ZdravstvoSubotica danas

Danas se obeležava Svetski dan borbe protiv hepatitisa

Svetski dan hepatitisa se obeležava svake godine 28. jula kako bi se skrenula pažnja javnosti na značaj virusnih hepatitisa, upale jetre koja izaziva teške bolesti jetre i hepatocelularni karcinom. Ovogodišnja tema je „Prevencija i lečenje hepatitisa – brinite za vaše zdravlje“. Na svetski  dan borbe protiv hepatitisa 2022. Svetska zdravstvena organizacija ističe potrebu da se prevencija i lečenje hepatitisa  približi primarnim zdravstvenim ustanovama i zajednicama kako bi ljudi imali bolji pristup lečenju bez obzira koju vrstu hepatitisa imaju.

Svet se trenutno suočava sa novom pojavom neobjašnjivih akutnih infekcija hepatitisa koja pogađaju decu. Ova nova epidemija stavlja fokus na  hiljade akutnih infekcija virusnim hepatitisom koji se javlja kod dece, adolescenata i odraslih svake godine. Većina akutnih infekcija hepatitisom izaziva blagu bolest, pa čak i ostaju neotkrivene. Ali u nekim slučajevima komplikacije  mogu biti i fatalne.

U Evropskom regionu  hepatitis B i C su odgovorni za više od 100.000  izgubljenih života svake godine,  a na svetskom nivou taj broj premašuje 1,1 milion umrlih godišnje.

Hepatitis je zajednički naziv za grupu bolesti označenih kao upala jetre, koje mogu biti zarazne ili nezarazne etiologije. Uzroci nezaraznih hepatitis-a  mogu biti metabolički poremećaji (masna jetra), imunološki (autoimuni), ali i posledica štetnog uticaja  iz spoljašnje  sredine, alkohol, toksini…  Grupu zaraznih hepatitisa izazivaju virusi koji uglavnom napadaju jetru i dovode do njenog oštećenja. U zavisnosti koja vrsta virusa je bolest izazvala dele se na A, B, C, D  i  E hepatitis.

Hepatitis B, C i D pripadaju grupi infekcija koje se prenose kontaktom sa telesnim tečnostima inficirane osobe. Najveći rizik za prenošenje ove infekcije, zbog velike koncentracije virusa, predstavlja kontakt sa krvlju inficirane osobe, mada se virus nalazi i u ostalim ljudskim sekretima i ekskretima. Hepatitis B i C često poprimaju hronični tok, što neretko dovodi do komplikacija, kao što su ciroza jetre i hepatocelularni karcinom jetre. Smatra da se da do ovih komplikacija dolazi kod 25% od ukupno inficiranih osoba, a to bi moglo da se izbegne ranim otkrivanjem infekcije i ranom primenom odgovarajuće terapije. U velikom broju slučajeva, atipični simptomi (žuta koža i beonjače, tamna mokraća, ekstremni umor, mučnina, povraćanje i bol u stomaku) mogu i pacijenta i lekara da zavaraju i otežaju postavljanje tačne dijagnoze oboljenja. Utvrđeno je da 60 do 70% inficiranih Hepatitis D virusom završava sa hroničnom formom oboljenja od čega 5 do 20% kao krajnji ishod dobija cirozu jetre, a 7% hepatocelularni karcinom jetre.

Svaka osoba može u određenim okolnostima da se inficirana nekim od tipova Hepatitis virusa, ali ipak postoje grupe ljudi koje su pod povećanim rizikom:

– novorođena deca majki zaraženih ovim virusom

– osobe koje imaju nezaštićene seksualne odnose

– osobe koje su profesionalno u kontaktu sa krvlju

– pacijenti na hemodijalizi i osobe obolele od  hemofilije

– osobe koje žive sa obolelim od ove  bolesti

– intravenski korisnici psihoaktivnih supstanci

– osobe podvrgavane invazivnim  medicinskim metodama (punkcije, hirurške operacije, endoskopije i slično), ali i oni koji su imali stomatološke intervencije, akupunkturu…

– osobe izložene pedikirskim i manikirskim  intervencijama, kao i kod tetovaže i pirsinga ukoliko se koriste nesterilisani ili nepravilno sterilisani instrumenti

Hepatitis A i E nastaju unošenjem hrane i vode koje su kontaminirane virusima A i E, i predstavljaju gastrointestinalne (crevne) infekcije.

Da bi se sprečila pojava hepatitisa A važno je da koristite isključivo zdravstveno bezbednu pijaću vodu i jedete zdravstveno bezbednu hranu, imate adekvatne sanitarno-higijenske uslove u kući, redovno sprovodite higijenu ruku, a ukoliko radite na radnim mestima sa povećanim rizikom (npr. na odlaganju otpada ili njegovom prikupljanju) da se vakcinišite sa vakcinom protiv hepatitisa A.