dr Željko Grubačić: “Kod hipertenzije se ne leče brojevi, već ljudi”

Hipertenzija, odnosno visok krvni pritisak, u medicini se definiše kao stanje u kojem je pritisak u arterijama stalno povišen i jedan je od najvažnijih faktora rizika za brojne bolesti kardiovaskularnog sistema kao što su infarkt, šlog, hronična srčana insuficijencija i iznenadna srčana smrt. Hipertenzija se može podeliti u dve velike grupe, esencijalnu hipertenziju bez jasno definisanog uzroka, koja se javlja u 95 odsto slučajeva i sekundarnu, kod koje je poznat uzrok nastanka, a javlja se usled bolesti žlezda sa unutrašnjim lučenjem.

“Optimalni pritisak bi bio onaj koji je niži od 120 sa 80, ali je to u našim uslovima apsolutno nedostižno i to možete naći kod mladih ljudi koji nisu gojazni, nemaju poroke, imaju dobru genetiku, bave se sportom, paze šta jedu, itd.”, kaže za sajt Subotica danas kardiolog dr Željko Grubačić. Prema njegovim rečima, prilikom lečenja hipertenzije koriste se preporuke Evropske kardiološke Asocijacije, koje ne predlažu samo način lečenja i dijagnostiku, već predstavljaju tipove vodiča dobre kliničke prakse. “Poslednje preporuke za lečenje hipertenzije su izašle 2018. godine i one podrazumevaju da je gornji pritisak veći od 140 milimetara živinog stuba. Poslednje preporuke govore i o tome da je cilj lečenja pritiska da on bude ispod 140/90, odnosno da bi njegove vrednosti trebale da budu 130/80”.

Dr Grubačić ističe da, kada je reč o starosnoj dobi pacijenata, postoje zablude da je ljudima koji su stariji dozvoljeno da imaju veći pritisak. “Mi mladim ljudima čuvamo pritisak jer je on fizička sila koja deluje na krvne sudove, a oni se njoj opiru. Nama lekarima pritisak je broj koji pokazuje da li mi radimo dobar posao ili ne i šta treba da čuvamo, jer ta sila ako se ne ukroti, ona će kod mladog čoveka vremenom promeniti krvne sudove koji će postati kruti, ponašaće se kao suvo drvo i pući će. Iako vreme prolazi, cilj je da krvni sudovi budu mlađi od godina pacijenta, jer čovek nije star onoliko koliko ima godina, već koliko su mu stari krvni sudovi. Mi čuvajući krvne sudove čuvamo njihovu elastičnost, fleksibilnost…Imate na primer, jedan skok krvnog pritiska usled promene vremena, emocionalnog stresa, koji kod nekoga mogu da deluju fatalno i zato nema suštinske razlike da li treba lečiti krvni pritisak. Ali ako je i ima, razlika je u tome da li starija osoba dobro podnosi niži pritisak”.

Od krvnog pritiska češće pate muškarci, jer imaju drugačiji hormonalni status od žena. Dakle, kardiovaskularni rizik po polu, kada govorimo o infarktu srca, moždanom udaru, se izjednačava tek posle 65 godine. Kada uzmete slučaj muškarca i žene koji, na primer imaju 40 godina, muškarac je u odnosu na ženu biološki stariji za čak 15 godina i veoma su retke te tzv. iznenadne srčane električke smrti kod žena. Povišen krvni pritisak nosi neslavan naziv “tihi ubica”, jer često ne pokazuje simptome, a može dovesti do dugotrajnih bolesti i komplikacija. Mnogi ljudi imaju povišen krvni pritisak, a da to i ne znaju.

Povišen krvni pritisak je, napominje naš sagovornik, najčešće asimptomatski i u velikom broju slučajeva se slučajno otkriva, a jedno merenje ne može da pokaže da li osoba ima povišene vrednosti krvnog pritiska, već ih je potrebno uraditi nekoliko. Kao važnim ističe samu tehniku merenja, ali i vrstu aparata sa kojim se ono vrši. “Pretežno se visok krvni pritisak bez nekih simptoma javlja kod mladih, jer su njihovi krvni sudovi elastični i oni to ne osete. Tek kada pritisak krene da deluje na centralni nervni sistem, dolazi do širenja moždane mase, pa se kod pacijenata javljaju osećaj težine u glavi, nesvestica, vrtoglavica, smetnje vida, osećaj zujanja u ušima, a posebno se ističu jutarnje potiljačne glavobolje”. Dr Grubačić dodaje da se ni dan danas ne znaju sve tajne hipertenzije, a za njenu pojavu se najčešće sva krivica “svaljuje” na bubreg, kao organ koji ne može da prepozna nivo soli u organizmu, pri čemu zadržava njen višak i pravi veći volumen. Nasledni faktor je svakako značajan, međutim kada ne postoje jasni razlozi zašto neko ima povišene vrednosti krvnog pritiska, tada se koristi dijagnoza tzv. esencijalne hipertenzije, koja označava visok pritisak nepoznatog porekla. “Naravno da ne možemo svakom pacijentu davati takvu dijagnozu, ali se trudimo da nam nešto ne promakne, jer postoje oblici visokog krvnog pritiska čije uzroke mi možemo otkriti, pa su to često bolesti žlezda sa unutrašnjim lučenjem, dakle bubrega, nadbubrežne žlezde i štitne žlezde. Faktori rizika su sve ono što utiče na kvalitet krvnih sudova, pre svega godine života, starost, pol, način ishrane, gojaznost, fizička neaktivnost, endokrini poremećaji, pušenje. Ne jedna cigareta, već jedan dim izaziva grč krvnog suda, koji će pružati veći otpor protoku krvi, što će rezultirati povećanju pritiska i dovesti do njegovog pucanja”. Dr Grubačić ističe da su mozak, srce i bubreg organi koji su od vitalne važnosti za pritisak. “Visok pritisak u krvnim sudovima mozga napraviće degenerativne promene, doći će do njegovog pucanja i osoba će doživeti šlog. Kada se radi snimanje krvnih sudova, odmah nakon ubrizgavanja kontrastnog sredstva vi vidite da taj čovek ima hipertenziju, jer su njegovi krvni sudovi izvijugani, a srce gurajući taj visok pritisak zadeblja, pa se javlja i slučaj tzv. sportskog srca, međutim i pored toga što to možda deluje kao nešto što nije loše, vremenom će takvo srce usled tereta početi da pati. Dakle, sportsko srce u kardiologiji se ne smatra zdravim”.

Prema istraživanjima, rizik od umiranja od srčanog udara je direktno povezan sa visokim krvnim pritiskom, posebno sistolnom hipertenzijom, jer što je veći krvni pritisak, veći je i rizik. Primenjivanjem doživotne kontrole hipertenzije, smanjuje rizik od komplikacija poput srčanog i moždanog udara.

Visok krvni pritisak u pojedinim slučajevima mora da se leči lekovima, što u mnogome zavisi od pridruženih bolesti koje pacijent ima, a kod mlađih ljudi najčešće se primenjuje redukovanje ishrane i stila života. U takvim slučajevima terapija se ne uvodi odmah, već se pokušava sa uvođenjem higijensko-dijetetskog režima da pacijent, ukoliko ima višak kilograma, smanji telesnu težinu. “Jedan kilogram masnog tkiva ima nekoliko kilometara kapilara i zamislite koliko je to opterećenje za srce koje mora da amortizuje takav kardiovaskularni sistem. Ali, ako mi redukujemo to masno tkivo, odnosno broj krvnih sudova koje srce mora da napumpa, na taj način ćemo sniziti i krvni pritisak. Takođe, veliku ulogu igra i unos soli u organizam. So je jako važna i rasprostranjena, ali najvažnije je ne dosoljavati hranu, jer so za sobom vuče vodu. Kada unesemo so u organizam, bubrezima je teško da je se oslobode, ona se taloži u organizmu i stvara se veći pritisak. Dakle, važno je usvojiti navike, pogotovo od malih nogu, da se hrana ne dosoljava”. Kod regulisanja krvnog pritiska veliku ulogu igra i fizička aktivnost, a dr Grubačić savetuje da se prilikom iste primenjuju tzv. kardio vežbe i šetnja. “Vežbe snage ne preporučujem nikome, pa čak ni najzdravijoj kategoriji stanovništva, već to treba da budu vežbe za održavanje kondicije, smanjenje telesne mase, jer to nije lek, ali je jedna vrsta pomoći da se dođe do dobro regulisane hipertenzije. Danas postoje brojni sistematski pregledi prilikom kojih se meri krvni pritisak, pa se i na taj način može ustanoviti da li neko boluje od hipertenzije, a ono što ja savetujem je da se jednom godišnje urade osnovne laboratorijske analize i da se ode na pregled kod lekara opšte prakse, koji takođe može da postavi dijagnozu visokog krvnog pritiska”.