Školski obroci imaju nemerljiv značaj u razvoju dece
Školski obrok ima veliki uticaj na ukupan dnevni unos kako energije putem hrane, tako i na unos vitamina i minerala, a ishrana dece u školama treba da obuhvati užinu za prepodnevnu smenu, užinu za poslepodnevnu smenu, kao i ručak za decu koja su u produženom dnevnom boravku.
Odeljenje higijene subotičkog Zavoda za javno zdravlje vrši kontinuirani nadzor nad školskim objektima, a u sklopu higijensko-sanitarnih nadzora vrši se i pregled školskih kuhinja i trpezarija, a u većini osnovnih škola je taj segment problematičan već duži niz godina. Uprkos propisu koji je donet 2018. godine, Pravilniku o bližim uslovima za organizovanje, ostvarivanje i praćenje ishrane učenika u osnovnoj školi i nadi da će se ova zanemarena oblast urediti, do ozbiljnijih promena nije došlo.
Prema novom normativu o školskom prostoru donetom 2019. godine, izdvojeni školski objekti sa manje od 100 učenika nisu u obavezi da imaju školsku kuhinju. U Severnobačkom okrugu ima 12 školskih objekata tog tipa, dok je 40 školskih objekata osnovnih škola u obavezi da ima školsku kuhinju, a 6 ih nema.
“Da navedemo kao primer, tokom prošle godine smo obišli 17 školskih objekata osnovnih škola, od kojih 14 treba da ima školsku kuhinju i sve su distributivnog tipa, jer školske užine se donose od strane ugovorenog dobavljača, samo u dva školska objekta površina i opremljenost školske kuhinjesu odgovarali zahtevima zakonskog propisa. Većina školskih kuhinja dobija gotove upakovane obroke koji se dele učenicima, a samo dve škole su obezbeđivale kuvane obroke za učenike u produženom boravku”, kaže dr Karolina Berenji, specijalista higijene u Zavodu za javno zdravlje i dodaje da su prostori školskih kuhinja u većini škola izdati u zakup preduzetnicima i ne postoji ograničenje prodaje namirnica koje se prema propisu iz 2018. godine ne preporučuju kao deo školskih obroka, a navedene su u Pravilniku, kao što su slatkiši (bombone, čokolade i slično), energetska pića, zaslađeni gazirani i negazirani sokovi, lisnata testa, pomfrit, topljeni sirevi, “lajt” margarin, mesne prerađevine, paštete, krem i čokoladni namazi, majonez, jela sa termički neobrađenim jajima, pržena i pohovana riba, plodovi mora, supe iz kesice, gotova jela.
U mnogim evropskim državama je zabranjena prodaja tzv. “nezdrave” hrane u blizini škola, pa tako u susednoj Rumuniji više ne smeju da se prodaju hamburgeri, pice, čipsevi i druge slane i slatke grickalice. U Londonu je objavljena zabrana postojanja kioska brze hrane u krugu od 400 metara oko škola.
“Proučavanju nutritivnog okruženja naših škola se ne posvećuje dovoljna pažnja i u tom smeru bi trebalo više da se razmišlja i deluje. Činjenica da je prema poslednjem istraživanju zdravlja stanovništva iz 2019. godine 12,9 odsto dece uzrasta od 5 do 14 godina gojazno, 16,6 odsto umereno gojazno i 8,4 odsto pothranjeno, takođe govori u prilog tome da se o ishrani i fizičkoj aktivnosti dece mora više voditi računa”, dodaje naša sagovornica.
Prema navedenom Pravilniku o ishrani učenika, škola može da organizuje ishranu na tri načina: pripremom obroka u sopstvenoj školskoj kuhinji, nabavkom obroka iz drugih obrazovnih ustanova koje imaju sopstvenu kuhinju ili putem tendera od firmi koje se bave proizvodnjom i distribucijom obroka. Prema ovom propisu, planiranje školskih obroka treba da bude u skladu sa energetskim i hranljivim potrebama učenika, a sastavljanje jelovnika može da obavlja dijetetičar-nutricionista ili zaposleni na poslovima pripremanja obroka, a u praksi su to često spremačice sa polovinom radnog vremena, osim za učenike sa posebnim nutritivnim potrebama koji imaju alergije, gojaznost, šećernu bolest, celijakiju, čije jelovnike mora da sastavlja isključivo dijetetičar-nutricionista, a cenu izrade takvih jelovnika snose roditelji, odnosno staratelji. “Pravilnik navodi i kojom učestalošću pojedine grupe namirnica treba da budu zastupljene u školskim obrocima, pa tako žitarice, povrće, voće, mlečni proizvodi i meso treba da budu zastupljeni svakodnevno, jaja do tri puta nedeljno, riba 1 do 2 puta nedeljno, mahunarke kao što su pasulj, sočivo, soja, leblebije 1 do 2 puta nedeljno. Spoljnu kontrolu kvaliteta đačkih obroka i higijensko- sanitarne uslove pripreme i distribucije hrane u školi treba da kontrolišu nadležni instituti odnosno zavodi za javno zdravlje, u skladu sa ugovorima sklopljenim sa osnovnim školama”.
Ishrana dece u velikoj meri utiče na celokupno zdravlje, kognitivni razvoj, imunološki status deteta i otpornost na infektivne bolesti. Neadekvatna ishrana dece i adolescenata može da dovede do zastoja u rastu, anemije usled nedostatka gvožđa, loših rezultata u školi, razvoja psihosocijalnih tegoba kod deteta, a u kasnijem periodu dovede do razvoja hroničnih bolesti kao što su kardiovaskularne bolesti, šećerna bolest tip 2, osteoporoza i nekih vrsta malignih bolesti.
dr Berenji naglašava da je dnevni unos tečnosti takođe veoma važan za zdravlje. “Školsko dete treba da popije od 2 do 4 čaše tečnosti tokom boravka u školi, a naročito je bitan unos tečnosti kada je fizički aktivnije. Učenicima treba dozvoliti unos vode i tokom trajanja časova. Nije svejedno koja vrsta tečnosti se unosi, preporučljiva je voda, ceđeni voćni sok ili čajevi. Ne preporučuju se sokovi i slatki gazirani napici koji su u prodaji u većini škola i često se konzumiraju, a ponekad i zamenjuju školsku užinu. Gazirani napici su veoma prisutni u digitalnim medijima, Coca-Cola je desetu godinu za redom najbiraniji brend na svetu koji se kupi 6,6 milijardi puta godišnje, te je potreban visok nivo medijske pismenosti dece kako ne bi podlegla ovom globalnom marketinškom trendu”.
U našoj zemlji postoje pojedinačne inicijative za zdraviju školsku užinu, kao i višegodišnji projekti, ali se do rezultata dolazi vrlo sporo. Izmena sastava školskih obroka je dugoročan i kompleksan zadatak koji zahteva multidisciplinarni pristup i angažovanje kako stručnjaka iz oblasti ishrane, samih škola, nadležnih ministarstava, lokalne zajednice i roditelja, tako i prehrambenih proizvođača. “Taj je posao zahtevan, ali da ponovim još jednom reči članice britanske Vlade: “Niko ne bi smeo da živi kraćim ili manje zdravim životom zbog vrste hrane koju je jeo u školi!”. Znanje o pravilnoj ishrani i tome koje su namirnice poželjnije u ishrani je uglavnom na zadovoljavajućem nivou, ali postoji neusaglašenost između znanja i ponašanja. Deci se drže predavanja o ishrani i pravilnom izboru hrane, a onda im se u samim školskim objektima nude gazirani zaslađeni napici, grickalice, čokoladice i peciva od belog brašna. Često mislimo da učimo decu onim što im govorimo, a zapravo deca najviše uče iz postupaka i ponašanja odraslih”, kaže dr Berenji i dodaje da je navika zamene doručka sa čipsom ili čokoladicom koja se stekne rano u detinjstvu dobro ukorenjena, ali je kasnije teško izmenjiva. “Navike u ishrani ne mogu da se promene preko noći i promene bilo koje vrste se prvo dočekuju sa otporom. Ali, ako želimo da pokažemo da verujemo u zdrave izbore hrane, treba u školama da ponudimo namirnice koje su kvalitetne, a koje će deci biti prihvatljive i iz aspekta izgleda i ukusa i da u tome budemo sistematični i istrajni”.
