Salaš – njiva – salaš

Nije juče bilo kada mi je dida Nikola divanijo, kako je još njegov dida s’rabadžijama iz dola na seljački koli z’dva dobra riđe dovlač’jo zemlju i nabijo kuću-kuću di sam ja raso. Bilo je to prija više od vika. Pa mi divanijo kako su ku dica išli u jesen kad se oberedu kuruzi, posiče se kuruženja, sađe u klupe i onda se vuče na salaš i dije u badanj.

Kuružnja se davala kravama da priživaju i konjima, eventualno ko je imo ovaca e onda je u žagrama moralo bit kuružnje jel i ovca je priživar. E posli sveg s njive su se kupile čukanjice, prcova u ovim pisku uvik je bilo pa se i on kupijo a kad josag oglaba i od kuružnje ostanu ogrizine e one su se vezale od kudelje špargom al samo ko je imo i to se ložilo u banju peć. I to ovu u kojoj se i sad kruv pokadgod ispeče a krumpirača za: proštenje, veće Svece i kad je disnotor. Nemož to virovat da ta peć još drži a od bubalja je pravljenja a iznutra žutom zemljom i balegom konjskom se svake godine s’ prolića umaže. Srića pa Mata komšija ima trkački konja pa se mož nakupit balege bez koje ničeg nebi bilo i ko zna kako bi peć završila. A tako je lipo sve osmišljeno, neg nema kuružnje nema ni loze pa smo išli po voćnjaku kupit granje a sad plaćaju mi da snjim sklonim kartone a ona koja je ustvari prava kraljica peći ona to guta i grije i po pravdi Boga, to je vid cirkularne ekonomije današnjim mozgovima nazvana tako. A za nju u davnim vrimenima svit nije imo ime jer nije čeljade da se krsti, Jednostavno ciklus je počinjo i završavo se na relaciji, salaš-njiva-salaš.