Gri je mislit svojom glavom

Autor: Tomislav Mačković

Nije da nije, al baš uvik nije kako većina misli. Masa el ta većina obično misli čoporativno, drug’čje ja to ne znam opisat neg jedan stoji i diriguje, kadgod samo rukama a trevit se zna i s’palicom.

E sad! – što se tiče tog hora što svira i piva kako dirigentska palica pokaziva.

Pokadgod ni te note nisu uštimane, jeto na primer pojavi se lisica u selu a svit digo graju, a ona biži. Vele bila je u jednom kokošinjcu, a niko ne kaže koliko je samo teta lija mišova po selu povaćala. Možda ima bisnilo? – Moždar bisnilo imadu i one vaške s’oni menđušama, što ji šinteri povaćaje, uvuku taj klinac u uvo, sterilišu i vrate natrag. Lipa je sloboda al je gadna glad a te vaške čujem nije slobodno ni naranit da ne kidaje na tuđ josag, moraje kad su gladni. Al eto oped te kere dob’ju ist od dice kad njim vu će štogod, a lija sirota ne napada na svit sama se sebi snađe za ilo, vamo zima a u proliće liščiće male čeka. No gri’ joj je što je došla u selo.

Bar tako misli masa većina naravno, ona manja  masa ona je svesna da sve mora ić svojim tokom a u svom selu niko se proslavio nije i Isusa su njegovi razapeli, tako da činit dobro i mož al lagano, jel sve pa i normalno i moralno mišljenje, smatra se nenormalnim ako se kosi sa mišljenjom mase. Naravno mišljenjom one veće mase koja ziva i piva kako dirigentska palica maše..