ZdravstvoAktuelno

Dijabetes – tihi ubica

Svetski dan borbe protiv dijabetesa predstavlja najveću svetsku kampanju posvećenu podizanju svesti o dijabetesu. Pokrenut je 1991. godine od strane Međunarodne federacije za dijabetes (IDF) i Svetske zdravstvene organizacije (SZO) kao odgovor na eskalirajuću zdravstvenu pretnju koju predstavlja dijabetes. Hiljade lokalnih kampanja, aktivnosti, projekcija, sastanaka i događaja održavaju se svake godine 14. Novembra, ali i tokom celog meseca novembra.

Ovaj dan ima za cilj da bude vodeća platforma za promovisanje napora za zagovaranje za dijabetes, da promoviše važnost preduzimanja koordinisanih i usklađenih akcija za suočavanje sa dijabetesom kao ozbiljnom globalnom pretnjom po zdravlje, skrene pažnju na ključna pitanja i drži dijabetes čvrsto u centru pažnje globalne javnosti i politike. Tema Svetskog dana borbe protiv dijabetesa 2021 – 2023. je „Dostupnost terapije za dijabetes“. Nakon 100 godina od otkrića insulina, milioni ljudi sa dijabetesom širom sveta i dalje nemaju pristup odgovarajućoj terapiji. Osobe sa dijabetesom zahtevaju stalno lečenje, negu i podršku kako bi upravljali svojim stanjem i izbegli komplikacije.

Dijabetes je podmukla i nezgodna bolest jer ne boli a uzorkuje 70-80 posto drugih bolesti. To je bolest koja se ne može izlečiti ali se može držati pod kontrolom”, kaže nam na početku razgovora Lajčo Vujković, član predsedništva Udruženja dijabetičara u našem gradu  dodajući da je važno održavati fizičku aktivnost, pravilan način ishrane i življenja.

Važno je jesti umereno, eliminisati stres i fizički biti aktivan. Potebno je šećer kontrolisati minimum dva puta godišnje kod izabranog lekara ili ga meriti kod kuće aparatom koji se može kupiti u apoteci. Kontrola šećera najmerodavnija je pre jela ili dva sata posle jela a nikako šećer ne treba korigovati pre odlaska kod lekara na kontrolu dijetama jer sa time ne postižete ništa, kaže nam Lajčo Vujković i dodaje da genetski faktor može ali ključno ne mora da igra ulogu. Takođe Lajčo ističe da veliki broj ljudi ne čita deklaracije pa samim tim nije upoznat šta unosi u organizam a to je veoma bitno.

Danas gotovo u svakoj namirnici imamo skrivene šećere i dodatke koji pospešuju boju, ukus i trajnost proizvoda a za pankreas su više nego štetni. Pored pregleda kod endokrinologa dijabetičar je u obavezi da kontroliše svoje celokupno zdravlje pa mu odlasci kod oftamologa, nefrologa, kardiologa moraju biti navika. Kada vam se vid naglo pogoršava potrebno je da se odmah obratite lekaru a i konstantan osećaj umora može biti jedan od pokazatelja da je dijabetes prisutan, kaže nam još Lajčo i dodaje da ljudi opasnost od dijabetesa uglavnom shvate dosta kasno, kada je zdravlje ozbiljno ugroženo.

Dijabetes (šećerna bolest, diabetes mellitus) je hronična bolest kod koje organizam ili ne proizvodi ili neadekvatno koristi hormon pankreasa insulin. Dijabetes takođe može biti kombinacija oba mehanizma. Insulin kontroliše koncentraciju šećera (glukoze) u krvi i količinu šećera (glukoze) koji se apsorbuje u ćelijama. Kako mozak koristi isključivo glukozu, neophodno je da se nivo šećera održava na zadovoljavajućem minimumu. U slučaju da je nivo šećera nedovoljan, odnosno nizak, (hipoglikemija) osoba nije u stanju da rezonski postupa, a ukoliko je previsok (hiperglikemija), osoba ima dijabetes.

Dijabetes (diabetes mellitus, visok nivo šećera u krvi) oštećuje male krvne sudove bubrega, srca, očiju, nervnog sistema i kapilarne mreže na periferiji. Zato nedovoljno lečen ili nelečen dijabetes može dovesti do oboljenja srca (kardiovaskularnih bolesti), (moždanog udara) šloga, bolesti bubrega, slepila i oštećenja nervnog sistema i nerava posebno donjih ekstremiteta. Kardiovaskularne bolesti i šlog su dva do četiri puta češći kod osoba sa dijabetesom. Učestalost ove bolesti raste svake godine i danas je na sedmom mestu po smrtnosti. Postoje tri tipa dijabetesa: tip 1 (diabetes mellitus juvenilni, koji je insulin zavisni, što znači da pacijent mora da dobija insulin), tip 2 (diabetes mellitus, koji je insulin nezavisni) i gestacioni dijabetes.

Dijabetes tipa 1 (diabetes mellitus juvenilni) ima 5-10% osoba i uvek počinje u mlađim godinama života. Smatra se da kod juvenilnog diabetesa autoimuni proces napada beta-ćelije pankreasa koje luče insulin. Uzrok ovog autoimunog procesa je virusnog porekla, smatra jedna grupa naučnika, dok drugi sumnjaju na neku grešku u ishrani. Dijabetes tipa 2 (diabetes mellitus) najčešći je oblik dijabetesa. Kod ovog oblika dijabetesa pankreas proizvodi male ili nedovoljne količine insulina, pa ćelije ne dobijaju dovoljno glukoze u cilju proizvodnje energije.

Ishrana bogata takozvanim brzim šećerima (koji se nalaze u svim grickalicama, šlatkišima, belom brašnu, skrobnom povrću poput krompira, pasulja, graška) zahteva od pankreasa da u kratkom periodu od početka obroka luči velike količine insulina. Tada dolazi do naglog skoka šećera u krvi. Isto se dešava i kada se neko nema redovne obroke. Pankreas tada kontinuirano proizvodi velike količine insulina i vremenom se iscrpljuje, a ćelije više ne reaguju na insulin, strručno rečeno postaju  rezistentne. Tako nastaje insulinska rezistencija. Većina ljudi često nije svesna postojanja ovog metaboličkog poremećaja. Dijabetes tipa 2 (diabetes mellitus) obično počinje u starijem životnom dobu, ali se ovo pravilo poslednjih godina sve više menja. Gestacioni dijabetes je treći tip dijabetesa i javlja se tokom trudnoće. Obuhvata oko 5% trudnica. Hormonske promene u drugom stanju mogu uticati na pojavu rezistencije na insulin.

SIMPTOMI:

Umor

Ekstremna žeđ

Pojačan apetit

Gubitak težine

Slab vid

Potmnela koža vrata

Ošamućenost

Simptomi hipoglikemije (sniženog nivoa šećera u krvi)

Pojačan apetit

Ošamućenost

Znojenje

UZROCI:

Dijabetes tipa 1 (diabetes mellitus juvenilni) je bolest koja može nastati iz dva razloga: kao autoimuno oboljenje koje se javlja kod dece ili kao posledica nemogućnosti ćelija pankreasa da proizvode insulin. Kada dijabetes tipa 1 (diabetes mellitus juvenilni) nastane kao posledica nemogućnosti ćelija pankreasa da proizvode insulin, ne moraju ga dobiti samo deca, već se sreće i kod starijih. Mnogo učestaliji, dijabetes tipa 2 (diabetes mellitus tipa 2), češći je god osoba sa prekomernom težinom, kod osoba sa genetskim opterećenjem (tj. kod osoba koje su u porodici imale nekog bolesnog od dijabetesa), kod žena koje su u trudnoći imale gestacioni dijabetes ili imaju policistične jajnike. Pojava dijabetesa očekuje se kod nelečene, slabo ili loše kontrolisane hipertenzije, poremećaja lipidnog statusa (povišeni holesterol i trigliceridi).

537 miliona odraslih (20 – 79 godina) živi sa dijabetesom – 1 od 10 osoba. Predviđa se da će ovaj broj porasti na 643 miliona do 2030. i 784 miliona do 2045. godine. Preko 4 od 5 (81%) odraslih osoba sa dijabetesom živi u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. Dijabetes je odgovoran za 6,7 miliona smrti u 2021. godini – 1 na svakih 5 sekundi. Dijabetes je prouzrokovao najmanje 966 milijardi dolara zdravstvenih troškova – povećanje od 316% u poslednjih 15 godina. 541 milion odraslih ima smanjenu toleranciju na glukozu, što ih stavlja u visok rizik od dijabetesa tipa 2.

 

DOSTUPNOST TERAPIJE ZA DIJABETES:

  •  Desetine hiljada ljudi sa tipom 1 dijabetesa kojima je potreban insulin da bi preživeli i više od 30 miliona ljudi sa tipom 2 dijabetesa kojima je takođe potreban insulin, nemaju pouzdan i pristupačan način snabdevanja ovim lekom.
  •  U Africi, 86% ljudi sa tipom 2 dijabetesa nije u mogućnosti da dobije insulin.
  •  3% domaćinstava u zemljama sa niskim prihodima nije u stanju da priušti sebi insulin, zajedno sa 2,8% domaćinstava u zemljama sa visokim dohotkom.
  •  26,9% domaćinstava u zemljama sa niskim prihodima i 0,7% domaćinstava u zemljama sa visokim prihodima ne mogu sebi priuštiti lek Metformin.