Sekulina narodnjačka „žila kucavica“

Subotičanin Jovan Sekulović, poseduje, reklo bi se, čitav muzej narodnog melosa. I to iz perioda od osamdesetih do dvehiljaditih godina. Njegova kolekcija nosača zvuka narodne muzike, od long-plej i singl ploča, preko audio-kaseta do kompakt-diskova, važi možda i za najveću u Vojvodini, među kojima se kriju retka audio izdanja poznatih srpskih folk autora.

Prvenac Dare Bubamare iz 90-te godine izdat u Vrbasu, prva CD kompilacija hit pesama Vesne Zmijanac iz 1990. godine, solo karijera Saše Popovića na vinilu, prvi singlovi Cece, Brene, Dragane Mirković, Zlatna petorka „Južnog vetra“, samo su neki od rariteta koji se mogu naći u kolekciji mladog Jovana Sekulovića, zvanog Sekula, koja broji oko 15.000 nosača zvuka narodne muzike. „Kad me neko pita koliko ti znači taj jedan primerak, recimo ploče tog i tog pevača ili pevačice? Znači neprocenjivo. Odeš, platiš autobusku ili voznu kartu, platiš primerak, platiš tamo šta ćeš pojesti i popiti, i sve to kad se sabere i oduzme to je samo fizički trošak, ali ona unutrašnja vrednost koju dobijate time – nema cenu. Postojale su prodavnice po Bjeljini, Šapcu, Novom Sadu, tada nisu želeli da šalju poštom, pa sam često odvajao od džeparca da bih sakupio novac za neko izdanje, čekao satima ispred CD šopova,… Nije lako doći do takvih stvari, nije bilo jednostavno ni pre, a naročito u današnje vreme kada toga nema zastupčjenog na tržištu u onoj meri koliko je to bilo kasnije. Dodajmo tome i što ja tražim onu retkost, nije meni namera da kupim svaku ploču, singlicu, kasetu,… ja tražim raritete, tačnije ono što za mene ima vrednost. Pratim oglase i kolekcionare i tako dolazim do novih primeraka, dosta izvođača su mi i sami poslali s posvetama svoja izdanja. Jednostavno, kada negde vidiš neku stvar koju si želeo ili želiš, pa se potrudiš na sve načine da dođeš do nje, potrošiš sat ili sate na putovanja na nabavku – to, ponavljam, nema cenu. Bilo je i onih izvođača koji nemaju kod sebe ovo što ja imam, a oni su ih nekada davno izdali, pa mi pišu: Gde si pronašao? Kako? I tome slično. Neki se ne sećaju ni omotnica kako im je izgledala, u toj odreženoj godini, budući da su posle toga izdali još mnogo albuma.“, kaže nam Sekula.

Jovan poseduje čak i seriju promo LP-a koje su nekada izlazile samo za radio stanice snimljenih sa doajenima domaće estradne scene – Miroslavom Ilićem, Šerifom Konjevićem, Sneki, Milenom Plavšić… pretežno PGP i Jugoton „Osamdesetih godina su se snimali razgovori na gramofonske ploče. Recimo, neki muzičar snimi novu ploču i krene kampanja da se to ispromoviše, tada su pozivani na određene radio stanice i tamo su se snimali razgovori. Voditelj razgovara sa autorom i puštaju deo po deo pesme. Tako su promovisali. Bilo je i suituacija kada su slušaoci slušali taj razgovor preko svojih lokalnih radio stanica i odlazili do studija misleći da će videti svoje omiljene pevače kad se emisija završi, međutim to se snimalo ranije. Imam dosta takvih ploča.“, dodaje Jovan.

Ovaj melos je kaže njegova „žila kucavica“. Iako potiče iz porodice drugačijeg muzičkog opredeljenja, on je još sa svojih šest godina znao da je u srcu – „narodnjak“. Tad je nabavio i svoje prve ploče i audio kasete. “Narodnu muziku sam oduvek smatrao bliskom samom sebi. Moji roditelji nisu shvatali u početku, kad sam bio tako mali, otkud to da ja sad jedva čekam da gledam na televiziji recimo emisije Svjet renomea, Zvezde melosa ili Grand paradu, a oni su bili u „eks-ju“ maniru i slušali Magazin, Nove fosile, Riblju čorbu i tome slično, a eto ja se opredelio za narodnjake. Neke stvari su, moram priznati, i oni zavoleli uz mene. Mislim da narodnjak nisam postao, nego da sam se tako rodio. Narodna muzika je moja prva i najveća ljubav. Ta ljubav još ne jenjava, a traje preko dvadeset godina.“

Dve decenije stasavanja uz folk ritam „veselja i radosti“ usmerile su ga da i sam počne da piše i peva narodnu muziku. Kaže, mnogo izuzetnih pevača voli da sluša, uzor nema, ali eako bađ insistiramo – izdvojio je Šabana Šaulića, koji, dodaje, nedostižan bio i ostao. Takođe pominje Ipčeta Ahmedovskog, Savu Radusinovića, Ljubu Aličića i Dragana Kojića Kebu. „Ja sam se prepoznao i video u tome i rešio da i sam tako nešto pišem, komponujem, pevam i snimam. Kad to radim srce mi je na mestu i to me ispunjava. Podržavao to neko ili ne, voleo to što radim ili ne. Najviše radim za sebe, jer ja u tome uživam dok stvaram takvu muziku.“, objašnjava on.

Jovan je do sada objavio tri albuma na LP- cd-u, i osvajao nekoliko nagrada i priznanja na festivalima, što sa ponosom ističe, a zatim svoje uobličene snove i pažljivo ređa – među „bisere“ retke kolekcije. „Svoje prve diskografske radove snimio sam pre deset godina, kao tekstopisac, radeći za druge pevače, sa kojima sam snimio više desetina pesama. Godine 2018. izdao sam prvo promotivnu singlicu i CD, a potom i album sa osam pesama, sa kojeg su se izdvojile pesme „Da si verna meni bila” i „Anđele plavi”. Potom i LP.Godinu dana kasnije, izdao sam drugi album. Moja kantautorska pesma „Ljubav zabranjena”, sa kojom sam nastupio na festivalu “Miholjsko leto” u Šapcu, osvojila je prvo mesto publike u kategoriji novih nada, a žiri joj je dodelio prvo mesto za tekst, odnosno interpretaciju. Drugi put sam nastupio 2020. godine, tu je promo singlica „Poželi nešto“ gde sam opet osvojio prvo mesto za interpretaciju, a i naredne sam se predstavio i opet proglašen najboljim. Poslednje što sam radio, izdao, je album „Poželi nešto.“, ponosno nabraja Jovan Sekulović – Sekula.

Za kraj razgovora, Jovan nam kaže da nije lako u 21. veku biti narodnjak, jer u današnje vreme dominiraju neki drugi muzički pravci, ali on ne odustaje od predstavljanja sebe onakvim kakav jeste u duši – „narodnjak“.