Od toga koliko je vaša baza podataka zaštićena, zavisi i vaša privatnost
Građani o zaštiti svojih podataka na žalost misle samo kad su pred bankomatom. U nebrojenim bazama podataka već nekoliko decenija unazad, talože se podaci o građanima najraznovrsnije prirode, nacionalna, verska, politička pripadnost, bolesti, seksualno opredeljenje. Isti podaci nekada su osvetničko sredstvo a nekad i predmet trgovine.
Zloupotrebe podataka ima na svakom koraku ali danas još nije dovoljno sankcionisana. Zamislite da odete na vađenje krvi, dobijete rezultate a oni nekako dođu do vašeg šefa, prijatelja, poznanika. Koliko puta vam se desilo da ste čuli da je neko bolestan i da je „jako loše“ a taj neko je to čuo od radnika iz ambulante ili pak laboratorije. To su na žalost najgore iskorišćeni vaši podaci o ličnosti zarad sitnih poena, koji se i danas ne kažnjavaju dovoljno. Mnoge laboratorije , privatne ambulante nemaju čak ni Pravilnik o šatiti podataka iako je on obavezan – kaže Nataša Gregorčić, koja se u firmi u kojoj je zaposlena bavi zaštitom podataka o ličnosti dodajući da to nije ni malo jednostavan posao.
Pored hira ili samo osvete, trgovinom podacima o ličnosti bave se mnogi, pa ne retko će baš vas, da pozove, farmaceutska kompanija kako bi vam ponudila lek koji je vama, gle slučajnosti potreban. Da li ste se zapitali kako je ista kompanija došla do vašeg broja telefona? Vrlo jednostavno – zloupotrebom podataka o ličnosti koje pod hitno treba sankcionisati.
Jako je teško objasniti činjenicu da obradu podataka u sklopu firme mora da vrši obrađivač i da su samo njemu dostupne informacije, o kojima se do juče pričalo, uz kafu. Da li je koleginica na poslu u depresiji ili je kolega podigao kredit u visini od xy dinara ne treba nikoga da zanima. Obrađivač podataka o ličnosti dužan je da određene podatke pohrani i zaštiti kako drugo lice ne bi došlo do istih u posed.
Praktikujem rad pod šiframa. Naime, svaki zaposleni zaveden je pod šifrom a šifarnik je pohranjen na posebnom računaru do kojeg može doći samo vlasnik firme i obrađivač podataka. Prava zaposlenih se poštuju kao i onih koji će možda u firmi početi da rade – kaže Nataša Gregorčić i ističe da svaku biografiju nakon razgovora u kojem kandidat nije primljen uništava i o tome obaveštava istog.
Samo poštovanjem Zakona o zaštiti podataka o ličnosti možemo izbeći da naš život postane Veliki Brat, Zadruga, Štala ili šta već. A mnogo toga možete učiniti i sami. Koliko puta su se neki našli na listi za „siguran glas“ a da to nisu znali. Zloupotrebom podataka a pogotovo uzimanjem jedinstvenog matičnog broja građana dolazimo u situaciju da baš neko iz npr neke ambulante, laboratorije, prodavnice dođe u posed vaših ličnih podataka i zloupotrebi ih. Zato svaki put kada vam neko traži neki vaš lični podatak, bilo da je u pitanju broj lične karte, JMBG, krvnu grupu, RH faktor, vašu eventualnu dijagnozu a da pri tom od vas nije tražio pismenu saglasnost, krši Zakon o zaštiti podataka o ličnosti koji na žalost još uvek nije usaglašen sa drugim Zakonima i pravilnicima o radu – dodaje još Nataša Gregorčić i navodi da po pravilu doktor na hranarinu, više ne treba da ispisuje šifru bolesti, jer će do tog podatka, dok hranarina ne dođe u ruke lica koje obračunava zaradu isti proći kroz nekoliko ruku, bespotrebno.
Vlasnik objekta ili firme često će zarad svoje sigurnosti postavkom video nadzora povrediti Zakon samo iz razloga što nije dovoljno u njega upućen. Grubo zadiranje u intimu radnika, pogrešnom postavkom video nadzora jeste nešto što se u pojedinim preduzećima i te kako praktikuje. Naime, pojedini privatnici uvode video nadzor da bi nadgledali zaposlene a ne zaštitili svoju radnju od eventualne krađe i provale. Precizirano je da je video nadzor dozvoljeno postaviti iznad ulaznih vrata objekta odnosno na mesto gde će se videti samo mesto gde se odlaže novac dok se nikako ne sme usmeriti na lice zaposlenog odnosno njegov radni računar. Sve ovo pričam jer se ovo dešava, zbog neukosti i nedovoljnog poznavanja Zakona – kaže još Gregorčić dodajući da retko preporučuje mejlove gde se navodi ime i prezime zaposlenog, baš zbog dodatne obrade podataka o ličnosti.
Naime, u slučaju da je zaposleni dao otkaz u posed sadržaja mejla, ne smete ulaziti bez naloga suda jer time kršite Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Možda nekome deluje poslovno ali poštujući zakon mnogo manje boli glava ako npr mejlove podelimo po sektorima maloprodaja, direktor, administracija i slično…Primeri da se imena zaposlenih koriste u korporativnim mejlovima su gotovo normalnost ali malo ko od njih je upoznat da zaposleni prilikom odlaska iz firme mora da da saglasnost da se isti otvori. U drugom slučaju, mejl se bez prebacivanja podataka mora deaktivirati.
Nije retkost da će vam banke i osiguravajuće kuće u pojedinim slučajevima tražiti neki podatak koji će vas iznenaditi a tu je i opšti zdravstveni pregled. Osoba koja eventualno aplicira za kredit, ispuniće ovaj zahtev ali podatak o zdravstvenom stanju ostaje pohranjen u banci. Banka ili pak osiguravajuća kuća dužni su da traže saglasnost osobe za pružanje ovog podatka odnosno da jasno u istoj naznače da će ovaj podatak koristiti samo u ovu svrhu i ni za jednu drugu.
Građani moraju da budu svesni za šta se koriste njihovi podaci i mora im se dati mogućnost da daju pristanak za bilo kakvu obradu podataka. Ipak kada se nađete u vodama elektronskog bankarstva, odete kod lekara, na neko putovanje ili na bilo koji drugi način omogućite nekom uvid u svoje lične podatke znajte da završavate u nekoj bazi podataka. Koliko je vaša baza podataka zaštićena zavisi i vaša privatnost.
