desilo, a tokom godina je bilo mnoštvo takvih situacija, pa ovoga puta ne bih izdvajala neki nastup posebno.

Danas su srećna muzička porodica jer u muzici je i njihova ćerka. I naša kćerka Ema voli da peva i nastupala je više puta na Dečijoj smotri bunjevački pisama, Međunarodnom festivalu dečijeg stvaralaštva Na krilima detinjstva u Panoniji gde je imala zapažene nastupe, zaključuje Lidija.