DruštvoAktuelno

Običaje ne smemo prepustiti prošlosti

Danas se proslavlja Badnje veče, koje se u svim hrišćanskim katoličkim crkvama slavi uoči Božića, praznika rođenja Isusa Hrista. Prema predanju, Isus je rođen 25. decembra, u Vitlejemskoj pećini, pa se ovaj datum, uz razlike u kalendarima, poštuje u celom hrišćanskom svetu.

U crkvama, na Badnje veče i Božić, čitaju se delovi Jevanđelja o rođenju Spasitelja i događaju koji je promenio istoriju čovečanstva, a vernici dolaze na poklon jaslama, koje se tradicionalno improvizuju. Ovaj običaj je sećanje na klanjanje tri mudraca sa Istoka, koji su prema predanju, stigli u Vitlejem prateći najsjajniju zvezdu, koja se zaustavila tačno iznad pećine gde je Isus rođen. Putovanje mudraca trajalo je 40 dana, koliko traje i božićni post. Spominju se brojni običaji koji se vezuju za ovaj najradosniji hrišćanski praznik.

Simboli Badnjeg dana i Božića su slama, božićnjak, božićna jelka, zeleno žito, žito, med, zamedljana rakija, beli luk, jabuka, vino i Betlehem.

Slama, jer se Isus rodio u štalici na slami. Božićnjak je kvasni kolač koji simbolizuje zajedništvo, veru u Stvoritelja i rođenje otkupitelja. Jelka je drvo, simbol života, zeleno žito predstavlja obnavljanje života, žito simbolizuje opstanak, beli luk je ljudska grešnost i gorčina duše, dok med poništava oštrinu luka što predstavljaju reči Otkupitelja. Na trpezi je obavezna i zamedljana rakija, čijim konzumiranjem se potvrđuje spremnost da se za Isusa istrpe razne neugodnosti.

Sveća, koja gori čitavu noć, simbolizuje Isusa Hrista, koji je svojim naukom postao svetlost sveta. Jabuka predstavlja zajedništvo i seče se na toliko kriški, koliko je osoba za trpezom. Vinom se nazdravlja i pije iz iste čaše, u znak zajedništva i ljubavi, dok se sa ostatkom vina ili čorbe sveća gasi tokom večere, što nagoveštava da ćemo svi umreti i da smo u smrti svi pred Bogom jednaki. Betlehem je, prema tumačenjima Svetog pisma, simbol štalice sa Isusom i drugim likovima, a izrađena je najčešće od slame, kukuruzovine, testa, a danas gipsa, keramike i porculana i zauzima glavno mesto ispod božićnog drveta.

Za Badnje, trpeza se postavlja bogato i svečano, što simboliše Božije darove kojim je obdario čoveka, pa se od svih plodova pomalo stavlja ili na pod ili sto, u znak zahvale Bogu. Sto se postavlja najčešće pored prozora, ispod kojeg se prostire slama, u pojedinim domaćinstvima stavljaju se i motike, grablje i sav pomoćni materijal, kao i plodovi zemlje. Pre nego što se raširi beli stolnjak, na sto se stavlja šaka slame ili sena, na pročelju se nalazi božićno drvo ukrašeno vatom, vilinom kosom, krep papirom i salonskim bombonima, a ispod njega postavlja se veliki plitak tanjir u kojem je božićnjak, a oko njega jabuke, orasi, suve šljive i smokve. Postavlja se isklijalo zeleno žito, u kojeg je zabodena sveća i čaša sa zrnevljem žita.

Večera na Badnje veče 

U kuću neposredno pre večere, dolazi položajnik koji prvi izgovara: „Faljen Isus, čestitam Vam Badnje veče!”. On se čeka na nogama, a svi uzvraćaju sa: „Navike faljen bijo! Ti živ i zdrav bijo!”. Položajnik uzima badnjaču sa ognjišta i sa njom udara u prag ili dovratak i blagosilja rečima: „Koliko varnica toliko pilića, ćurića, pućića, ovčica, ždribadi, teladinek da dragi Bog!”. Onda vrati badnjaču na ognjište, pa čučne iza vrata i ponovo poželi domaćici: „Ajd, nek vam ove godine kvočke side, nek vam da dragi Bog.” Ukućani na sve uvek odgovaraju sa: „Nek da dragi Bog! Živ ti i zdrav bijo!”.

Nakon molitve, domaćica unosi posnu supu od pasulja, uz isti pozdrav: „Faljen Isus, čestitam Vam Badnje veče!”. Prvo starešina kuće ustaje i nazdravlja sa podignutom bocom zamedljane rakije, uz zdravicu: „Čestitam Vam Badnje veče, nek nam dragi Bog dade i na godinu vako svi zajedno nek se skupimo u zdravlju i veselju i još boljem blagostanju!”. Svi redom popiju gutljaj, nakon čega se služe prvo lukom, orasima i jabukom sa medom.

Na trpezu se zatim iznose testo sa makom i orasima, riba i pleteni kolač. Na kraju se pije vino iz iste čaše po starosti, a sa istim se na kraju gasi sveća. Stara verovanja su da na koga dim ode, taj će prvi umreti. Sa trpeze se ne sklanja hrana, jer to veče niko ne sme biti gladan. Mladi posle večere idu čestitati Badnje veče, a nekada davno su išli Betlehemari, a kasnije su se održavale Vašange.

Bogica

Zabeleženo je da su starije osobe obučene u bele prekrivače, priređivali za svoje mališane šalu, da im Bogica – Bogorodica donosi poklon.

Vašange

Običaj koji postoji i danas. Grupa osoba srednjih godina, prerušeni lupaju o lonce i poklopce i obilaze sve poznate i nepoznate u okruženju. Zbog prekomernog pića, nerado se primaju u kuće, pa običaj negde polako nestaje.

Ponoćnica

Vreme ponoćne mise predstavlja svečano okupljanje i iščekivanje rođenja Isusa. Pored pridike i molitve, vernici pevaju božićne pesme. Nakon mise pozdravlja se sa rečenicom: „Čestitam Vam Isusovo porođenje!”. Nakon ponoćnice, domaćini bi budili i hranili svoje životinje, oslovljavajući ih sa imenima. Crvena jabuka se baca u otvoreni bunar, iz kojeg su životinje pile vodu, sve do Tri Kralja. Kad izvade jabuku, ako je lepa biće zdrave, a ukoliko istrune, biće bolesti među životinjama. Na ponoćnici je uvek gužva, nakon koje se ide kući i jede se tradicionalno jelo, pača. Veliki deo običaja se i danas obeležava, ali su oni prilagođeni mestu življenja, bilo da je reč o salašu ili gradskoj sredini.

Božić

Na Božić se slavi spomen na rođenje Isusa Sina Božijega. Ide se na sve tri svete mise u crkvu, u spomen trostrukog rođenja Hristovog. Vernici se ispovedaju da bi se pričestili, oblači se svečana zimska garderoba, a nakon svete mise odlazi se na ručak. Na taj veliki dan, obavezno se pozdravlja rečenicom: „Faljen Isus, čestitam vam porođenje Isusa!”.

Red je da se do Božića izmire svi dugovi. Kod Bunjevaca se kaže: “Koje dužan – na Božić je tužan!”, tada se praštaju sve uvrede i svađe. Na Božić se svečano slavi, ne rade se zemljani radovi, nego priprema ručak. Veoma je važno da čitava familija bude na istom, koji se priprema na poseban način.

Užna – ručak počinje sa paljenjem sveće, blagoslovom, molitvom, nazdravljanjem, unošenjem posluženja, gašenjem sveće. Za ručak se sprema tradicionalno jelo zlatna friška čorba od petla ili morke, kuvano meso sa sosom od višanja, pečena ćurka sa kompotom (šljive, višnje i breskve), kiselim (krastavci, paprike). Na kraju se poslužuju sitni kolači.

26. decembra se proslavlja Sv. Stipan, 27. decembra Sv. Ivan Evanđelista, 28. decembra su Mladenci, a 31. decembra, Silvesterovo – svr godine. 6. januara se obeležavaju Tri kralja.