„Zemlja se ne prodaje!“ govorio je bać Geza
Imali su čeljad malo zemlje, svega dva-tri jutra. Frtalj motike vinograda i to njim sve bilo. Nanika i Geza su živili od poljoprivredne penzije, dok su mogli držali su dvi krave, konja i uvik par svinja. Onda kad se moglo i živit o’tog, na kraju su ji izdržavali ćer i zet, obadvoje radnici, on u nikom magacinu a Sneža ćer ku spremačica u nikom marketu. I došo dan, umre bać Geza. Tuga za baćom nije prolazila al’ nikad nevolja ne iđe sama. Ostavinska rasprava je prošla, razbolila se i Nanika nije ni Sneža zdrava bila, čovik Snežin je radijo i u firmi i privatno išo kome šta triba, moro se otplatit kredit što su digli da sarane bać Gezu, odnela je i sarana dosta pa posli ostavinska i bilo je tute svega, te lik ovaj pa onaj te Sneži te Naniki. Došo dan umre i Nanika, jedno po godine posli bać Geze. Novaca ni odkale, ženu triba saranit zemlju nisu smili prodat bać Geza pokojni je uvik kazo ZEMLJA SE NE PRODAJE. Uvik pobožna čeljad zavitovali su se Svetom Antunu Padovanskom u našoj Staroj Crkvi da će ispunit zavet posta sridom i petkom samo da se ovo sve reši. Došli su iz Crkve na kapiji je stojo Antike poštaša deran i kazo oma da se jave baći njegovom i nazvali su ga. „Faljnis, juče mi bijo brat i dono štogod oma dođite“. Kad su stigli Antika njim dao kovertu s’novcima. „Iđite i saranite Naniku, divanićemo posli sarane“. Svit je dolazijo, ko god je došo nije nos’jo vinac po vinca bilo nije možda di koja ruža. Čeljad su u koloni ispratila Nanikin kovčeg do rake a onda se oglasio Antika i kazo da je pranje rukivi tu na groblju, doduše Sneža i čovik su se i dogovorili tako sa Antikom, al da se iđe na salaš ne tu na groblju. Stoc, lavor i peškir.. redom se prilazilo i ruke su se prale. A onda je Antika s’par čeljadi prišo Sneži i kazo njoj i čoviku joj da će ji on odnet kući i odno ji. „Evo ovako jučerašnje novce je poslo Đorđe iz Australije kad je čuo za bać Gezu, imate i ovo pismo od njega“
U pismu je pisalo..
„Draga Snežo! – r’ječ ne želim da čujem za novac. Čika Geza me primio poslije rata i mene i ćaću i mater. Dvije godine sam živio na salašu, htio me tuć kad sam reka’ da ću mu stanarinu platit. On me održa u životu a sa ćaćom je i pio i veselio se a Bogami i radili su skupa, primi saučešće od mene ćaće mi matere i moje žene“
„Al? – ja, ja sam njega Bog da mi oprosti zaboravila pa ne znam ni kako bi javila, nek mi Bog oprosti“
Antikin deran onaj s’kapije se nasmijo i kazo da je on piso Đorđetu na fejsbuk a posli se tata Antika viberom čuo sa Đorđetom i sve pojasnijo.
Sneži su se oči napunile suzama…
A kad su krenili zaustavila ji Milka žena Antikina i dok je mećala Sneži u tašku novce, kazala.
„Mi smo kazali svima koje znamo da se odsele ne bacaje novci na skupe vince neg da svako koliko mož metne u kuvertu i da. Šta će vinac? – za šest nedilja za misu grob mora bit čist, vinci svenu pa se bace na đubre. Bolje ovako“ i bolje Gospod se proslavio kroz svu ovu dobru čeljad, samo je tribalo tako malo vrimena nać i otić u Crkvu, pomolit mu se i RIČ dati. I u najtežem momentu Sneži nije manjkalo vire, odvojili su čovik joj i ona vrimena jer su znali da je ON gospodar svega pa i vrimena. Posli ovog Snežinog slučaja Golgote njezine kroz koju je prošla, za po godine saranila roditelje, bolesna uzajmala novce da bi ispoštovala pomodarstvo kroz iće i piće posli sarane pa na po godine bać Gezine oped. Oči joj je otvorila Milka žena Antikina koja je bila u Protestantskoj denominaciji i koja je priloge u kovertama misto vinaca i organizovala, jel kako je kazala“ Mi Kršćani virujemo da se odlaskom naše duše nalaze na boljim mistu, nikako mi se činilo da je puno bolje misto cvićom, i zadovoljavanjom drugi ožalošćenom pomoć s’novcima jel vidimo svi koliko je sve pa i čija sarana komercijalizovana, a ist i pit za čiju dušu mislim da nije primereno bar ne u miri u kojoj nam to diriguju razna pomodarstva“.
