KulturaAktuelno

Tambura svirala za više od hiljadu ljudi

U subotičkoj Sinagogi sinoć je pred više od hiljadu ljudi održan Gala koncert povodom 50 godina rada sa tamburom profesorice Mire Temunović, a bila je to prilika i da se sugrađanima predstavi rad HGU “Festival bunjevački pisama”. Na koncertu su nastupili dečiji i veliki orkestar ovog udruženja, Akademski tamburaški orkestar “Štrosmajer” iz Osijeka, katedralni zbor “Albe Vidaković” i solisti Iva Molnar, učenica II razreda srednje Muzičke škole i Nenad Temunović. Prisutni su imali prilike da čuju dečije pesme, ali i klasične i ozbiljne kompozicije izvedene na tamburi.

Profesorica i dirigent Mira Temunović istakla je da prvi put nastupa u ovako velelepnom zdanju pa su emocije malo uzburkane i nižu se pozitivna osećanja.

“Naravno da je 50 godina velika brojka, jer na današnji dan pre pola veka sam prvi put uzela tamburu u ruke i počela da sviram, prvo kao izvođač, a kasnije i kao vođa orkestra, pa i dirigent. Bezbroj nagrada, učenika, za pohvalu je da imamo 16 škola u Vojvodini gde se odvija nastava za tamburu, veliki deo tih učenika je završio u Subotici jer srednja Muzička škola je prva škola koja je otvorila katedru za ovaj instrument. Nadam se da su posetioci uživali jer želeli smo da promovišemo tamburu i da je nosimo kroz sve, jer tambura je zaista široka kao ova naša ravnica, pitoma, mila, sa njom se svašta može”.

Mira Temunović kaže da je veoma ponosna na svoju porodicu, roditelje koji više nažalost nisu među nama, rođenog brata i njegovu porodicu koja ju je podržavala i na svoja dva sina Nenada i Nemanju koji su joj od prvog dana davali podršku, jer kako ističe, shvatili su njenu ovozemaljsku misiju da propagira tamburu. “Ponosna sam na nagrade, moje učenike, jer znate kad odete negde i kažu “profesorka”, a ti se okreneš i čak ni ne prepoznaš dete, a ono kaže “ja sam bio vaš učenik”. Dakle, bilo je jako puno učenika koje sam podučavala, tu su emocije, anegdote kada se nečega prisetiš, hvala Bogu puno putovanja, pozitivne energije, širenja ljubavi, svega”.

Od penzije je deli šest godina i smatra da ne postoji nešto što u profesionalnom smislu nije dala učenicima i društvenoj zajednici. “Cilj mi je da decu odvedem na putovanje preko evropskih projekata, to mi je sada vizija da naša deca upoznaju druge ljude i kulture, kao što sam i ja kao dete i mlada devojka posetila brojne svetske zemlje. Čekam penziju jer ću imati slobodu da radim sa decom u udruženju i maksimalno svima pomagati. Moja vizija i želja je da pronađem naslednika, neko ko će želeti da vodi orkestar i da radi onako kako treba”, dodaje Mira Temunović.