„Kako osobe sa autizmom vide svet“
Svetski dan osoba sa autizmom u ponedeljak, 03. aprila, su zajedničkom akcijom obeležile Osnovna i srednja škola „Dr Svetomir Bojanin“ i Školski centar sa domom učenika „Dositej obradović “.
Ovo je prva godina da dve specijalne škole obeležavaju zajednički Međunarodni dan osoba sa autizmom i to treba da postane tradicija. Konvencija Ujedinjenih nacija na snazi je 15 godina ali mi uvek nemamo nacionalni registar osoba sa autizmom, koji je od velikog značaja, rekla je Nataša Nimčević, direktorica Školskog centra sa domom učenika „Dositej Obradović“ dodajuči da je to put da osobe sa ovim stanjem ostvare svoja prava.
Najviše im nedostaju resursi kojim bi mogli da rešavaju neka od ključnih pitanja. Pre svega bilo bi lepo kada bismo imali nacionalnu strategiju za autizam koja bi omogućila da se reše određeni problemi osoba sa autizmom od rođenja do starog doba, od dijagnostike do lečenja, kaže Nimčević i ističe da je za osobe sa autizmom problem zubobolje često nerešiv problem, dok se stomatološke intervencije obavljaju pod opštom anestezijom. Potrebni su servisi pomoći, asistenti u porodicama, dnevni centri, a za sve jovo je preko potrebno planiranje resursa.
Tema radionice koju su zajednički organizovale ove dve škole bila je „Kako osobe sa autizmom vide svet“ gde je učenicima masovnih škola kroz pultove, radionice i poligone dočarano kako to njihovi drugari sa autizmom vide svet, koje su teškoće sa kojima se suočuavaju, izazovi sa kojima se susreću oni sami i njihova porodica.
Autizam nije bolest nego stanje koje traje ceo život. To je nervni poremećaj koji karakteriše slab razvoj komunikacijskih veština. Ovim osobama prag tolerancije mnogo je niži na neke stvari a mi možemo da ih prihvatimo takve kakve jesu a ne da ih prilagođavamo našem načinu života, rekao je Miodrag Stankov, direktor OiSŠ „dr Svetomir Bojanin“.
Slađana Petrekanović, majka petnaestogodišnjeg dečaka sa autizmom kaže da roditelji autizam kod dece primete dosta rano dok se dijagnoza uglavnom dobije oko pete, šeste godine. Kod mog deteta je izostalo ono klasično mahanje kod pozdrava. Tada sam primetila prve znake. Izbegavanje kontakta sa očima, bez reakcija na okolinu, samo su neki od oblika ponašanja koje prati osobe sa ovim poremećajem a ono na čemu obavezno treba da se radi je uvođenje rutine, kaže Slađana i dodaje da njen dečak, sada završava osmi razred i da upornim radom i uvođenjem rutine danas sam ide u školu, prodavnicu…
