Čitanje postaje ugrožena aktivnost
Knjige pružaju utočište i podržavaju različite vrste odmetništva čitalaca. Ipak, knjige su često tu da nas upravo suoče sa realnošću i sopstvenim problemima, pa i nama samima, a vrlo često daju odgovore i pomažu u rešavanju problema. Život u urbanim predelima, najčešće se odvija velikom brzinom. Gomilaju se problemi, stres i napetost. Na kraju takvog dana većina nas želi da napusti svoj realan život i prepusti se čarima nekih drugih svetova živeći život nekih drugih, najčešće, izmišljenih ljudi.
Međutim, u multimedijskom svetu čitanje postaje posebno ugrožena aktivnost. Komunikacijski kanali postali su mahom tekstualni, ali koncentrirano čitanje s razumevanjem nije više omiljen oblik zabave. A knjiga bi u velikoj meri trebalo da bude i upravo to – zabava. Uroš Petrović, dobitnik Zlatne značke Kulturno-prosvetne zajednice Srbije za doprinos kulturi kao i nekoliko drugih priznanja i nagrada, između ostalih i nagrade Zmajevih dečjih igara 2011. godine za doprinos savremenom izrazu u književnosti za decu, kaže da je čitanje knjiga veoma važno, posebno za decu tokom odrastanja.
“Dokazano je da u Srbiji može da se odraste u relativno normalnu osobu i bez Džeka Londona, Branka Ćopića i Ljube Ršuma, ali sam siguran da pomenuti period nije ni upola tako zanimljiv bez njih. Čitam uglavnom pred spavanje, tako da neretko pročitano štivo veoma kvalitetno implementiram u snove. Knjige Bila Brajsona čitam sa zadrškom, da mi duže traju. Taj čovek moze da opiše natkasnu i da to bude luđe i zanimljivije nego kad drugi pišu o svežim uspomenama sa karnevala u Nedođiji”, kaže Uroš Petrović koji piše knjige za decu i mlade, pomerajući granice u savremenoj srpskoj literaturi. Počev od zbirki priča – mozgalica i romana u zagonetkama do fantastičnih pripovesti, dela ovog autora jesu originalne pustolovine koje nagrađuju čitaoce. Razmrdavanje vijuga, susret sa čudesnim, neobičnim ali i zastrašujućim bićima, raskošna mašta i osobeni humor u njegovim knjigama, sve više postaju omiljeno štivo i za odrasle.
Po nekim istraživanjima deca u školi više i ne čitaju lektiru nego nalaze skraćene verzije na internetu, čitaju samo pojedina poglavlja, a samo 20 odsto dece doista čita knjige. To se razlikuje od države do države, ali realno je problem sve veći.
“Moguće je da deca žive brže i da se sve događa u kratkom vremenu, nakon video-igrice u kojoj pređu sve postavljene probleme za jedan sat dožive puno nerviranja, sreće, iščekivanja, uzbuđenja pa je teško čitati neku knjigu gde se sve odvija prilično sporo. Drugi je problem ako deca imaju usporenu akomodaciju oka, onda mogu imati problem prilikom čitanja, pa se događa mešanje slova u rečenici, pa čak i čitavih redova. Onda čitanje nije samo dosadno nego predstavlja i problem. Dete nema koncentraciju, događa sa da nešto što pročita ne može da ponovi, zaboravlja puno toga i onda mora ponovno čitati. Ranije nije bilo tako, a negde smo izgleda jako pogrešili”, istakao je Ranko Rajović, osnivač MENSE Srbije i NTC učenja, i dodao da je zadatak roditelja i prosvetnih radnika da dete uvedu u knjige, tj. slikovnice već u najranijoj dobi i tako ga zainteresuju za čitanje.
“Potrebno je deci čitati priče za laku noć. Uzeti slikovnice koje ćemo zajedno bojiti, naučiti ga ljubavi prema svojim knjigama. Kada idemo u tržni centar ili sl., možemo mu jednom u mesec dana i kupiti neku knjigu. Ako voli zastave, kupićemo mu knjige te tematike, ako voli životinje, onda te tematike. Tako im stvaramo ljubav prema knjigama”, rekao je Rajović.
Mnoge poruke koje se pronalaze u knjigama mogu da motivišu. Nekada je dovoljna jedna rečenica koja će biti dovoljno upečatljiva i baš ona će učiniti da sutra ustanete iz kreveta nakon nekoliko dana bezvoljnog ležanja i traženja smisla života. Zapisivanje citata, pa čak i čitavih odlomaka dela može odlično uticati. Koliko puta ste samo čuli da je velikim i uspešnim ljudima životni moto upravo neki citat iz knjiga koje su pročitali možda još kao deca.