Prihranu pšenice, uljane repice i kukuruza raditi sa oprezom
Pre desetak dana je zbog nešto toplijeg vremena krenula vegetacija ozimih useva. Poljoprivredna stručna služba je ove godine odradila veliki broj N-min analiza vezanih za količinu rezidualnog azota u zemljištu u sloju od 0-90 cm, a na bazi tog sadržaja, neke pretpostavljajuće mineralne sposobnosti i potrebe biljaka, razlike u količini nadomestiće se mineralnim đubrivima, a poljoprivredni proizvođači su dobili preporuke za njihovu primenu u prihrani.
Prema rečima direktora Poljoprivredne stručne službe Damira Varge, količine se razlikuju od parcele do parcele. Postoje zemljišta koja nisu iziskivala prihranu, dok je bilo parcela koje su zahtevale i preko 100 kg azota, uglavnom kod pšenice i repice. “Tamo gde je trebalo dati veću količinu preko 60-70kg data je preporuka da se odradi prva, a kasnije korektivna prihrana. S obzirom da nema padavina, sav azot koji je dat prvom prihranom se nalazi u površinskim slojevima zemljišta i nema smisla za korekcijom, dakle potrebno je sačekati sa korektivnom prihranom, čak nije kasno ni početkom aprila, ukoliko tokom marta bude padavina. Ukoliko ne bude padavina, pitanje je da li je uopšte treba raditi, jer mi ne možemo računati na vrhunske prinose, pošto neće biti dovoljno vlage u zemljištu. Tako da za sada što se tiče korektivne primene, savet poljoprivrednicima je da sačekaju”, savetuje Varga.
Pored pomenutih, Poljoprivredna stručna služba počela je analize za predsetveno đubrenje kukuruza, suncokreta i šećerne repe, a rezultati, kada je reč o kukuruzu, govore da ima parcela gde nije potrebno nikakvo predsetveno đubrenje jer ima viška azota u zemljištu, dok je na pojedinim parcelama potrebno primeniti od 70 do 80 kg. Za one poljoprivredne proizvođače koji nisu u mogućnosti ili neće raditi analizu, ne preporučuje se više od 100 kilograma uree.
“Ovde se opet radi o nedostatku vlage. Mi ćemo možda imati preko leta padavina, ali sa ovim đubrenjem doći će do povećane mineralizacije, oslobodiće se azot iz rezervi zemljišta i kukuruz će imati sasvim dovoljno azota za visoke prinose. Ukoliko se sada pretera sa azotom, postoji mogućnost, kao što je to bio slučaj prošle godine, da biljke izgore zbog viška azota. One će u početku vegetacije intenzivno usvajati azot, biće jako bujne i tokom leta kada dođu visoke temperature, to će se negativno odraziti na biljke i više će stradati one parcele koje su da kažemo pređubrene”, napominje Damir Varga i dodaje da se to isto odnosi i na suncokret, za koji savetuje primenu uree u količini od 100 do 110 kilograma po parceli, te da nije potrebno raditi analize svih parcela, jer konkretno kod onih na kojima se stajnjak unosi godinama, nema potrebe za dodatnim đubrenjem zemljišta zbog većeg sadržaja azota u zemljištu.
“Preporuka je da se za jare useve urea unosi pod zatvaranje brazde, jer joj je potreban jedan određeni period da se transformiše iz amidnog u nitratni oblik koji biljke usvajaju, a sa ovim temperaturama to je period od nekih mesec i po dana. Ukoliko se urea sada unese u zemljište, taman će biti pristupačan azot za biljke posle setve kada one klijaju i počinju da razvijaju koren. Urea može da se primeni i pred setvu, ali tada će delovati nešto kasnije i produžiće vegetaciju i onda je u jesen nešto sporije otpuštanje vode iz zrna kukuruza. Ukoliko se negde urea primeni neposredno pre setve, može da dođe do većeg procenta vlage u kukuruzu, što može da utiče i na cenu ove kulture, tako da savetujem da se urea primeni sada, a amonijum – nitrat pre setve“, zaključuje Varga.
