Na Sajmu turizma predstavljeni bunjevački običaji i tradicija
Bunjevačka nacionalna zajednica ove godine je prvi put učestvovala na 43. Sajmu turizma, koji je održan od 24. do 27. marta u Beogradu. Na štandu Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama predstavljena je Dužijanca kao najznačajnija žetvena svečanost i običaji koji je prate. Promovisana su bunjevačka štampana izdanja kao i slamarska sekcija, narodna nošnja i bunjevačke pesme.
Mirko Bajić, član Bunjevačkog nacionalnog saveta istakao je značaj promocije bunjevačke tradicije, kulture i običaja na ovakvim manifestacijama. “Mislim da je jako bitno da mi Bunjevci na ovakvim mestima pokažemo da postojimo, ko smo i šta smo. Zahvaljujemo se pokrajinskom sekretarijatu za kulturu što su nam omogućili da možemo na ovaj način predstaviti ono što je za nas najvažnije, a to je predstavljanje Dužijance, izvorni i najznačajniji običaj i tradicija Bunjevaca, slamarstvo i naravno naša izdanja, ona koja su najsvežija poput dvestotog broja Bunjevačkih novina, zatim izdanja u formi knjiga o istoriji i tradiciji našeg naroda, a pre svega istoriji vezanoj za 14. maj 1945. godine, kada je proglašeno da Bunjevci ne postoje. Evo mi postojimo i sa radošću prikazujemo da smo tu”, naglasio je Bajić.
Marija Bošnjak iz Male Bosne je govoreći o Dužijanci napomenula da se radi o jako lepom narodnom običaju koji je prihvaćen i na selu i u gradu. Da bi se ona održala, objašnjava da je prvo potrebno uraditi ris. “Dužijance su prvo počele na salašima, a kasnije su se prenele u kulturno-umetnička društva i u grad. Svečana Dužijanca je 15. avgusta na Gospojinu, kada Bunjevci slave taj dan. To je jako lepo okupljanje, druženje i prilika da se setimo kako su naši stari radili i šta su imali u svom životu, znači mukotrpan rad, ali zahvala Bogu. Kruv je izvor koji simboliše naš život, pored svih duhovnih strana. Najvažnije je da se žito samelje da bude novog brašna, a bandaš i bandašica su nekada bili oni ljudi koji su radili ris, a u današnje vreme to je počasno mesto. Oni predstavljaju taj kruv koji nose na posvetu, krunu i šešir koji daju domaćinu. Oni su centralne ličnosti u današnje vreme”, kaže Marija Bošnjak.
Stipan Budimčević, slamar iz Svetozar Miletića, predstavio je krunu od slame koja je simbol Dužijance, a koju je izrađivao u proteklih 7,5 meseci. Kako ističe na njoj je opisano sve, od njive pa do samog završetka žetve. “Slamu koju smo upotrebljavali je prikupljena od početka juna prošle godine, isključivo je ječmena, koriste se i druge slame, ali samo one koje su mekane i fine. Prave se perlice, venci i sve ono što je potrebno za ukras da se okitimo i da okitimo naše karuce, fijakere. Slama je imala veliki značaj kod Bunjevaca, unosila se u kuću, na slami se spavalo, stavljala se u slamarice. Mnogo štošta je vezano upravo za nju. Žito je simbol Dužijance i opstanka na ovim ravnicama. Na samoj kruni je prikazana njiva, žito, kada ono sazri ide risar koji kosi, za njim ide žena koja rukoveta, naravno kada teško rade moraju dobro jesti, tu je hleb, slanina, luk, tradicionalna kiselna, boca sa rakijom ili vinom i sve to sa verom u Boga”, objašnjava Stipan Budimčević.
Tamara Babić je predstavila bunjevačke pesme “Kolo igra tamburica svira” i “Podvikuje bunjevačka vila” i preljske pesme koje su deo repertoara i spadaju u izvornu muzičku narodnu baštinu Bunjevaca, a članovi KUDŽ “Bratstvo” prikazali su splet koreografija bunjevačkih igara koje su nekada igrale na svečanostima, a prezentovana je i šarolikost bunjevačke narodne nošnje.
