Dora Mako: “Muzika me čini čovekom, to sam ja”
Naša sedamnaestogodišnja sugrađanka Dora Mako, učenica trećeg razreda Muzičke škole na Odseku za tradicionalno pevanje, pravi je primer kako upornost, trud i velika ljubav prema onom za šta se školujete, može da odredi vaš put u profesionalnom smislu. Od malih nogu spoznala je veliku ljubav prema pevanju koja i danas traje, smatra da je veoma važno da se tradicija čuva i neguje, a mladima poručuje da nikada ne odustaju od svojih snova.
“Dolazim iz malog mesta koje se zove Sivac, gde su folklor i tradicija veoma zastupljeni, tako da sam od malena počela da se bavim upravo folklorom, gde mi se pružila prilika da se upoznam sa nošnjom i muzikom. Oduvek sam želela da upišem Muzičku školu, ali nisam znala tačno koji smer. Srce me je vuklo ka muzici. Sa osam godina preselila sam se sa roditeljima u Suboticu, oni su to najviše uradili zbog mene jer su znali koje su moje želje. Od osnovne škole učestvujem u muzičkim predstavama, ta tradicionalna muzika je uvek bila oko mene i kako sam oduvek pevala, odluka je pala da upišem prvo nižu, pa onda i srednju muzičku školu”, kaže nam Dora na početku razgovora.
“Mene generalno pevanje ispunjava, kad god sam srećna ili mi je teško, bez obzira na priliku ja bih uvek pevala. Muzika me čini čovekom, to sam ja.”
“Učenje tradicionalne muzike upisala sam sa tim stavom da želim da naučim šta je to srpska tradicija. Zapravo, nisam znala u šta se upuštam i kako to funkcioniše, ali kada sam upisala, rekla sam sebi nastaviću, ako ne ništa, probala sam. Ali kupilo me je. U predmetu koji se zove etnomuzikologija izučavam i razne predele Srbije, karakter ljudi i neke pesme koje mnogi ne prepoznaju, jer mi učimo zaista staru srpsku tradicionalnu muziku. Privukli su me različiti stilovi, u kojima svako na svoj način može da donese nešto svoje i svaki učenik zvuči drugačije. Svako dete daje sve od sebe i u tome je lepota i specifičnost. Tradicija za mene znači kada mi nešto negujemo i mi to čak i pokušavamo kada je reč o starim pesmama. Ljudi uglavnom znaju novije pesme, ali se trudimo da dočaramo da su i te stare pesme lepe i pokušavamo da prenesemo taj doživljaj kako su nekada naše bake radile u prošlosti”.
Kako kaže, školovanje na smeru za tradicionalno pevanje je malo naporno, pogotovo sada u trećoj godini, ali od svih predmeta najviše voli etnomuzikologiju i u njemu se najviše pronalazi. “Jako volim čas pevanja i ukoliko mi je on po rasporedu prvi, dan mi je mnogo bolji i prođe brže. Mislim da ne može svako da se bavi pevanjem. Ljudi kažu da ono može da se nauči, ali ja smatram da prosto moraš da imaš dar koji treba da neguješ. Ako nemaš talenat, onda mislim da je jako teško”.
Do sada je nastupala na brojnim takmičenjima, gde je pored nagrada pobrala i brojne simpatije publike. “Nastupam na javnim časovima koji su mi pomogli da ostvarim kontakt sa ljudima i da stvorim osećaj kako je to nastupati pred publikom. U prvom razredu učestvovala sam na jednom od najznačajnijih takmičenja koje je održano u Mladenovcu u školi “Stevan Hristić”, gde sam osvojila laureat, bila sam prva. To mi je ostavilo baš veliki utisak, jer zapravo nisam ništa očekivala i nisam bila sigurna u pesmu, tako da mi je to dalo podršku i motivaciju za dalje. Na nedavno održanom Republičkom takmičenju osvojila sam prvu nagradu, a učestvovala sam i sa našom školskom grupom “Zlatovez”, gde smo osvojili najveći broj bodova, zatim na amaterskom takmičenju “Prvi ton” osvojila sam treću nagradu i pored velike konkurencije. Sa školom nastupam u Subotici dosta često, prva prilika su Spasovdanske svečanosti koje počinju ovih dana. Gde god nas pozovu mi se rado odazivamo”.
Grupu “Zlatovez” pored Dore Mako čine učenice Odseka za tradicionalno pevanje Mirela Vereš, Stefana Lazić i Tamara Banić. “Nas četiri pevamo, pravimo harmoniju, stvarno jako dobro zvuči. Pevamo svuda. Grupa je nastala u školi, s obzirom da idemo zajedno u razred i nekako se očekivalo da pevamo zajedno. Imamo predmet ansambli gde grupno pevamo, tako da gde god idemo na takmičenja, to radimo zajedno”.
Kada je reč o planovima za dalje školovanje, Dora ističe da joj je želja da upiše Muzičku akademiju u Beogradu. “U školi smo imali prezentaciju Studijskog programa za etnomuzikologiju, gde me je profesorica Sanja Ranković prosto kupila. Pokazala nam je jedan video sa fakulteta koji je na mene ostavio jako lep utisak, tako da sam definitivno odlučila gde ću nastaviti školovanje. Želim da nastavim saradnju sa Srpskim pravoslavnim pojcima, s obzirom na to da već duže vreme sarađujemo, tako da bih volela da postanem i jedan od članova. Volela bih da se u budućnosti profesionalno bavim pevanjem, ali jedan deo mene želi da se bavim pedagoškim radom jer jako volim decu i želim da prenesem moje znanje svima”.
Mladima poručuje da prate svoje snove i želje i da ne treba da se plaše šta će im reći okruženje. “Treba da znaju da ih ljudi neće osuditi već podržati, zato što vide da neguju tradiciju zemlje u kojoj žive. Upućujem poruku mladima da treba da čuvaju i neguju svoju kulturu i tradiciju i da pokušaju da to ostane među ljudima da se ne zaboravi”, zaključuje Dora Mako.