Miroslav Vojnić Hajduk: Za uspeh u folkloru kriv „gen“ nasleđen od roditelja

Miroslav Vojnić Hajduk ovogodišnji je dobitnik prestižne nagrade „Pro urbe“ za izuzetan doprinos u kulturnoj delatnosti Grada Subotice. U svet kulture kaže zalutao je, pre više od četiri decenije,  po nagovoru Ivana Pešuta, čuvenog subotičkog koreografa i tadašnjeg rukovodioca „Bunjevačkog kola“.

“On je ujedno bio moj prvi učitelj i velika podrška. Jednom prilikom sam bio pozvan da obezbedim ozvučenje za nastup „Bunjevačkog kola“ a nakon tog koncerta bio je priređen mali banket na kojem su svi plesali i veselili se. Samo sam ja sedeo i gledao ih. Uvidevši da samo ja sedim, prišao mi je moj prijatelj Ivan Pešut i rekao da moram naučiti da igram barem osnovne korake kako bi se na veseljima mogao pridružiti omladini. Iako me folklor nikada pre toga nije zanimao, poslušao sam mog prijatelja i krenuo na probe. Mislim da me je najviše privuklo dobro društvo koje se tamo okupljalo. Svi su mi pomagali a najviše moja komšinica Brankica”, priča Marača, dodajući da je već mesec dana nakon posle prve probe imao svoj nastup a ubrzo potom postaje poznat i kao igrač-solista sa flašom na glavi. Za brz napredak u folkloru, Miroslav ističe da je „kriv“ gen nasleđen od roditelja koji su se bavili folklorom.

Kada je Pešut napustio Bunjevačko kolo, Miroslav je uz njegovu nesebičnu podršku postao rukovodilac folklornog ansambla. “Sećam se Pešutovih reči nakon što je otišao iz Bunjevačkog kola. Rekao mi je da stanem ispred a da će on uvek biti iza mene. Tako je i bilo. On mi je bio velika podrška u svemu i zbog toga sam imao volju i snagu da svoj ansambl povedem ka vrhu”.

Nakon velikih uspeha sa ansamblom, Miroslav je imao potrebu da uči i da radi na sebi kako bi mogao da pomogne drugima. Počeo je da pohađa seminare za rukovodioce folklora gde je upoznao Dobru Putnika, koreografa i direktora državnog ansamla „Kolo“. “Dobra Putnik je pratio moj rad na seminarima i jednom prilikom je pred više od sto polaznika rekao da su se do tog dana igrale bunjevačke igre kako je on predavao a od tog dana će se igrati bunjevačke igre kako ih ja budem pokazao. To je bio jedan od značajnijih datuma u mom usponu. Nakon toga sam počeo da predajem bunjevačke pesme, igre, običaje i nošnju, najpre na republičkim seminarima u Centru za proučavanje narodnih igara Srbije. Tako smo uspeli da napravimo trajni zapis bunjevačkih igara”, ističe Miroslav Vojnić Hajduk.

Iako je postizao velike uspehe, Miroslav je smatrao da je i dalje bio dužan svom narodu pa je oformio Bunjevačku stranku i nakon toga Bunjevački kulturni centar koji uspešno funkcioniše i danas. “Bunjevački kulturni centar smo osnovali da bi odvojili kulturu od politike.  Tada smo počeli da izdajemo  Bunjevački kalendar koji predstavlja prvu pisanu bunjevačku reč. Kalendar i danas izlazi a mi se trudimo da održimo kontinuitet i kvalitet”.

Ubrzo je shvatio da mu mesto nije u politici i posvetio se isključivo folkloru, zapisivanju pesama, igara i običaja. Godine 1992. odlazi u Bugarsku i završava državni institut za koreografe u klasi akademika Ivana Todorova i prof. Petka Joškova.Nakon diplome, polaže državni ispit i dobija zvanje profesor-predavač. U Bugarskoj je priredio četiri izložbe slika od slame sa mnoštvom zvanica. Vrlo brzo postaje član međunarodnog odeljenja Bugarske blagorodnosti, inovacije i kulture. Miroslav je mnogo putovao i upoznavao razne ljude. Igrao je pred sto hiljada ljudi i pridobio simpatije mnogih naroda. Prenosio je slavu bunjevačkog kulturnog centra, bunjevaca, Subotice i svih stanovnika našeg grada. Pomagao je mnogima ali nikada nije zapostavio rad u Bunjevačkom kulturnom centru.

Nagrada Pro urbe dala mu je volju i motiv da bude još bolji i da prenese svoje znanje na najmlađe. “Nastaviću da radim sve što sam do sada radio i da budem sve bolji. Mislim da ima ljudi koji mnogo vole folklor i koji će mi pomoći. Nemam nameru da radim u folkloru ceo svoj život, već da kroz rad pronađem nekoga ko će me jednog dana zameniti i da nekome budem mentor i podrška kao što je meni bio Ivan Pešut. Treba krenuti od najmlađih jer sa decom je najlepše raditi. Trebalo bi prvo njima približiti našu kulturu. Sem toga, želeo bih da i dalje radim na Bunjevačkom kalendaru i da proširim saradnju sa Bunjevcima iz Sombora i Mađarske. Oni mogu da doprinesu kvalitetu ovog kalendara i da zajedno sa nama nastave tradiciju pisane bunjevačke reči”, završava naš sagovornik.

Miroslav je rođen u Subotici 1951. godine gde je završio i Građevinsku školu, a potom državni Institut za koreografiju u Sofiji nakon čega je stekao zvanje koreograf – pedagog. Osnivač je Bunjevačko – šokačke stranke i Bunjevačkog kulturnog centra u Subotici, član je rukovodstva Bunjevačke matice i pokretač Bunjevačkog kalendara u ime Bunjevačkog kulturnog centra Subotica koji zajedno izdaju Bunjevačka matica i Bunjevački kulturni centar. Član je Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine. Učestvovao je na naučnom skupu koji je u organizaciji Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine održan u Subotici. Rukovodilac je  Bunjevačkog kulturnog centra Subotica i član  Bunjevačke matice i međunarodnog odeljenja Bugarske blagorodnosti, inovacije i kulture.