Alergije – kada nas imunitet štiti više nego što treba

Činjenica da je danas sve veći broj osoba koje imaju problem sa alergijama, bilo da je reč o alergiji na polen, određenu vrstu hrane, prašinu ili dlaku životinja nije nikakva novost, međutim ono što zabrinjava jesu pretpostavke da je do sada svaka druga osoba tokom svog života ispoljila neki oblik alergijske reakcije. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, od astme je širom sveta obolelo oko 235 miliona ljudi i ona se dovodi u jasnu vezu sa alergijskim reakcijama, dok su alergijske kijavice i sinuzitis definisane kao glavne hronične bolesti disajnih organa.

Imunolog-alergolog, dr Mirjana Dukić, za Subotica danas ističe da se alergija definiše kao drugačije promenjena reakcija organizma na ono što nas okružuje u svakodnevnom životu, a da svaka osoba na to okruženje reaguje individualno. Kako objašnjava, alergija se ranijih godina smatrala izuzetno retkim oboljenjem, a sada između 30 i 40 odsto populacije ima neki oblik manifestacije. Prema njenim rečima, naš imunitet prepoznaje polen, životinjsku dlaku, kućnu prašinu, neke alergene kao nešto strano i protiv njih stvara antitela. Kada imuni sistem dođe u kontakt sa alergenima, oslobađa se histamin iz određenih ćelija koji izaziva simptome koji mogu da pogode gornje disajne puteve, najčešće su to curenje i zapušenost nosa, kijanje, svrab očiju, ali i donje disajne puteve, kada se javlja gušenje. Koža može da reaguje u vidu osipa, dok gastrointestinalni trakt pokazuje simptome kao što su mučnina, povraćanje ili bolovi u stomaku.

“To je sve češći problem i može da se kaže da svaki drugi čovek ima neku od navedenih manifestacija. Nekada su one blage, pa ne zahtevaju odlazak lekaru i lečenje, međutim ima slučajeva u kojima su one veoma ispoljene, bitno narušavaju kvalitet života, a nekada i sam život pacijenta i takva stanja zahtevaju obavezno lečenje. U početku pacijenti nekada i ne pretpostavljaju da se radi o alergiji, misle da je neka prehlada ili slično, pa kada se simptomi pojavljuju učestalo, onda posumnjaju, a dijagnoza se najtačnije postavlja kožnim testovima koji se sprovode na inhalatorne i nutritivne alergene”.

Kada je reč o alergiji na polen, trenutno je aktuelno cvetanje stabala, konkretno breze koja ima dosta jaka alergena svojstva na našem području, a početkom maja počinje cvetanje trava, koje traje sve do sredine juna, kada sledi mala pauza. Međutim, već krajem jula meseca počinje cvetanje korova, koje može da traje čitav avgust, septembar i oktobar, ukoliko je toplije vreme. “Retko imamo tzv. monosenzibilisane pacijente koji su alergični samo na jedan alergen, jer kako protiče vreme bude na više vrsta polena, pa kada se tome doda prašina, prosto se intenzitet alergija širi po broju alergena, ali i organa koji imaju alergijsku reakciju na iste. Takođe, prethodnih godina je prosečna starost pacijenata koji boluju od alergije bila daleko ispod trideset godina, alergija se ranije smatrala bolešću dece i mladih, a danas je slučaj da imamo pacijenata koji su u poodmakloj životnoj dobi i da nam se prvi put javljaju zbog alergije”, ističe dr Dukić.

Pacijenti često ne mogu da zaključe da li imaju alergiju ili su prehlađeni. Za razliku od prehlade kada pacijent ima simptome malaksalosti, bolova u mišićima, temperaturu, što može spontano da prođe uz primenu adekvatne terapije, alergije nemaju takve simptome, a pacijent je dobrog opšteg stanja. Može da se zbog zapušenosti nosa oseća nelagoda, ali nema tih opštih simptoma prehlade. Simptomi alergije u mnogome zavise od alergena, dakle mogu da traju mesecima i to je ta najvažnija razlika između alergije i virusa.

Ona napominje da je za sklonost ka alergiji odgovorno više gena i ukoliko jedan od roditelja ima alergiju, sklonost deteta raste do 30 odsto, dok u slučajevima u kojima oba roditelja imaju neki oblik alergije ona ide i do 60 odsto mogućnosti. Međutim, to ne znači da ako jedno dete već ima alergiju, da drugo neće imati i obratno. “Za svako novo dete procenat sklonosti je isti i može se desiti da u jednoj porodici ima troje ili četvoro dece, pa da nijedno nema alergiju, a mogu da imaju svi. Danas se sve češće dešava da svi članovi jedne porodice imaju alergiju, tako da je ta sklonost ispoljena, međutim stepen ispoljenosti nije uvek isti i ne ide tokom čitavog života. Neko je imao u detinjstvu pa su se u pubertetu tegobe povukle, pa se negde posle tidesete godine kod jednog dela vrati, kod drugih se ne vrati, dakle zavisi od mnogo faktora, pre svega načina života i zato savetujemo da se ne puši, da se životinje ne drže u stanu, da se prilagodi nameštaj da nema puno tekstilnih prostirki, biljaka, dakle sve ono što vuče prašinu, da se sve češće ide na more i planinu. Naše podneblje je rasadnik polena i korova, jer imamo i polen drveća i trava i grinje u kućnoj prašini, a nama je daleko sve, i planina i voda”.

Na našem području je ranijih godina važilo pravilo da šest meseci nešto cveta, a drugih šest vlada kasna jezen, zima ili rano proleće kada ništa ne cveta. Sada je to sve promenjeno zbog tog globalnog zagrevanja i na primer, leska i jova su prvi koji cvetaju tokom godine, a u vazduhu je polen ovih biljaka ove godine zabeležen već u januaru. Dakle, mi danas imamo 10 meseci cvetanja drveća i trava I korova, što odgovara mediteranskoj klimi.

dr Dukić naglašava da se mi kao živa bića nismo promenili, a ono što jeste drugačije je naša okolina, ali ne onaj prirodni deo. “Polen, hrana, životinje su postojali i ranije, ali se promenila hemija sa kojom mi sve tretiramo, a koja se pre trideset godina nije primenjivala i hrana je imala samo osnovne sastojke, a sada je puna hormona, aditiva, raznih dodataka, veštačkih boja…Dakle, mi smo ti koji smo promenili našu okolinu za svega nekoliko godina, međutim sve adaptacije u prirodi se dešavaju vrlo sporo i postepeno”, naglašava naša sagovornica i dodaje da su mladi i deca od svog rođenja i početka ishrane već u tome, a da stariji pacijenti koji su zdravi i koji su konzumirali neku drugačiju i zdraviju hranu su takođe pod uticajem današnje nezdrave ishrane. “Praktično svako ko je sklon ka tome će ispoljiti neku od tih bolesti i zato je ona sve češća u starijem uzrastu. Naš najstariji pacijent ima 82 godine i kod njega smo ustanovili dijagnozu da ima polensku alergiju. Nikada do tada nije imao nikakve tegobe, a što je još zanimljivije, nije bolovao od težih bolesti, niti je do tada koristio lekove”.

Pacijenti misle da im je sa pojavom alergija opao imunitet, međutim radi se o tome da on pojačano radi. Imunitet osim što stvara antitela na bakterije i viruse, kod alergičnih stvara i antitela i na polene, životinjsku dlaku, na određenu hranu. Naš imunitet radi šta treba, ali nekada i više nego što je potrebno, a tada ga kao voz koji je ispao iz šina treba vratiti na pravi kolosek i ne treba ga pojačavati jer već dovoljno aktivan.

Kada je reč o alergiji na hranu, dr Dukić naglašava da se prvi simptomi javljaju već u ranom detinjstvu, odnosno prvim mesecima života. Najčešće prvi alergen je mleko, a potom i sve ono što se koristi u veštačkoj ishrani dece, poput raznih kašica, jer se u procesu proizvodnje zadržavaju kikiriki i koštunjavo voće. “Kada na pakovanju nekog proizvoda vidite natpis da on može da sadrži tragove žitarica, kikirikija i drugih alergena, na taj način se proizvođači štite, jer te najmanje količine kod onog ko ima pravu alergiju može da dovede do alergijske reakcije. Deca to najčešće manifestuju u obliku osipa, crvenila kože, ređe to bude gušenje, a kasnije uvođenjem konkretne hrane u ishranu sa nekih šest ili sedam meseci kad se priključuje jaje, kao alergeni mogu biti i žitarice, meso i koštunjavo voće. Najveći problem je ta nutritivna alergija do negde treće ili četvrte godine života, kada gastrointestinalni sistem sazreva i srećom se kod većine dece ona sanira, smiruje i povlači, a onda primat preuzimaju inhalatorni alergeni koji nas okružuju. Alergija na hranu može da se javi bilo kada u životu, ali je taj prvi pik u tom najranijem detinjstvu, dok kasnije to mogu biti neko citrusno, egzotično voće ili riba. U slučajevima kada neko ima alergiju na određenu hranu, mi uradimo test koji ne pokazuje ništa, a pacijent alergiju jasno povezuje sa hranom, tada se najčešće radi o nekom aditivu koji se koristi u proizvodnji hrane, što je sa druge strane teško dokazati i ispitati, jer proizvođači na deklaracijama ne navode kompletan sastav nekog proizvoda, već samo delimično. Sve češće alergijske reakcije kod pacijenata izazivaju i žitarice u vidu netolerancije na gluten iz pšenice”.

Tokom devedesetih i dvehiljaditih su na našem području zatvorene sve velike fabrike i negde smo zaboravili na medicinu rada i izloženost hemikalijama u radnom procesu, koje su sada ponovo prisutne izgradnjom firmi velikih zapadnih fabrika koje posluju sa starim tehnologijama i ne sprovode mere zaštite na radu i ventilacije, tako da mi imamo veliki priliv pacijenata koji imaju disajne tegobe ili kožne manifestacije zbog kontakta sa hemijom.

dr Dukić ističe da osobe koje imaju nutritivne alergije moraju da izbegavaju hranu koja im stvara probleme, međutim, ukoliko se radi o aditivima i konzervansima koji se koriste u proizvodnji hrane, situacija je složenija, jer se oni nalaze u svim proizvodima za ishranu. U lečenju alergija koriste se lekovi, tzv. antihistaminici u obliku tableta ili inekcija, koje je najbolje primenjivati lokalno, odnosno samo na onaj organ koji pokazuje alergijske reakcije. “Najbolje je da se u lečenju koristi što manje kortikosteroida koji jesu veoma efikasni i trenutno rešavaju probleme, ali nisu za dugotrajnu i čestu primenu zbog neželjenih efekata i stalna je borba između pacijenata i nas. Često pacijenti komentarišu da ne želimo da im damo upravo takve lekove jer im to trenutno rešava problem, ali mi kod mlađih pacijenata razmišljamo šta će biti za godinu dana, deset ili dvadeset godina, dakle prosto nije takav način lečenja, već se takvi lekovi primenjuju kod ugrožavajućih stanja. Nutritivna alergija je negde najteža za lečenje i ona ima dosta lošu perspektivu upravo zbog pomenutih dodataka u ishrani i genetski modfikovane hrane. Postoji još jedan način lečenja, tzv. imunoterapija na inhalatorne alergene, ranije su se primenjivale inekcije raznih alergena, na našem području najčešće polena, kao i kapi alergena, a efikasnost je kod oba načina ista i većina pacijenata ima značajno poboljšanje ili prestanak simptoma. Ono što je važno je da se ta terapija sprovodi na početka bolesti, a ne kod nekoga ko na primer ima astmu 20 godina”.