ZdravstvoAktuelno

Jun – mesec mentalnog zdravlja

Mentalno zdravlje smatra se jednim od prioriteta javnog zdravlja, imajući u vidu opterećenje koje mentalni poremećaji uzrokuju u zdravstvenom, socijalnom i ekonomskom smislu. S toga je Ministarstvo zdravlja na inicijativu Republičke stručne komisije za mentalno zdravlje, donelo odluku da mesec jun proglasi Nacionalnim mesecom mentalnog zdravlja u Republici Srbiji.

Da bi čovek ostvario sebe, odnosno da bi pokušao da ostvari sebe, treba da nauči rečenicu K. G. Junga „Pronalaženje unutrašnjeg smisla života za pojedinca je važnije od bilo čega drugog“. Kada to učini, onda može da kaže bez kajanja i bez griže savesti, u sebi utvrđen, u sebi pronađen: „Pišem svetsku istoriju svoje duše“. Kada su Zigmunda Frojda, oca psihijatrije, pitali da najkraće definiše psihički zdravu osobu, on je odgovorio: „To je osoba koja je sposobna da voli i da radi“, kaže dr Nada Kosić Bibić, načelnica Centra za promociju zdravlja Zavoda za javno zdravlje.

Neke od crta ličnosti koje karakterišu zdravu, zrelu i uspešnu osobu su: Optimizam je karakteristika zdrave ličnosti. Biti orijentisan na realnost i poštovanje činjenice. Ali i kada su prilike nepovoljne, kada je kao danas, kada je kao sutra, ne treba gubiti nadu i glavu. Optimizam i jeste sposobnost da se nepovoljne okolnosti i loša vremena ne doživljavaju na tragičan način. Nezavisnost, da na osnovu činjenica, svojom glavom, samostalno, bez dušebrižnika i analitičara svih vrsta donosite odluke ne zaviseći od drugih. Kada je reč o ispoljavanju i kontroli emocija, ne treba ih potiskivati, treba naučiti da ih pokažemo, ali i da ih zakočimo, usporimo ili modifikujemo. Emocije treba da budu slobodne, a ponašanje kontrolisano. Treba biti organizovan i sistematičan, ali ne kao automat, robot, mašina bez duše, srca i temperamenta. Zdrava osoba je sposobna da radi i sarađuje sa drugima. Ona ume da se takmiči, da stremi pobedi, ali i da sportski prihvati poraz. Dogovarajte se sa ukućanima i saradnicima, sedite za miran sto, usklađujte stavove i mišljenja, donosite kompromisna rešenja. Naučite da pružite ruku boljem od sebe. Budite dovoljno jaki da podnesete dvosmislene situacije, nemojte ih pojednostavljivati. Verujte u svoje procene i stavove, ali budite spremni da ih napustite ako se pokažu kao netačni, pogrešni ili zastareli. „Ponos je svadljiv, bes razuma nema, a tvrdoglavost je bolest“, tako poručuje mudri Egipćanin.

Prihvatite druge sa poverenjem i tolerancijom, bez skrivanja. Prihvatite zablude, ograničenja, nedostatke i slabosti drugih ljudi, ali ne sudite prestrogo, jer onom merom kojom čovek sudi i njemu će biti suđeno. Zdravo i normalno društvo je ono u kome se ljudi obično ne slažu. Poštujte etičke principe i norme sredine u kojoj živite, ali i svoje moralne principe i norme. Poštovanje normi ne sme da bude posledica straha, slabosti volje, linija manjeg otpora. Poštujući pravila, poštujete prava i slobode drugih ljudi. Neka vaši principi budu altruistički, nikada konformistički. Budite postojani i istrajni u radu, uložite maksimum svojih sposobnosti u posao koji obavljate. Budite predani, nemojte se štedeti. I ne zaboravite odmor. Prihvatite i poštujte autoritet, kako ličnosti, tako i institucija. Poštujte zakone, ali kada nasilje i nepravda postanu zakon, imajte snage da im se suprostavite silom argumenta, a ne argumentom sile. Snagom svoje ličnosti i verom u pravdu. Budite kritični i samokritični, poštujte prava i mišljenje drugih. Budite dobronamerni. Razvijajte se i omogućite razvoj drugima. Poštujte pravila fer-pleja uvek i u svakoj prilici, jer ljudi su nejednaki po svom prirodnom poreklu, organizaciji i istorijskoj sudbini. Njihova jednakost je jedino jednakost prava, jednakost ljudskog smisla.

Nemojte preuveličavati male probleme, promenite perpspektivu i ugao posmatranja, nemojte se opterećivati porazima i neuspesima iz prošlosti, brinuti o stvarima koje bi se mogle dogoditi u budućnosti, jer nam znanje o budućnosti nije dato. Usmerite se na sadašnjost. Živite sada i ovde. Nađite vremena za odmor i relaksaciju svakog dana i nemojte zbog toga imati grižu savesti. Prihvatite teškoće sa humorom. Uvek imajte na umu reči onog genijalnog italijanskog oskarovca “Smeh spašava od užasa”. Tehnike relaksacije, kao što su joga, autogeni trening, meditacija. Pravilno se hranite, budite fizički aktivni, podelite sa bliskom osobom ono što vas muči, efikasno organizujte vreme, imajte svoj hobi i interesovanja, prihvatite stres kao normalan deo savremenog svakodnevnog života, nemojte koristiti lekove, alkohol i cigarete da biste rešili ili umanjili probleme, naučite da izvore svog zadovoljstva nalazite u svakodnevnim životnim iskustvima, dodaje dr Kosić Bibić.

Ukoliko ništa od navedenog ne pomaže, potražite stručnu pomoć. Psihijatri, psiholozi, psihoterapeuti naći će lek i za vašu boljku. Ali, lekovi za smirenje, anksiolitici, treba da budu poslednje sredstvo u borbi protiv stresa, a ne prvo ili prvo do njega.