Kiša pala u poslednji čas, prinosi će biti nešto manji od proseka
Kiša koja je prethodnih dana pala na našem području, u velikoj meri je dobro došla kako ratarskim, tako i povrtarskim kulturama, zasadima voća i vinovoj lozi. Na teritoriji Tavankuta palo je 27 litara kiše po kvadratnom metru, u Žedniku 45, a u Čantaviru 57 litara.
Padavine su, kako objašnjava Neven Orčić, savetodavac Poljoprivredne stručne službe Subotica povoljno uticale na jare useve, pogotovo na kukuruz koji je bio pri kraju izvlačenja vlage i hranjiva iz zemljišta. “Od 35 do 60 litara kiše je palo prethodnih dana, ali i to je malo s obzirom da imamo deficit od prošle godine nekih 70 litara. Kiša je došla u zadnji čas, a što se tiče ozimih kultura ona svakoj od njih može pomoći, ali najviše uljanoj repici i ječmu koji je u završnoj fazi nalivanja, ali će pomoći i većem prinosu. Što se tiče pšenice, tu je stanje dosta nestabilno, imaćemo manji prinos nego prošle godine, ali sa ovom kišom će se situacija malo popraviti. Malo je rano govoriti o prosecima, ali očekujemo između 4.100 i 4.200 kilograma po hektaru”, dodaje Orčić.
Uljana repica posađena je na ukupno 5.155 hektara, ozimi ječam na 3.700, pšenica na 21.300 hektara, kukuruz na 33.500, suncokret na 6.700, soja na 3.800, šećerna repa na 920, dok se lucerka nalazi na 1.600 hektara.
“Moramo napomenuti da je sada kraj za preduzimanje bilo kakvih zaštitnih mera, rokovi su pred kraj i neophodno je obratiti pažnju na samu karencu preparata. Ono što smo imali kod ozimih kultura to je definitivno nedostatak vlage, praktično tokom čitave vegetacije počev do januara pa sve do maja, tako da je prinos smanjen. Kod nekih delova pšenice primetili smo da je izostao proces oplodnje zrna”, napomenuo je Neven Orčić.
Padavine su obradovale i proizvođače voća, povrća i vinove loze, a kako naglašava Nikola Ostrogonac, savetodavac i saradnik za zaštitu bilja, kada se govori o voćarskoj i povrtarskoj proizvodnji, značajno je istaći da se veliki broj površina nalazi u sistemu navodnjavanja. “Ove padavine svakako su dobro došle, ne samo zbog toga što su nadoknadile nedostatak vlage u zemljištu, nego što su prekinule i vazdušnu sušu i smanjile dnevne temperature, tako da se stvorio jedan vrlo povoljan mikroklimat, kako za zasade voća i vinove loze, tako i usevima povrća. Ono što je bitno naglasiti je da je ovo zahlađenje doprinelo i tome da se smanjuje izloženost biljaka, a naročito plodova, intenzivnom sunčevom zračenju, jer biljke su osetljive i dolazi do promena koje se manifestuju u vidu ožegotina i pojave nekrotičnih tkiva na površini ploda, što obezvrednjuje tržišnu vrednost i smanjuje rentabilnost proizvodnje. Ono što iziskuje povećani oprez kod proizvođača, jeste da je sa ovim padavinama stvorena klima sa povećanom relativnom vlažnošću vazduha, što će u kombinaciji sa porastom temperatura koje će uslediti narednih dana, stvoriti idealne uslove za nastanak razvoja nekih od najznačajnijih prouzrokovača bolesti, kao što su čađava krastavost ploda jabuke, plamenjača na vinovoj lozi i mnogim povrtarskim vrstama, tako da se proizvođačima preporučuje da prilagode svoje programe zaštite, odnosno izbor pesticida koje će primeniti, vreme tretiranja, kao i razmak između istih”.
Nikola Ostrogonac zaključuje da su jagode na našem području ove godine dale slabije rezultate u prinosu nego što je uobičajeno. Nešto bolja situacija je bila u zasadima u plastenicima, međutim i tu su ostvareni prinosi od svega 50 odsto, odnosno 250 do 300g jagoda po jednom živiću, dok je u proizvodnji na otvorenom prinos bio oko 150 grama.
